Европљани подељени око тога где да потроше нове војне буџете

Европа се спрема за десет година куповине оружја како би обновила занемарене војске и смањила јаз у ватреној моћи са САД а њени избори потрошње обликоваће индустријску базу континента наредних година. 

У јуну су се земље НАТО сложиле да троше 3,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) на одбрану, што за 23 чланице ЕУ и НАТО значи велико годишње повећање од готово 270 милијарди евра, према прорачунима независног института Бругел.

Очекује се да новац углавном оде у одбрамбену индустрију и војно регрутовање, пише бриселски портал Еурактив додајући да је сада главно питање да ли ће бити уложен у домаћу одбрамбену индустрију или ће се и даље у великој мери зависити од америчке опреме.

Већина европских снага НАТО годинама је на велико куповала америчко оружје рачунајући да ће им то гарантовати боље односе са Вашингтоном.

Међутим, повратак Доналда Трампа у Белу кућу раније ове године и невољност његове администрације да Европљанима обећа недвосмислену подршку у случају рата, натерали су европске владе да се запитају да ли куповина оружја заиста купује и утицај или повољан третман.

Критичари упозоравају да даље куповине америчке опреме неће помоћи решавању проблема европске зависности од америчке технологије или убрзати раст европске одбрамбене индустрије.

Циљ потрошње за одбрану НАТО не садржи подстицаје за куповину производа направљених у Европи ради јачања локалних индустријских капацитета. 

Уместо тога, циљ заснован на БДП може да значи и трошење на најскупљу опрему или огромне количине бескорисне опреме како би се показало да се новац троши или пак да фаворизује извознике који могу најбрже да испоруче опрему, углавном из САД и Јужне Кореје.

Трка у трошењу на наоружање већ је подигла цене на глобалном тржишту оружја. Цене су нагло скочиле од почетка руске агресије на Украјину. Како преноси Еурактив, цена артиљеријских граната од 155 мм НАТО стандарда учетворустручена је, на око 8.000 евра.

Међутим, фокусирање само на буџетске бројке није добро јер носи ризик од смањивања улоге ефикасности и стварних ратних капацитета. О томе је говорио шпански премијер Педро Санчес када је одбацио циљ потрошње НАТО тврдећи да Шпанија може да испоручи потребне војне капацитета уз знатно мање трошкове.

Чланице НАТО из ЕУ у сваком случају ће наредних година покушавати да испуне очекивања. 

Алијанса ће напредак оцењивати у годишњим извештајима додатно вршећи притисак да се испуне обећања.

(Бета, 19.08.2025)