Протести у Србији: Може ли хаос да се контролише

Од 'блокодера терориста', преко тврдњи да 'демонстранти користе друштвено контролисани хаос у фазама' до позива на разговор. „Нудим дебату на свим телевизијама, да чујемо захтеве", каже Вучић.

BBC News 22.08.2025 | Марко Протић - ББЦ новинар

Мрачна соба, униформисани људи пред мониторима надгледају градске улице пуне демонстраната, полиције и преврнутих аутомобила и чекају наређења човека у сивом оделу који нервозним корацима шета иза њих.

Оно што делује као сцена из неког јефтиног филма о теоријама завере у стварности постоји у полицији сваке земље, баш као и категорија хаоса у политичкој науци.

У животе људи у Србији током врелих летњих дана причу о теорији контролисаног хаоса увео је председник Александар Вучић.

Оптужио је антивладине демонстранте који месецима протестују тражећи одговорност за смрт 16 људи у паду надстрешнице на станици у Новом Саду да постепено „поткопавају поверење у институције и стварају атмосферу трајне нестабилности&qуот;.

Пет дана касније, Вучић је позвао представнике студената на дебату.

Протести у Србији су постали напетији у августу, сукоби антивладиних демонстраната и присталица владајуће Српске напредне странке (СНС) све су учесталији, као и интервенције полиције, уз оптужбе за бруталност и прекорачење овлашћења.

А како теорија хаоса објашњава овакве ситуације?

„Укратко, заснива се на тврдњи да у комплексним системима, мале промене почетних услова могу да доведу до непредвидивих и често несразмерних исхода&qуот;, каже Режис Дандоа, професор Либр универзитета у Бриселу, у писаном одговору за ББЦ на српском.

Погледајте видео: Како је теорија хаоса променила наше схватање универзума

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=МхЈQфКСмФКФ8

Вучићев позив на дијалог, студенти одговарају: 'Распиши изборе'

Неколико дана пошто је најавио „одлучне мере“ државе у вези са протестима, Вучић је позвао је на разговор представнике студената који месецима блокирају факултете и протестују.

„Упркос свему лошем што мислим о њиховим захтевима сматрам да је веома важно да их чујемо&qуот;, рекао је Вучић у обраћању на Инстаграм страници.

Рекао је да је спреман на разговор на „свим телевизијама и порталима са легитимним представницима студентско-блокадерског покрета“.

„Сматрам да је веома важно да саслушамо једни друге и да је од пресудног значаја да обновимо дијалог у нашој Србији&qуот;, додао је.

Вучић је у децембру 2024, месец дана после пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, а једна девојка тешко повређена, први пут позвао студенте на дијалог.

Уследило је још позива у медијима, а студенти су му до сада одговарали да „није надлежан&qуот; за захтеве који су се односили на рад институција и одговорност надлежних за новосадску трагедију.

У првом реаговању на Вучићев нови позив, на неколико налога студената који блокирају факултете одговорено му је да „распише изборе, немамо о чему да разговарамо&qуот;.

„Очигледно да председник нема одговор на народни бунт, па би сад и да разговара са нама које месецима назива терористима.

„О визијама и програмима за будућност ћемо дебатовати, у предизборној кампањи, кад распише изборе&qуот;, поручено је са налога студената београдског Филозофског факултета на мрежи Икс.

Ко и како контролише хаос?

Теорија хаоса потиче из математике и физике, али и политички системи су комплексни и засновани на бројним интеракцијама актера који су међусобно зависни, објашњава Дандоа.

„У политици то имплицира да мали политички догађаји - симболичне акције, говори - могу да изазову важне политичке промене&qуот;, објашњава

Вучић је после демонстрација и сукоба са полицијом у градовима широм земље, без изношења доказа, говорио да демонстранти користе „друштвено контролисани хаос у фазама&qуот;, а прва је, тврди, изношење дезинформација.

У другој фази, криза се појачава кроз ескалацију насиља и спољнополитичке притиске, да би у трећој дошло до трансформације и пристајања на неприхватљива решења, испричао је Вучић.

„Друга фаза се користи у политичкој и безбедносној анализи да опише ескалациони механизам дестабилизације друштва, при чему хаос није спонтан већ га циљано иницирају домаћи и страни актери&qуот;, казао је.

Контролисани хаос значи да политички систем функционише непредвидиво и нестабилно, али има и одређена ограничења која спречавају потпуни колапс, објашњава професор Дандоа.

„Пример контролисаног хаоса у западним демократијама је што велики протести, штрајкови, оставке влада, победе популиста или чак улазак радикалних десничара у власт, доводе до одређеног политичког хаоса, али никада не прелазе ограничења демократске државе&qуот;, указује.

Критичари власти у Србији тврде да је један од главних проблема у земљи нефункционисање институција и за то оптужују СНС.

Уколико институције не раде или не постоје, чак и мали догађај потенцијално може да има диспропорционалне последице на политику и систем, „ако се деси у правом тренутку, на правом месту&qуот;, додаје Дандоа.

Оптужбе о употреби контролисаног хаоса у новијој историји често су износили званичници Русије на рачун Запада.

Тако су из Кремља у априлу 2024. оптужили Сједињене Државе да се служе контролисаним хаосом на Блиском истоку како би контролисали тај регион, што су демантовали из Вашингтона.

Арапско пролеће

Dok mnogi Sirijci slave Asadov pad, budućnost zemlje je i dalje neizvesna — Док многи Сиријци славе Асадов пад, будућност земље је и даље неизвесна

У новијој историји, вероватно најпознатији пример теорије хаоса у политици је Арапско пролеће, према тврдњама стручњака.

„Тада се улични трговац у Тунису запалио, а овај наизглед мали догађај имао је диспропорционални утицај на цео политички систем у Тунису и створио је ланчану реакцију широм суседних земаља, попут Египта, Либије и Сирије&qуот;, наводи Дандоа.

Арапско пролеће, које је почело протестима у Тунису у децембру 2010. пошто се Мухамед Бузази запалио, довело је до смене власти у тој земљи.

Талас протеста проширио се на Либију, где је свргнут дугогодишњи аутократа Моамер Гадафи и Египат, чији је председник Хосни Мубарак поднео оставку.

У Сирији је шеф државе Башар ал-Асад пробао да угуши протесте, али су они прерасли у грађански рат.

„Некад је тешко контролисати развој и најмањих догађаја и предвидети последице.

„Политички процеси ретко су линеарни или предвидиви&qуот;, наглашава Дандоа.

Погледајте видео о 'Арапском пролећу'

Један од примера у новијој историји је и ширење политичких гласина и лажних информација уочи америчких председничких избора 2016.

Месецима уочи избора на интернету су се појављивале дезинформације да је тадашњи председник Барак Обама муслиман, да представници Демократске странке воде педофилски ланац и да је цео изборни систем корумпиран.

Циљ објављивања тих дезинформација није био само партијски или део политичке стратегије, већ да се изазове хаос, закључак је студије политиколога Михаела Петерсена, Матијаса Осмундсена и Кевина Арсеноа.

На тим председничким изборима, кандидат републиканаца Доналд Трамп победио је Хилари Клинтон, кандидаткињу Демократске странке.

Друштвене мреже као нови ниво компликација

Увођење у игру нових технологија повећава непредвидивост политичких система и може да убрза дешавања, па и хаос, сматрају стручњаци.

„Појављује се још више актера, а они су још независнији и додатно усложњавају ситуацију&qуот;, каже Дандоа за ББЦ.

Током претходних девет месеци у Србији, организатори антивладиних демонстрација су често користили друштвене мреже да објављују локације, време акција и протеста.

Управо на Иксу, Фејсбуку и Инстаграму претходних месеци су се појављивали и снимци интервенција полиције који су често били повод за организацију нових протеста.

После студентских и антивладиних демонстрација, на протесте су се одлучили и присталице СНС, па су и они користили онлајн платформе за организацију акција.

Додатни проблем је што сада „догађаји који су својеврсни окидачи могу да настану у дигиталном свету, а главни актери се налазе на периферији, далеко од места на којем се доносе одлуке&qуот;, закључује Дандоа.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук