Како је нестао стари занат: Прича последњег нишког казанџије
Глас југа пре 23 дана
„Почео сам да учим занат 1966. године у Казанџијском сокачету, тадашњој улици Јернеја Копитара.
Школа је била код џамије, а занат сам прихватио захваљујући родитељима. Били смо сиромашни и морао сам да се определим за неку врсту посла. Тај занат ме је обрадовао и заволео сам га већ на почетку. Наставио сам да га радим све до данас, иако сам у пензији“, присећа се Стаменковић. Његови дани почињали су у сокаку познатом по звуцима чекића и мирису бакра. „Казанџијско сокаче било је чувено по казанџијама. Правили смо казане за печење ракије, за топљење
