Да ли је туристичка сезона у Црној Гори подбацила

Сутоморе, мало црногорско приморско место које је по легенди добило име кад се планина распукла у море, деценијама важи за омиљено викенд летовалиште Подгоричана, али и многих гостију из Србије.

Иако је удаљеност од Подгорице, главног града Црне Горе, до Сутомора 46 километара, врелог августовског дана стижем после сат и 45 минута вожње због гужви у саобраћају.

Није лакше ни онима који путују железницом од Београда до Бара - пут може да се отегне у недоглед.

Попуњене лежаљке и густо начичкани пешкири на плажи не показују бојазан угоститеља и хотелијера да је овогодишња сезона у Црној Гори за првих шест месеци лошија од претходне.

Број ноћења у том периоду мањи је за 272.000 или 5,4 одсто него прошле године, речено је Вијестима из Монстата, једине законске надлежне институције да објављује статистичке податке, па и о туризму.

Привреда бивше југословенске републике значајно се ослања на туризам, захваљујући скоро 300 километара дугачкој обали Јадрана и планинским бисерима, попут Дурмитора.

Први утисак Сутомора донекле поправља новоизграђени трг са фонтаном и реновирани део шеталишта, који делује уредније него претходних година.

На најширем и најлепшем делу крцате плаже у близини старог хотела „Корали&qуот; срећем млади пар, Ему и Јасмина.

Дошли су из Тузле, и све им се много допада.

Осим гужви у саобраћају.

„Цене су приступачне, комплет лежаљки са сунцобраном смо платили 15 евра и планирамо да останемо пет ноћи&qуот;, каже Јасмин.

„Овде није ништа 'пренабуџено', за разлику од Будве за коју смо чули да је све прескупо.

„Прелепо нам је, уживамо&qуот;, додаје Ема.

• Путовање спаваћим колима на прузи Београд-Бар: Нас и Руса пун вагон
• Да ли је Будва црногорска Азурна обала
• Хоће ли на југу Црне Горе изнићи нови Дубаи

Сличне податке о сезони за ББЦ на српском саопштили су и из Националне туристичке организације Црне Горе.

„Према подацима Управе за статистику Монстат, током првих шест месеци остварено је више од 4,8 милиона ноћења, што је око 95 одсто у односу на исти период претходне године и раст од око 39 одсто у поређењу са 2019.&qуот;

Ипак, из Министарства туризма у писаном одговору за ББЦ на српском кажу да је „током првих шест месеци у свим видовима смештаја - индивидуални и колективни - у Црној Гори регистровано је 940.771 туриста, што је за 6,3 одсто више него у истом периоду прошле године&qуот;.

Иако је, кажу, у индивидуалном смештају забележено повећање броја туриста од 14 одсто, уочен је пад у броју ноћења, што говори да у приватном смештају изражена сива економија и да власници често не пријављују госте.

Колективни смештај су хотели, мотели, одмаралишта, хостели, кампови, а индивидуални су куће, собе и апартмани за издавање.

Забуну у тумачењу статистике понекад уносе термини - број туриста и број ноћења.

Ту је важнији број ноћења, као основни податак на основу којег се мери туристички промет, јер се множи са просечном потрошњом једног туристе, уз посебну методологију, пишу Вијести.

У извештају Светског савета за путовања и туризам за Црну Гору, који се односе на 2019, указују да је допринос сектора туризма и путовања бруто домаћем производу (БДП) Црне Горе био 30,9 одсто, а учешће туризма у укупном извозу износио је 52,6 одсто.

Резултати су све лошији и лошији, због лошег управљања дестинацијом, што је одговорност државе, сматра Раде Ратковић, професор Факултета за бизнис и туризам из Будве.

„Видите како дочекујемо госте - друмови су разорени, не водимо рачуна о мукама које смо приредили туристима.

„Нас који се тиме бавимо аналитички веома брине јер су то знаци одумирања туризма&qуот;, каже Ратковић за ББЦ на српском.

Уместо хотелијерског смештаја и уређеног издавања апартмана, све више се граде станови који страним власницима - највише из Русије, Србије и Турске - служе само за издавање.

Ову сиву зону у којој многи не плаћају порез и не пријављују госте, он назива „реал естате туризмом“.

Црна Гора и саобраћај: Шта треба да знате о првом аутопуту

Високи порези условили повећање цена

Истовремено, они који плаћају порез буду на губитку, каже Жарко Радуловић, председник Црногорског туристичког удружења (ЦТУ) и сувласник Монтенегро старс хотел гроуп.

Каже да је његова компанија остварила сличан промет као прошле године, али да им остаје мање новца због повећања пореза на додату вредност са седам на 15 процената.

„Јуна прошле године код је нас био сличан број гостију, али тада смо платили порез на додату вредност (ПДВ) на смештај 214.000, а ове године за исти период 450.000 евра, па можете да видите колики је то намет.

„Самим тим, држава ме натерала да ове године смештај буде значајно скупљи него прошле&qуот;, каже Радуловић.

Још осећају последице пандемије корона вируса и даље враћају кредите из тог периода, због чега нема новца за улагање у нове хотеле и понуду, објашњава.

„Ми ћемо сад само да преживљавамо, а мислим да ће бити доста оних који ће после ове сезоне затварати бизнис, јер постаје неодрживо&qуот;, каже хотелијер.

Држава би могла да помогне усвајањем закона о одрживом туризму који ће овој грани привреде дати статус националног значаја, сматра туризмолог Раде Ратковић.

Разноврсна и понуда и проблеми

А Црна Гора заиста има шта да понуди, иако се суочава са бројним проблемима.

Они који желе да имају више приватности и ширине на плажи, вероватно неће у Сутоморе, већ ће продужити до Улциња и 13 километара дуге Велике плаже.

Пред почетак туристичке сезоне било је неизвесно ко ће газдовати плажом након што је инвеститор из Уједињених Арапских Емирата Мухамед Алабар закупио девет од 19 купалишта.

На крају је Алабарова компанија „Еагле Хиллс&qуот; одустала од скоро свих купалишта тако да су плажу преузели локални закупци, али два купалишта која су остала под њиховом управом нису уређена дочекала сезону.

На граници са Албанијом је и нудистичко насеље Ада Бојана, одавно зрело за озбиљну реконструкцију.

На западнијем делу обале Будва, познате по ноћним клубовима и луксузним хотелима, као и оближњи чувени град - хотел Свети Стефан који је затворен већ пет година због спора који је покренут пред арбитражним судом у Лондону.

Закупац острва компанија „Адриатиц пропертиес“ и Влада Црне Горе нису могли да се договоре о условима и начину коришћења острва и плажа за све туристе.

За оне са дубљим џепом, на обали Бококоторског залива је и марина за супер јахте Порто Монтенегро у Тивту, и Порто Нови у Кумбору.

Претходних година у овом делу обале често је боравио и познати тенисер Новак Ђоковић.

Заливски град Котор са богатом историјом и културном понудом, кубури са гужвама и местима за паркирање, посебно када се у град слије огроман број туриста са великих бродова - крузера.

Погледајте видео: Како је Котор постао град мачака

Гужве су и на магистралама.

Готово читавом дужином пута између Будве и Тивта већ другу годину трају радови на изградњи булевара, па вожња овом деоницом дужине око 16 километара често траје сатима.

Проблем је што тај пут користе скоро сви путници који путују преко аеродрома Тиват, па не могу да буду сигурни да ће на време стићи на лет или колико ће трајати трансфер до хотела.

Погледајте видео: Острво Свети Стефан између истине и легенди

Туристички привредници незадовољни

Без обзира на бројне потенцијале, предсезона је „подбацила“, каже хотелијер Жарко Радуловић.

„Подбациће и свака следећа, јер ми смо пре свега авио-дестинација, односно једино се авионима до Црне Горе лако долази.

„Губитком (државне авио компаније) Монтенегро Аирлинеса постали смо права острвска земља&qуот;, каже председник ЦТУ.

Пошто летови крећу кад то одговара авио-компанијама и туроператорима, што је махом у јуну, сваке године у априлу и мају је лоша посећеност, напомиње.

Проблеми који се јављају и у шпицу сезоне последица су изостанка јасне стратегије развоја туризма, додаје.

„И ова и претходне владе не знају који су предуслови да би туризам био успешан, рачунају да ће то да иде по 'духу светоме', а то не може тако, постоје нека економска правила&qуот;, каже Радуловић.

Из Министарства кажу да је ове године авио-повезаност боља него раније, па је из Подгорице и Тивта овог лета активно више од 95 авио-линија.

„Од почетка године закључно са 27. јулом, на Аеродромима Црне Горе евидентиран је раст промета авиона за пет одсто, у односу на исти период прошле године.

„Уочен је раст броја путника за седам одсто&qуот;.

Вишедеценијски проблем сиромашног тржишта

Туристи из региона у Црну Гору најчешће долазе аутомобилом, па су тако стигли и гости из Ваљева Весна и Миодраг Петронијевић.

Већ 20 година летују у Сутомору због, кажу, повољних цена.

„Ништа лошије није него у Будви и Петровцу, а овде је много јефтиније.

„Најчешће идемо у Чањ на плажу, тамо комплет лежаљки кошта 10 евра, на плажи је прилично чисто, видимо да су ове године поставили доста канти за отпатке и да је шеталиште уређено&qуот;, дели утиске Миодраг.

Стручњаци већ деценијама узалуд упозоравају на проблеме у црногорском туризму, каже професор Ратковић.

„Ниједна држава на Медитерану не може да има одрживи туризам, ако није ослоњен на најјаче изворе Европе, а то су - а и убудуће ће бити - Немачка, Велика Британија, скандинавске земље и Француска.

„Мислили смо да можемо да развијамо одрживи туризам на тадашњем југословенском тржишту и нормално да смо били у сталним губицима&qуот;, наводи Ратковић.

То су, пре свега, Србија и Црна Гора, као сиромашнија тржишта, тако да сезона кратко траје.

Следе гости Босне и Херцеговине, Турске, а туриста из западноевропских земаља има много мање него у осталим медитеранским земљама, додаје.

Први добици у туризму остварени су 2019. када се активирало западноевропско тржиште и сезона је била нешто дужа, али наступила је пандемија корона вируса, као и политичка криза која, како каже, и даље траје, закључује професор.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Свети Стефан: Закључано црногорско острво с туристичким благом
• Мамула: Светлост и мрак некадашњег логора, сада луксузног хотела у Црној Гори
• Превлака, „црвуљак територије&qуот;, као место спотицања Хрватске и Црне Горе

(ББЦ Невс, 08.26.2025)