Da li je turistička sezona u Crnoj Gori podbacila

Iz Ministarstva turizma kažu da je broj turista veći nego prošle godine, a predstavnici turističkih privrednika smatraju da je sezona podbacila.

BBC News pre 10 sati | Jovan Radulović - novinar

Sutomore i krcate plaže — Iako je zabeležen veći broj gostiju, oni ostaju kraće, podaci su nadležnih

Sutomore, malo crnogorsko primorsko mesto koje je po legendi dobilo ime kad se planina raspukla u more, decenijama važi za omiljeno vikend letovalište Podgoričana, ali i mnogih gostiju iz Srbije.

Iako je udaljenost od Podgorice, glavnog grada Crne Gore, do Sutomora 46 kilometara, vrelog avgustovskog dana stižem posle sat i 45 minuta vožnje zbog gužvi u saobraćaju.

Nije lakše ni onima koji putuju železnicom od Beograda do Bara - put može da se otegne u nedogled.

Popunjene ležaljke i gusto načičkani peškiri na plaži ne pokazuju bojazan ugostitelja i hotelijera da je ovogodišnja sezona u Crnoj Gori za prvih šest meseci lošija od prethodne.

Broj noćenja u tom periodu manji je za 272.000 ili 5,4 odsto nego prošle godine, rečeno je Vijestima iz Monstata, jedine zakonske nadležne institucije da objavljuje statističke podatke, pa i o turizmu.

Privreda bivše jugoslovenske republike značajno se oslanja na turizam, zahvaljujući skoro 300 kilometara dugačkoj obali Jadrana i planinskim biserima, poput Durmitora.

Prvi utisak Sutomora donekle popravlja novoizgrađeni trg sa fontanom i renovirani deo šetališta, koji deluje urednije nego prethodnih godina.

Na najširem i najlepšem delu krcate plaže u blizini starog hotela „Korali" srećem mladi par, Emu i Jasmina.

Došli su iz Tuzle, i sve im se mnogo dopada.

Osim gužvi u saobraćaju.

„Cene su pristupačne, komplet ležaljki sa suncobranom smo platili 15 evra i planiramo da ostanemo pet noći", kaže Jasmin.

„Ovde nije ništa 'prenabudženo', za razliku od Budve za koju smo čuli da je sve preskupo.

„Prelepo nam je, uživamo", dodaje Ema.

Slične podatke o sezoni za BBC na srpskom saopštili su i iz Nacionalne turističke organizacije Crne Gore.

„Prema podacima Uprave za statistiku Monstat, tokom prvih šest meseci ostvareno je više od 4,8 miliona noćenja, što je oko 95 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i rast od oko 39 odsto u poređenju sa 2019."

Ipak, iz Ministarstva turizma u pisanom odgovoru za BBC na srpskom kažu da je „tokom prvih šest meseci u svim vidovima smeštaja - individualni i kolektivni - u Crnoj Gori registrovano je 940.771 turista, što je za 6,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine".

Iako je, kažu, u individualnom smeštaju zabeleženo povećanje broja turista od 14 odsto, uočen je pad u broju noćenja, što govori da u privatnom smeštaju izražena siva ekonomija i da vlasnici često ne prijavljuju goste.

Kolektivni smeštaj su hoteli, moteli, odmarališta, hosteli, kampovi, a individualni su kuće, sobe i apartmani za izdavanje.

Zabunu u tumačenju statistike ponekad unose termini - broj turista i broj noćenja.

Tu je važniji broj noćenja, kao osnovni podatak na osnovu kojeg se meri turistički promet, jer se množi sa prosečnom potrošnjom jednog turiste, uz posebnu metodologiju, pišu Vijesti.

U izveštaju Svetskog saveta za putovanja i turizam za Crnu Goru, koji se odnose na 2019, ukazuju da je doprinos sektora turizma i putovanja bruto domaćem proizvodu (BDP) Crne Gore bio 30,9 odsto, a učešće turizma u ukupnom izvozu iznosio je 52,6 odsto.

Rezultati su sve lošiji i lošiji, zbog lošeg upravljanja destinacijom, što je odgovornost države, smatra Rade Ratković, profesor Fakulteta za biznis i turizam iz Budve.

„Vidite kako dočekujemo goste - drumovi su razoreni, ne vodimo računa o mukama koje smo priredili turistima.

„Nas koji se time bavimo analitički veoma brine jer su to znaci odumiranja turizma", kaže Ratković za BBC na srpskom.

Umesto hotelijerskog smeštaja i uređenog izdavanja apartmana, sve više se grade stanovi koji stranim vlasnicima - najviše iz Rusije, Srbije i Turske - služe samo za izdavanje.

Ovu sivu zonu u kojoj mnogi ne plaćaju porez i ne prijavljuju goste, on naziva „real estate turizmom“.

Crna Gora i saobraćaj: Šta treba da znate o prvom autoputu

Visoki porezi uslovili povećanje cena

Istovremeno, oni koji plaćaju porez budu na gubitku, kaže Žarko Radulović, predsednik Crnogorskog turističkog udruženja (CTU) i suvlasnik Montenegro stars hotel group.

Kaže da je njegova kompanija ostvarila sličan promet kao prošle godine, ali da im ostaje manje novca zbog povećanja poreza na dodatu vrednost sa sedam na 15 procenata.

„Juna prošle godine kod je nas bio sličan broj gostiju, ali tada smo platili porez na dodatu vrednost (PDV) na smeštaj 214.000, a ove godine za isti period 450.000 evra, pa možete da vidite koliki je to namet.

„Samim tim, država me naterala da ove godine smeštaj bude značajno skuplji nego prošle", kaže Radulović.

Još osećaju posledice pandemije korona virusa i dalje vraćaju kredite iz tog perioda, zbog čega nema novca za ulaganje u nove hotele i ponudu, objašnjava.

„Mi ćemo sad samo da preživljavamo, a mislim da će biti dosta onih koji će posle ove sezone zatvarati biznis, jer postaje neodrživo", kaže hotelijer.

Država bi mogla da pomogne usvajanjem zakona o održivom turizmu koji će ovoj grani privrede dati status nacionalnog značaja, smatra turizmolog Rade Ratković.

Jasmin i Ema iz Tuzle zadovoljni su ponudom

Raznovrsna i ponuda i problemi

A Crna Gora zaista ima šta da ponudi, iako se suočava sa brojnim problemima.

Oni koji žele da imaju više privatnosti i širine na plaži, verovatno neće u Sutomore, već će produžiti do Ulcinja i 13 kilometara duge Velike plaže.

Pred početak turističke sezone bilo je neizvesno ko će gazdovati plažom nakon što je investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhamed Alabar zakupio devet od 19 kupališta.

Na kraju je Alabarova kompanija „Eagle Hills" odustala od skoro svih kupališta tako da su plažu preuzeli lokalni zakupci, ali dva kupališta koja su ostala pod njihovom upravom nisu uređena dočekala sezonu.

Na granici sa Albanijom je i nudističko naselje Ada Bojana, odavno zrelo za ozbiljnu rekonstrukciju.

Na zapadnijem delu obale Budva, poznate po noćnim klubovima i luksuznim hotelima, kao i obližnji čuveni grad - hotel Sveti Stefan koji je zatvoren već pet godina zbog spora koji je pokrenut pred arbitražnim sudom u Londonu.

Zakupac ostrva kompanija „Adriatic properties“ i Vlada Crne Gore nisu mogli da se dogovore o uslovima i načinu korišćenja ostrva i plaža za sve turiste.

Za one sa dubljim džepom, na obali Bokokotorskog zaliva je i marina za super jahte Porto Montenegro u Tivtu, i Porto Novi u Kumboru.

Prethodnih godina u ovom delu obale često je boravio i poznati teniser Novak Đoković.

Zalivski grad Kotor sa bogatom istorijom i kulturnom ponudom, kuburi sa gužvama i mestima za parkiranje, posebno kada se u grad slije ogroman broj turista sa velikih brodova - kruzera.

Pogledajte video: Kako je Kotor postao grad mačaka

Gužve su i na magistralama.

Gotovo čitavom dužinom puta između Budve i Tivta već drugu godinu traju radovi na izgradnji bulevara, pa vožnja ovom deonicom dužine oko 16 kilometara često traje satima.

Problem je što taj put koriste skoro svi putnici koji putuju preko aerodroma Tivat, pa ne mogu da budu sigurni da će na vreme stići na let ili koliko će trajati transfer do hotela.

Pogledajte video: Ostrvo Sveti Stefan između istine i legendi

Turistički privrednici nezadovoljni

Bez obzira na brojne potencijale, predsezona je „podbacila“, kaže hotelijer Žarko Radulović.

„Podbaciće i svaka sledeća, jer mi smo pre svega avio-destinacija, odnosno jedino se avionima do Crne Gore lako dolazi.

„Gubitkom (državne avio kompanije) Montenegro Airlinesa postali smo prava ostrvska zemlja", kaže predsednik CTU.

Pošto letovi kreću kad to odgovara avio-kompanijama i turoperatorima, što je mahom u junu, svake godine u aprilu i maju je loša posećenost, napominje.

Problemi koji se javljaju i u špicu sezone posledica su izostanka jasne strategije razvoja turizma, dodaje.

„I ova i prethodne vlade ne znaju koji su preduslovi da bi turizam bio uspešan, računaju da će to da ide po 'duhu svetome', a to ne može tako, postoje neka ekonomska pravila", kaže Radulović.

Iz Ministarstva kažu da je ove godine avio-povezanost bolja nego ranije, pa je iz Podgorice i Tivta ovog leta aktivno više od 95 avio-linija.

„Od početka godine zaključno sa 27. julom, na Aerodromima Crne Gore evidentiran je rast prometa aviona za pet odsto, u odnosu na isti period prošle godine.

„Uočen je rast broja putnika za sedam odsto".

Višedecenijski problem siromašnog tržišta

Turisti iz regiona u Crnu Goru najčešće dolaze automobilom, pa su tako stigli i gosti iz Valjeva Vesna i Miodrag Petronijević.

Već 20 godina letuju u Sutomoru zbog, kažu, povoljnih cena.

„Ništa lošije nije nego u Budvi i Petrovcu, a ovde je mnogo jeftinije.

„Najčešće idemo u Čanj na plažu, tamo komplet ležaljki košta 10 evra, na plaži je prilično čisto, vidimo da su ove godine postavili dosta kanti za otpatke i da je šetalište uređeno", deli utiske Miodrag.

Valjevci Miodrag i Vesna Petronijević tradicionalno letuju u Sutomoru, već dve decenije

Stručnjaci već decenijama uzalud upozoravaju na probleme u crnogorskom turizmu, kaže profesor Ratković.

„Nijedna država na Mediteranu ne može da ima održivi turizam, ako nije oslonjen na najjače izvore Evrope, a to su - a i ubuduće će biti - Nemačka, Velika Britanija, skandinavske zemlje i Francuska.

„Mislili smo da možemo da razvijamo održivi turizam na tadašnjem jugoslovenskom tržištu i normalno da smo bili u stalnim gubicima", navodi Ratković.

To su, pre svega, Srbija i Crna Gora, kao siromašnija tržišta, tako da sezona kratko traje.

Slede gosti Bosne i Hercegovine, Turske, a turista iz zapadnoevropskih zemalja ima mnogo manje nego u ostalim mediteranskim zemljama, dodaje.

Prvi dobici u turizmu ostvareni su 2019. kada se aktiviralo zapadnoevropsko tržište i sezona je bila nešto duža, ali nastupila je pandemija korona virusa, kao i politička kriza koja, kako kaže, i dalje traje, zaključuje profesor.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk