Šta vojne glavešine mogu da nauče iz rata u Ukrajini

Poslednjih meseci, Rusija i Ukrajina sprovode najveće napade dronovima jedna na drugu još od početka rata u februaru 2022. godine.

I Rusija i Ukrajina gotovo svakodnevno lansiraju stotine dronova i napadaju se međusobno, a upravo je ovakav način ratovanja uveo revoluciju.

U kombinaciji sa elektronskim ratovanjem i artiljerijskim napadima, dronovi su se pokazali i veoma efikasnim kao odbrambeno oružje, zaustavivši neprijateljske snage na bojištu.

Dronovi: Svevideće oči na bojištu

Dronovi su postali glavno obeležje rata u Ukrajini i duboko utiču na način na koji se on vodi, prema rečima Filipsa O’Brajena, profesora ratnih studija na Univerzitetu Sent Endrjus u Škotskoj.

„Bojište je zbog njih postalo transparentnije“, kaže on.

Dronovi za nadzor mogu da spaze kretanje trupa ili pripreme za napad duž čitave prve linije fronta i u realnom vremenu.

Kad oni ugledaju metu, mogu da pošalju koordinate nazad u komandni centar, koji potom može da izda naređenje za artiljerijski napad.

Ova sekvence - od primećivanja cilja do napada na njega - u vojnoj terminologiji se naziva „ubistvenim lancem“ i umnogome je ubrzan upotrebom dronova, kaže profesor O’Brajen.

„Sve može da se primeti ukoliko nije u dubokom zaklonu.

„To znači da ne mogu da vam promaknu tenkovi i druga oklopna vozila za napad a da ne budu pogođeni", kaže on.

Napadački dronovi se, uz artiljeriju, koriste za udar na neprijatelja.

Ukrajinske snage su uspevale da odbiju prodore ruskih tenkovskih kolona samo uz pomoć dronova.

Početkom rata, Ukrajina je koristila turske Barjaktare TB-2, vojne dronove koji mogu da izbacuju bombe i ispaljuju rakete.

Pogledajte video: Ukrajinski operatori dronova i akcije na južnom frontu

Međutim, obe strane se sve više okreću jeftinijim „kamikaza" dronovima.

To su često komercijalni dronovi na koje je prikačen eksploziv.

Oni mogu da se kontrolišu sa udaljenosti od nekoliko kilometara i da lebde iznad cilja pre nego što udare na njega.

Ukrajina je dronovima napadala i rusku prestonicu, Moskvu.

Rusija takođe upotrebljava hiljade dronova kamikaza, kao što je iranski Šahed-136, da bi napala i vojne i civilne ciljeve u Ukrajini.

Ona ih često koristi u rojevima, da bi pokušala da preoptereti ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

Pogledajte video: Ukrajinska cvećarka koja pravi dronove za vojsku

Artiljerija: Oružje koje vojske 'koriste kao vodu'

Artiljerija je postala najkorišćenije oružje u ratu u Ukrajini.

Prema britanskoj stručnoj grupi Kraljevski institut ujedinjenih službi, Rusija ispaljuje oko 10.000 granata dnevno, a Ukrajina oko 2.000 do 2.500.

Artiljerija se koristi konstantno da bi se zaustavilo kretanje neprijateljskih trupa i za napade na oklopna vozila, odbranu, komandne štabove i skladišta za snabdevanje.

„Tokom rata, municija je kao voda, koju ljudi moraju da piju stalno, ili kao gorivo za automobil", kaže stručnjak za artiljeriju i vojni specijalista, pukovnik Petro Pjatakov za BBC.

Obe strane su upotrebile milione artiljerijskih granata nabavljenih iz inostranstva.

Amerika i evropske zemlje ih šalju Ukrajini.

Rusija ih uvozi iz Severne Koreje.

Zapadne zemlje imaju problema da snabdeju Ukrajinu svim granatama koje su joj potrebne, a to je na videlo iznelo problem sa njihovom vlastitom industrijom oružja, prema Džastinu Krampu, glavnom rukovodiocu britanskih analitičara odbrane Sibilajn.

„Zapadne firme za odbranu trenutno proizvode relativno mali broj oružja visoke preciznosti.

„Međutim, one nemaju kapaciteta da izbacuju osnovna oružja kao što su granate u velikim brojevima", kaže on.

I Rusija i Ukrajina takođe koriste artiljeriju visoke preciznosti.

Ukrajina ispaljuje zapadne satelitski navođene granate kao što su Eskalibur; Rusija vlastite laserski navođene granate Krasnopolj.

SAD i druge zapadne zemlje takođe šalju Ukrajini satelitski navođene rakete dugog dometa Himars.

One su omogućile njenim oružanim snagama da napadaju ruska skladišta sa municijom i komandne položaje iza fronta.

Jedreće bombe: Proste, razorne i teške za zaustavljanje

Od početka 2023. godine, ruske snage su upotrebile hiljade „jedrećih bombi" da bi bombardovale ukrajinske položaje na bojištu i da bi napadale civilne stambene oblasti i infrastrukturu.

One su konvencionalne bombe „slobodnog pada" na koje su dodata krila koja se otvaraju i satelitski navigacioni sistemi.

Rusija najviše koristi jedreće bombe.

One variraju po težini od 200 kilograma do tri tone ili više.

„Jedreće bombe su se pokazale izuzetno efikasnim u razbijanju utvrđenih položaja i uništavanju zgrada", kaže profesor Džastin Bronk, stručnjak za vazdušno ratovanje pri Kraljevskom institutu.

On kaže da ih je Rusija uveliko koristila za uništavanje ukrajinske odbrane oko strateških gradova kao što je Avdejevka u istočnoj Ukrajini, koju je Rusija zauzela u februaru 2024. godine.

Jedreće bombe koštaju svega 20.000 ili 30.000 dolara po komadu da bi se proizvele, prema profesoru Bronku.

One mogu da budu ispaljene desetinama kilometara daleko od ciljeva i teško ih je oboriti, osim pomoću najsofisticiranijih protivvazdušnih projektila.

Ukrajina takođe koristi jedreće bombe koje su joj poslali SAD i Francuska, kao što je Združeno odbijajuće oružje dugog dometa.

Ujedno je napravila jednu od vlastitih, dodavši krila na američke Bombe malog prečnika, koje nose oko 200 kilograma eksploziva.

Međutim, ona ima manje jedrećih raketa od Rusije.

• Ruske jedreće rakete razaraju ukrajinske gradove po „bagatelnoj“ ceni
• Superoružje za koje Putin tvrdi da mete pretvara u pepeo i prah
• Ruske tvrdnje o laserskom oružju - šta je to i kako deluje

Elektronsko ratovanje: Jeftin način da se onesposobi skupo oružje

Elektronsko ratovanje koristi se intenzivnije u ratu Rusije i Ukrajine nego ikad pre.

Hiljade trupa na obe strane rade u specijalističkim jedinicama, pokušavajući da onesposobe dronove i komunikacione sisteme druge strane i da skrenu neprijateljske projektile sa mete.

Ruske snage imaju sisteme kao što su Žitel koji mogu da onesposobe svu satelitsku komunikaciju, radio komunikaciju i signale mobilne telefonije u prečniku od više od 10 kilometara.

On nadjačava radio signale emitovanjem ogromnih pulseva elektromagnetne energije.

Sa jedinicom Šipovnic-Aero, ruske snage mogu da obore dron sa udaljenosti od 10 kilometara.

Ovaj sistem takođe može da otkrije lokaciju pilota dronova i potom pošalje njihove koordinate artiljerijskim jedinicama, da bi ove mogle da pucaju na njih.

Zapadne zemlje su možda bile šokirane lakoćom sa kojom je ruski elektronski sistem ratovanja onesposobio visokotehnološke projektile kao što je Himars u Ukrajini, prema doktorki Marini Miron sa Katedre za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu.

„To je asimetrično ratovanje“, kaže ona.

„NATO snage možda poseduju oružje koje je tehnički nadmoćnije od onog koje ima Rusija, ali Rusija je pokazala da može da koristi svoju relativno jeftinu elektronsku opremu da ih onesposobi."

Dankan Mekrori sa Frimenovog vazduholovno-svemirskog instituta na Kraljevskom koledžu u Londonu kaže da vojni šefovi u zemljama NATO moraju da nauče lekcije na osnovu toga kako Rusija vodi elektronski rat u Ukrajini.

„Oni moraju da obuče vlastite trupe kako da operišu kad ih love dronovi i kad neprijatelji prisluškuju svaki radio signal koji oni pošalju", kaže on.

„Elektronsko ratovanje ne može više da se tretira kao nešto o čemu se razmišlja naknadno.

„Ono mora unapred da se uzima u obzir kad god primenjujete vašu taktiku, obuku i nove oružane sisteme.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
• Kako je Ukrajina izvela smelu akciju 'Paukova mreža' na ruske bombardere
• 'Ubijte Ruse, osvojite poene': Ukrajinci uveli novi model ratovanja
• Ukrajina ubrzano povećava „vojsku dronova“
• Turski dronovi Bajraktar postali simbol ukrajinskog otpora
• Kako Rusija koristi dronove kamikaze u Ukrajini

(BBC News, 08.26.2025)