BBC vesti na srpskom

Gaza posle rata: Ko će se nositi sa 'bezbednosnom noćnom morom'

Postoje ideje da neke arapske zemlje budu garant mira, ali koliko je to zaista ostvarivo?

BBC News pre 5 sati  |  Salma Katab - BBC na arapskom
Pogled na razaranja u severnoj Gazi, snimljeno iz Izraela 27. maja
Reuters
Ovako izgleda veliki deo Pojasa Gaze posle skoro dve godine rata

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu objavio je da želi da izraelske snage preuzmu potpunu kontrolu nad čitavim Pojasom Gaze.

Prema planu, vojska bi u potpunosti uništila Hamas, a zatim predala kontrolu nad celom teritorijom arapskim snagama pod nadzorom Sjedinjenih Država (SAD).

Netanjahuov predlog podržavaju desničarski političari u Izraelu.

Međutim, planu se protive porodice izraelskih talaca koje Hamas drži u zatočeništvu negde u Pojasu Gaze, kao i mnogi u međunarodnoj zajednici.

Izraelski kabinet za bezbednost odobrio je plan za preuzimanje kontrole nad gradom Gazom, ali bez pominjanja preuzimanja kontrole nad celim Pojasom.

Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), oko 87 odsto teritorije Gaze danas su militarizovane zone ili su područja za koja je izraelska vojska izdala naređenje za evakuaciju.

„Samo 14 odsto teritorije Gaze nije militarizovana ili zona za evakuaciju za 2,1 milion ljudi”. Veći deo Pojasa Gaze označen je ružičastom bojom koja predstavlja područja pod kontrolom izraelske vojske ili ona u kojima je naložena evakuacija. Postoji oznaka za priobalno područje van ružičaste zone, naslovljena: „Većina ljudi sada živi u skloništima u preostalim oblastima, poput Al-Mavasija”
BBC

Strane snage bezbednosti

Ideja da se kontrola nad Gazom poveri stranim snagama bezbednost nije nova.

Ovaj predlog su krajem 2023. godine odbile pojedine arapske države, posebno Jordan.

„Nijedne arapske trupe neće ići u Gazu. Nijedne.

„Nećemo dozvoliti da nas vide kao neprijatelje", rekao je jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi.

Ovaj predlog je pomenut i u planu bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta „Dan posle rata" iz maja 2024. godine.

„Praktično, nijedna arapska država ne bi učestvovala u tome, osim ako Palestinska narodna samouprava to izričito ne zatraži", rekao je bivši izraelski diplomata Alon Pinkas, sada kolumnista izraelskog lista Hareca (Haaretz), za BBC.

Palestinsko predsedništvo odbacilo je plan razdvajanja Pojasa Gaze od Zapadne obale, rekavši da je to deo „izraelskog projekta".

Ponovili su stav da je Pojas Gaze sastavni deo palestinske države i naglasili da je upravljanje Gazom isključivo odgovornost Palestinske samouprave i palestinske vlade.

U aprilu 2024. godine Egipat i Jordan su dogovorili predlog za obnovu Pojasa Gaze koji podrazumeva i obuku palestinskih policajaca za raspoređivanje u Gazi nakon rata.

Egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati nedavno je izjavio je da je Egipat počeo obuku 5.000 palestinskih policajaca koji će bili raspoređeni u Gazi posle rata.

„Prema procenama UN-a, 78 odsto objekata u Gazi je oštećeno”. Izvor: UNOSAT, 8. jul 2025. godine
BBC

„Trenutnim pregovorima su obuhvaćeni prekid vatre i povlačenje izraelske vojske iz Pojasa Gaze, kao i ulazak arapskih snaga pod nadzorom SAD-a", prenela je palestinska novinska agencija Ma'an izjave neimenovanih izvora.

Dodaje se da „bi bio imenovan palestinski guverner koji bi preuzeo nadležnost nad civilnim poslovima i bezbednošću, kao i nadzor nad obnovom".

Nije poznato koje bi zemlje učestvovale u ovoj misiji, niti da li bi na to pristali Izrael i Hamas.

Red naoružanih boraca Hamasa stoji leđima okrenut prema gomili ljudi u civilnoj odeći.
EPA
Raspuštanje Hamasa je jedno od ključnih zahteva Izraela

„Bezbednosna noćna mora"

Ideja o slanju arapskih snaga u Pojas Gaze „izgleda kao najpraktičniji i najverovatniji ishod, ali to neće biti lak zadatak", kaže za BBC bivši britanski ministar za Bliski istok Alister Bart.

Bart dodaje da je za ovakvo rešenje neophodan odgovarajući dogovor između Hamasa, Izraela i zemalja koje bi učestvovale u misiji pre slanja bilo kakvih trupa u Gazu.

„Ne verujem da će bilo koja arapska država to učiniti.

„Zašto bi njihove snage doveli u opasnost?

„Mora da postoji sveobuhvatan dogovor o bezbednosti", ističe on.

„Arapske snage bi morale da imaju garancije da neće biti napadnute".

Einav Zangauker (druga s desna), majka izraelskog taoca Matana koji je otet od strane Hamasa 7. oktobra 2023. godine, prisustvuje protestu s pozivom na okončanje rata u Gazi.
EPA
Porodice izraelskih talaca koje drži Hamas pozivaju na prekid vatre, a ne na eskalaciju sukoba

Bart navodi da su napadi Hamasa od 7. oktobra 2023. godine dali novu, značajnu dimenziju budućem bezbednosnom planiranju Izraela.

Ova grupa je izvela neviđeni napad na Izrael, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi i još 251 uzet za taoce.

„Iz perspektive Izraela, 7. oktobar je ogroman događaj.

„Ako izraelska vojska ne bude tamo, ko će osigurati bezbednost Izraela, i na to pitanje će morati da odgovore međunarodne snage".

Bart kaže da je bezbednosna situacija u Gazi „noćna mora" i da područje razdiru „bande, oružje i nezakoniti novac".

„To je višeslojna noćna mora za obične ljude koji pokušavaju da žive normalno a da ne budu napadnuti ili pokradeni".

Palestinski dečak nosi kesu brašna blizu punkta za podelu hrane u Zikimu, na severu Gaze, 8. avgusta 2025. godine.
Mohammed Saber / EPA
Humanitarne organizacije opisuju glad i stalnu krizu hrane dok se Palestinci bore da dođu do osnovnih životnih namirnica

Zahtev za razoružavanje Hamasa

„Da bi se arapske snage rasporedile u Pojasu Gaze, Hamas mora da položi oružje", kaže za BBC arapski servis general Samir Rageb, direktor Arapskog instituta za strateške studije.

Nijedna arapska zemlja do sada nije izrazila spremnost da učestvuje u takvoj misiji, dodaje.

Međutim, egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati je rekao da se njegova zemlja neće protiviti raspoređivanju međunarodnih ili regionalnih snaga u Gazi, pod uslovom da takak potez omogući Palestinskoj samoupravi da „utemelji državu" i osigura bezbednost svih strana.

Ali Rageb upozorava: „Hamas neće prihvatiti ovaj predlog osim u okviru sveobuhvatnog sporazuma koji bi garantovao potpuno izraelsko povlačenje iz Pojasa Gaze, jer pristajanje na takvu silu znači razoružavanje Hamasa".

„To znači da Hamas neće ponovo obavljati kontrolu bezbednosti u Pojasu Gaze, i [pregovarači] raspoređuju snage koje će ih zameniti, dok palestinske snage ne budu spremne da preuzmu bezbednosne uloge u Gazi", kaže on.

Izraelski tenk sa dvojicom vojnika prolazi pored ojačane ograde.
EPA
Ako izraelske trupe silom preuzmu kontrolu nad gradom Gazom, moraće da slome otpor Hamasa

Neslaganja

Rageb ističe da postizanje sveobuhvatnog sporazuma zahteva rešavanje pitanja oko kojih se spore Izrael i Hamas.

„Zahtevi Hamasa, koje Izrael odbija, su potpuno povlačenje izraelskih snaga iz Pojasa Gaze i zaustavljanje vojnih operacija da bi mogla da počne obnova".

Izrael, s druge strane, zahteva razoružavanje Hamasa, odlazak vođa pokreta iz Gaze i obrazovanje vlade koju ne bi vodili ni Hamasu ni politička stranka Fatah, kaže Rageb.

Pregovori u Kairu

Predsednik Egipta Abdel Fatah el-Sisi pozira za fotografiju sa liderima tokom vanrednog arapskog samita o palestinskim dešavanjima, koji je održan u Novoj administrativnoj prestonici Egipta u Kairu, 4. marta 2025. godine.
Reuters
Egipat je organizovao pregovore u pokušaju da zaustavi rat u Gazi, među kojima je bio i sastanak u Kairu u martu

Uoči nedavnih pregovora u Kairu, egipatski ministar spoljnih poslova izjavio je da je 15 nezavisnih palestinskih ličnosti spremno da upravlja Pojasom Gaze tokom šest meseci posle završetka rata.

Posle toga, prema predlogu, upravljanje Pojasom Gaze bi preuzela Palestinska samouprava.

„Na stolu se sada nalazi obnova [plana] američkog izaslanika Stiva Vitkofa", kaže Rageb.

Iako postoje pristalice Netanjahuovog plana, posmatrači upozoravaju na ozbiljne prepreke.

„Nijedna arapska ni međunarodna sila neće rizikovati da šalje njihove ljude u potpuno razorenu Gazu", kaže Gideon Levi iz izraelskog lista Hareca.

„To predstavlja veliki rizik po bezbednost i zdravlje tih ljudi, i to bi bio ogroman, nerealan poduhvat".

Palestinski dečak sedi na rublji uništene zgrade u severnom delu Pojasa Gaze, 8. avgusta 2025. godine.
Mohammed Saber / EPA
Većina kuća u Gazi je uništena u izraelskim vazdušnim napadima

Ozbiljne komplikacije

General Haled Okaša, direktor Egipatskog centra za strateške studije, odbacuje mogućnost obrazovanja arapskih snaga u Gazi u ovom trenutku.

Za BBC arapski servis je izjavio da su trenutni pregovori usmereni na predlog američkog izaslanika Stiva Vitkofa za okončanje rata, koji podrazumeva i oslobađanje svih talaca.

Okaša dodaje da se u razgovorima razmatra i „povlačenje Izraela iz oblasti nad kojima je preuzeo kontrolu u Pojasu Gaze".

„Što se tiče Hamasa, i Egipat i arapske države su jasno poručili da za njega nema mesta posle završetka rata", kaže Okaša.

„Sam Hamas je takođe izjavio da neće učestvovati u upravljanju Pojasom Gaze posle rata, pod uslovom da se izraelske snage povuku".

Okaša ističe da bi predlog o obrazovanju ili dovođenju pomoćnih snaga mogao da se razmatra u kasnijoj fazi.

„Ali trenutno, nijedna arapska zemlja, pa ni Egipat, ne želi da bude alternativna okupaciona sila posle Izraela", dodaje on.

Vitkofov plan

Specijalni izaslanik SAD za Bliski istok Stiv Vitkof posmatra kako predsednik SAD Donald Tramp potpisuje „Zakon o zaustavljanju svake smrtonosne trgovine fentanilom“ u Beloj kući u Vašingtonu, 16. jula 2025. godine.
EPA
Američki specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof predložio je mirovni plan koji podrazumeva privremeni prekid vatre

Vitkofov plan predviđa 60-dnevni prekid vatre i oslobađanje devetoro ljudi koje Hamas drži kao taoce, zajedno sa telima 18 talaca.

Plan bi se sprovodio u dve faze tokom nedelju dana u zamenu za izraelsko povlačenje sa koridora Necarima.

Tokom tog perioda, odvijali bi se pregovori o okončanju rata.

Ukoliko se ne postigne dogovor, Izrael bi mogao da nastavi borbe ili da produži pregovore u zamenu za oslobađanje još talaca.

Prethodna runda pregovora koja je održana pre mesec dana u Kataru završena je bez rezultata.

Vitkof je tada izjavio: „Ne čini se da Hamas deluje kooridinisano niti da postupa u dobroj veri".

Interno raseljeni Palestinci i mala deca, drže lonce dok dobijaju hranu iz dobrotvorne kuhinje u gradu Gazi 4. avgusta 2025.
Mohammed Saber / EPA
Internno raseljeni Palestinci čekaju hranu u Gazi, jer nestašice izazvane ratom uzrokuju glad

Hamas je kasnije odbacio ove optužbe, tvrdeći da je pozitivno odgovorio na sve komentare koje je dobio.

Netanjahu je nedavno rekao novinarima da neće prihvatiti nikakve delimične sporazume o vraćanju talaca.

„Krećemo ka sveobuhvatnom dogovoru o povratku svih talaca, pod uslovima koje odredi Izrael", poručio je.

Dok se raspravlja o tome koji su sledeći koraci u pogledu Gaze, skoro dva miliona Palestinaca u Pojasu Gaze se bori za goli opstanak u razorenim gradovima i zbog nestašice hrane.

Za manje od dve godine, u Pojasu Gaze je ubijeno više 62.000 ljudi, prrema podacima Ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas.

Pogledajte video: Gaza iz vazduha - razaranja i pustoš

Dodatno izveštavanje: Sara Ibrahim i Endrju Veb.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.29.2025)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Najnovije vesti »