Kako se deca sa invaliditetom nose sa ratom u Ukrajini

„Šta je rat?", pita se 14-godišnja Jeva dok se igra u školskoj biblioteci sa drugovima iz odeljenja.

„Znam da su rat avioni, helikopteri, tenkovi, rakete, bombe i dronovi", zaključuje.

Rođena sa epilepsijom i umerenom intelektualnom ometenošću, Jeva razume da rat znači da neko napada nekog drugog, ali vrlo malo više od toga, kaže njena majka Anastasija Pavlova.

„Ona poseduje razumevanje petogodišnjakinje i često pomeša ukrajinske vojnike sa drugima. Ne razume do kraja ko se bori sa kim", objašnjava ona.

Jeva i njena maja žive u Krivom Rogu, gradu u centralnoj Ukrajini.

Jeva ide u školu koja prima 233 dece sa posebnim obrazovnim potrebama.

Kad se oglase sirene za vazdušnu opasnost, svi đaci se sklanjaju u zaklon u skloništu u zgradi.

„Kad god čujem neki glasan zvuk, ja se uplašim", kaže Jeva.

„Onda mi majka da pilulu, pa se osećam bolje."

• Deca među 18 ubijenih u ruskom napadu na rodni grad Zelenskog
• 'Ovde zvono ne zvoni': Škola u Poljskoj za ukrajinsku decu
• Deca sa invaliditetom u Ukrajini su zlostavljana, upozorava UN

Otkako je izbio rat 2022. godine, Jevino mentalno zdravlje i napredak u školi su se pogoršali.

„Kad nas bombarduju, Jevini nivoi stresa skoče, što može da dovede do eplileptičnog napada", kaže Anastasija.

Njen najveći strah je da bi njihov grad mogao da postane prva linija fronta.

„Jeva ima četrnaest godina i lepa je, baš kao i bilo koja druga devojka njene dobi", kaže ona.

„Ali ona ima intelektualnu ometenost. Moj najveći strah je da bi jednog dana ruski vojnici mogli da je povrede, a ta pomisao je strašnija od bilo koje rakete."

Najugroženiji

Rat u Ukrajini je ostavio poražavajuće posledice na blagostanje svakog deteta.

Međutim, kao i u drugim krizama, deca sa invaliditetima su među najugroženijima, kažu iz dečjeg fonda Ujedinjenih nacija UNICEF.

„Deca sa invaliditetom su posebno ranjiva na nasilje, raseljenje i produženu izloženost stresu", navodi ova organizacija.

Od početka potpunog rata, više od 300.000 ljudi u Ukrajini steklo je invaliditete zbog ratnih povreda, a 1,8 miliona ljudi sa invaliditetom zahteva humanitarnu podršku, prema Evropskom forumu za invaliditet, nezavisnoj nevladinoj organizaciji koja zastupa aktivističke grupe širom Evrope.

Širom Ukrajine, nekoliko organizacija pruža pomoć deci sa invaliditetom i njihovim porodicama obezbeđujući im bezbedan prostor, kao i psihološku i emocionalnu podršku.

Jedna takva organizacija je Litaj, mala kijevska grupa koju je osnovala Valentina Uvarova, koja je takođe majka deteta sa invaliditetom.

Litaj, što znači „leti" na ukrajinskom, nudi sklonište za decu sa invaliditetom, pomažući im da se nose sa tekućim ratom.

Pobegavši iz Luganska – grada u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini pod ruskom okupacijom - 2014, Valentina Uvarova je postala međunarodno raseljena osoba.

Njoj su savršeno jasni ogromni izazovi sa kojima se suočavaju izbeglice koje odgajaju decu sa invaliditetom.

Preko Litaja, ona sada pomaže drugim ženama pružajući im humanitarnu pomoć, obrazovne kurseve i umetničku terapiju, a pomaže im i da pokrenu vlastite firme.

Organizacija takođe ugovara inkluzivne događaje i izlete za decu sa invaliditetom.

„Svako dete treba da se oseća prihvaćenim, ne samo kao posmatrač, već i kao pravi heroj", kaže Uvarova.

'Nova porodica'

Jedne hladne nedelje u februaru, žene iz Litaja okupile su se u kafiću u glavnom gradu Ukrajine Kijevu sa njihovom decom.

Među njima je Natalija Gutnik, interno raseljena osoba iz seoceta kod Marinke, grada u istočnoj Ukrajini sada pod ruskom okupacijom, zajedno sa njenim 12-godišnjim sinom Nazarom.

Nazar je rođen sa zečjom usnom i rascepanim nepcem tačno godinu dana pre nego što je izbio rat između Rusije i Ukrajine 2014.

On samo za rat i zna, kaže Natalija za BBC.

„Naše selo je bilo napadnuto iz tri različita pravca", priseća se ona.

„Vazdušni napadi su bili neumoljivi. Mislili smo da nećemo preživeti."

Na kraju su volonteri evakuisali njenu porodicu.

Kasnije se preselila u Kijev sama sa sinom, dok je njen muž našao posao u drugom gradu.

„Nazar sada mora da ostane uz mene u svakom trenutku. Moram stalno da ga držim za ruku. Preplašen je da bih mogla da umrem ili nestanem", kaže ona.

„Posle svega kroz šta smo prošli, počeo je da muca i još uvek ima problema sa govorom."

Danas Nazar može da izgovori samo nekoliko reči i da formira kratke rečenice.

Njegova sposobnost da tečno govori je nestala.

Za Nataliju, međutim, biti deo Litaja znači više od puke podrške.

„Osećam se kao da sam pronašla novu porodicu", kaže ona.

„Ovde zajednički delimo nadu."

'Mesto snage i ljubavi'

Dvanaestogodišnji sin Tatjane Saienko Sergej je u nepovratnoj komi posle nesreće sa davljenjem prošle godine.

On je paralisan, nesvestan i ne može da govori.

„Živeli smo u stanu na četvrtom spratu. Kad god bi eksplozije potresale grad, sve naše komšije bi se sjurile u podrum. Ali moj sin je bio prevelik da ga nosim", priseća se Tatjana.

„Nisam imala izbora nego da ostanem kraj njegovog kreveta, pazeći ga dok je grad bio bombardovan."

Očajnički želeći da pronađe bezbedno mesto za njenog sina i još uvek se nadajući čudu, Tatjana je zatražila pomoć.

Tada je dobila odgovor od Misto Dobra, ukrajnske dobrotvorne organizacije iz Černovcima, blizu rumunske granice.

Misto Dobra je 2016. osnovala Marta Levčenko i sada je to najveće sklonište za decu u Ukrajini.

Organizacija smešta 280 dece, od kojih su većina siročad, i takođe vodi hospis i rehabilitacioni centar za decu sa invaliditetom.

O njima se stara tim od 73 medicinska profesionalca.

„Kad smo počeli, zvali smo našu organizaciju 'mestom snage i ljubavi'", kaže Levčenko za BBC.

„Deca sa invaliditetom često postaju nevidljiva tokom rata, ali ovde ih mi tretiramo kao sebi ravne. Ona zaslužuju istu negu, istu ljubav. Sve ih doživljavamo kao našu decu."

Tatjana se slaže s tim.

Iako Sergej ne može da govori, ona se oseća kao da je u dobrim rukama, gde dobija redovnu rehabilitaciju, masaže i terapiju.

„Verujem da mu se dopada ovde. Izgleda zdravije, malo se ugojio. Prvi put posle više godina, osećam nadu u vezi sa budućnošću", kaže ona.

• Kako psiholozi pomažu ukrajinskoj deci da se izbore sa ratnim traumama
• „Zašto nikada nisam odustala od potrage za mojom decom" - priča hraniteljske porodice iz Ukrajine
• Ukrajinska deca primorana da napuštaju domove zbog ruske ofanzive
• Zašto je prva dama Ukrajine napisala pismo Melaniji Tramp
• 'Ovde zvono ne zvoni': Škola u Poljskoj za ukrajinsku decu
• Ko je najmlađi čovek u novijoj ruskoj istoriji osuđen za izdaju

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.30.2025)