Како се деца са инвалидитетом носе са ратом у Украјини

„Шта је рат?&qуот;, пита се 14-годишња Јева док се игра у школској библиотеци са друговима из одељења.

„Знам да су рат авиони, хеликоптери, тенкови, ракете, бомбе и дронови&qуот;, закључује.

Рођена са епилепсијом и умереном интелектуалном ометеношћу, Јева разуме да рат значи да неко напада неког другог, али врло мало више од тога, каже њена мајка Анастасија Павлова.

„Она поседује разумевање петогодишњакиње и често помеша украјинске војнике са другима. Не разуме до краја ко се бори са ким&qуот;, објашњава она.

Јева и њена маја живе у Кривом Рогу, граду у централној Украјини.

Јева иде у школу која прима 233 деце са посебним образовним потребама.

Кад се огласе сирене за ваздушну опасност, сви ђаци се склањају у заклон у склоништу у згради.

„Кад год чујем неки гласан звук, ја се уплашим&qуот;, каже Јева.

„Онда ми мајка да пилулу, па се осећам боље.&qуот;

• Деца међу 18 убијених у руском нападу на родни град Зеленског
• 'Овде звоно не звони': Школа у Пољској за украјинску децу
• Деца са инвалидитетом у Украјини су злостављана, упозорава УН

Откако је избио рат 2022. године, Јевино ментално здравље и напредак у школи су се погоршали.

„Кад нас бомбардују, Јевини нивои стреса скоче, што може да доведе до еплилептичног напада&qуот;, каже Анастасија.

Њен највећи страх је да би њихов град могао да постане прва линија фронта.

„Јева има четрнаест година и лепа је, баш као и било која друга девојка њене доби&qуот;, каже она.

„Али она има интелектуалну ометеност. Мој највећи страх је да би једног дана руски војници могли да је повреде, а та помисао је страшнија од било које ракете.&qуот;

Најугроженији

Рат у Украјини је оставио поражавајуће последице на благостање сваког детета.

Међутим, као и у другим кризама, деца са инвалидитетима су међу најугроженијима, кажу из дечјег фонда Уједињених нација УНИЦЕФ.

„Деца са инвалидитетом су посебно рањива на насиље, расељење и продужену изложеност стресу&qуот;, наводи ова организација.

Од почетка потпуног рата, више од 300.000 људи у Украјини стекло је инвалидитете због ратних повреда, а 1,8 милиона људи са инвалидитетом захтева хуманитарну подршку, према Европском форуму за инвалидитет, независној невладиној организацији која заступа активистичке групе широм Европе.

Широм Украјине, неколико организација пружа помоћ деци са инвалидитетом и њиховим породицама обезбеђујући им безбедан простор, као и психолошку и емоционалну подршку.

Једна таква организација је Литај, мала кијевска група коју је основала Валентина Уварова, која је такође мајка детета са инвалидитетом.

Литај, што значи „лети&qуот; на украјинском, нуди склониште за децу са инвалидитетом, помажући им да се носе са текућим ратом.

Побегавши из Луганска – града у региону Донбас у источној Украјини под руском окупацијом - 2014, Валентина Уварова је постала међународно расељена особа.

Њој су савршено јасни огромни изазови са којима се суочавају избеглице које одгајају децу са инвалидитетом.

Преко Литаја, она сада помаже другим женама пружајући им хуманитарну помоћ, образовне курсеве и уметничку терапију, а помаже им и да покрену властите фирме.

Организација такође уговара инклузивне догађаје и излете за децу са инвалидитетом.

„Свако дете треба да се осећа прихваћеним, не само као посматрач, већ и као прави херој&qуот;, каже Уварова.

'Нова породица'

Једне хладне недеље у фебруару, жене из Литаја окупиле су се у кафићу у главном граду Украјине Кијеву са њиховом децом.

Међу њима је Наталија Гутник, интерно расељена особа из сеоцета код Маринке, града у источној Украјини сада под руском окупацијом, заједно са њеним 12-годишњим сином Назаром.

Назар је рођен са зечјом усном и расцепаним непцем тачно годину дана пре него што је избио рат између Русије и Украјине 2014.

Он само за рат и зна, каже Наталија за ББЦ.

„Наше село је било нападнуто из три различита правца&qуот;, присећа се она.

„Ваздушни напади су били неумољиви. Мислили смо да нећемо преживети.&qуот;

На крају су волонтери евакуисали њену породицу.

Касније се преселила у Кијев сама са сином, док је њен муж нашао посао у другом граду.

„Назар сада мора да остане уз мене у сваком тренутку. Морам стално да га држим за руку. Преплашен је да бих могла да умрем или нестанем&qуот;, каже она.

„После свега кроз шта смо прошли, почео је да муца и још увек има проблема са говором.&qуот;

Данас Назар може да изговори само неколико речи и да формира кратке реченице.

Његова способност да течно говори је нестала.

За Наталију, међутим, бити део Литаја значи више од пуке подршке.

„Осећам се као да сам пронашла нову породицу&qуот;, каже она.

„Овде заједнички делимо наду.&qуот;

'Место снаге и љубави'

Дванаестогодишњи син Татјане Саиенко Сергеј је у неповратној коми после несреће са дављењем прошле године.

Он је паралисан, несвестан и не може да говори.

„Живели смо у стану на четвртом спрату. Кад год би експлозије потресале град, све наше комшије би се сјуриле у подрум. Али мој син је био превелик да га носим&qуот;, присећа се Татјана.

„Нисам имала избора него да останем крај његовог кревета, пазећи га док је град био бомбардован.&qуот;

Очајнички желећи да пронађе безбедно место за њеног сина и још увек се надајући чуду, Татјана је затражила помоћ.

Тада је добила одговор од Мисто Добра, украјнске добротворне организације из Черновцима, близу румунске границе.

Мисто Добра је 2016. основала Марта Левченко и сада је то највеће склониште за децу у Украјини.

Организација смешта 280 деце, од којих су већина сирочад, и такође води хоспис и рехабилитациони центар за децу са инвалидитетом.

О њима се стара тим од 73 медицинска професионалца.

„Кад смо почели, звали смо нашу организацију 'местом снаге и љубави'&qуот;, каже Левченко за ББЦ.

„Деца са инвалидитетом често постају невидљива током рата, али овде их ми третирамо као себи равне. Она заслужују исту негу, исту љубав. Све их доживљавамо као нашу децу.&qуот;

Татјана се слаже с тим.

Иако Сергеј не може да говори, она се осећа као да је у добрим рукама, где добија редовну рехабилитацију, масаже и терапију.

„Верујем да му се допада овде. Изгледа здравије, мало се угојио. Први пут после више година, осећам наду у вези са будућношћу&qуот;, каже она.

• Како психолози помажу украјинској деци да се изборе са ратним траумама
• „Зашто никада нисам одустала од потраге за мојом децом&qуот; - прича хранитељске породице из Украјине
• Украјинска деца приморана да напуштају домове због руске офанзиве
• Зашто је прва дама Украјине написала писмо Меланији Трамп
• 'Овде звоно не звони': Школа у Пољској за украјинску децу
• Ко је најмлађи човек у новијој руској историји осуђен за издају

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.30.2025)