Плажа за оне са ограниченим буџетом: Грци се задовољавају једнодневним излетима као летовањем

С потврдом о плаћању излета аутобусом у руци, Дијамантула Василију путује ка плажи, одлучна да максимално искористи свој кратки излет на плажу.
Та становница Атине је међу хиљадама оних који су овог месеца ишли на четири сата боравка на плажи Авлаки, 40 километара или један сат вожње северно од главног града Грчке, многи носећи пластичне ручне фрижидере и ручкове које су сами спремили за летњи одмор у тешким временима."Долазимо овде јер немамо новца", рекла је Василију којој су од пре четири године једнодневни излети заменили једнонедељно летовање.
Грчка туристичка индустрија цвета, а кристално чисте воде дуж њене огромне, таласасте обале трансформисале су ту земљу у извор објава туриста и хотелијера на Инстаграму које изазивају завист. Очекује се да ц́е број страних долазака ове године бити 40 милиона, четири пута већи од броја становника Грчке, по проценама тог сектора, што се поклапа са подацима из 2024. године. Али многи Грци то могу да посматрају само са стране што је резултат и раста цена и спорог раста плата.
По подацима Европске уније, скоро половина Грка није прошле године могла да приушти једнонедељни одмор што је друга највиша стопа после Румуније. У Италији је то око једне трећине становништва, а око једне петине у Француској. У Грчкој је та половина становништва која не може на одмор, само скромно побољшање у односу на 2019, годину пошто је грчка финансијска криза окончана.
Луксузна одмаралишта су потиснула јефтине пансионе и кампове који су, попут Санторинија, Миконоса и Пароса, сада постали веома скупе дестинације, а некада су били доступни грчким породицама.
Туризам је темељ грчке привреде, директно дајући око 12% бруто-домаћег производа. Али како предузец́а све више опслужују стране посетиоце, а многа су укинула колективне одморе током лета, локални радници више не могу на некада масовне одморе.
Међу њима је Јосиф Соланакис који је једног августовског поподнева чекао у подножју атинског Акропоља да муштерије крену у обилазак његовим електричним багијем.
"Новац који зарадим лети, мора да ме одржава у месецима када нема много посла", рекао је смејуц́и се. "Могу да уживам у мору само кад могу да узмем неколико сати слободно". казао је он.
Забринутост због "летовања сиромаха" - термина који су сковали грчки синдикати, шири се Европом јер растуц́и трошкови кваре летње планове.
Људи на плажама у Италији жалили су се на друштвеним мрежама на растуц́е цене стандардног сунцобрана и две лежаљке, што је централни део италијанског одмора на мору. Место са лежаљком на популарним плажама дуж италијанске ривијере може да кошта и до 80 евра дневно, док луксузни објекти то наплац́ују и по неколико стотина.
У Грчкој многи пакују своје сунцобране, носе пластичне посуде са домац́ом храном у сценама које подсец́ају на 1960-те и касније деценије, и ослањају се на аутобусе уместо на аутомобиле, трајекте или авионе.
Шестодневно путовање на неко од острва четворочлану породицу кошта око 3.500 евра у земљи где просечан месечни приход једва прелази 1.000 евра, по речима Јоргоса Лехуритиса, шефа Грчког института за заштиту потрошача. Растуц́и трошкови кирије и комуналних услуга однесу скоро све то.
"Морате да живите од остатка, а то је - сиромаштво", рекао је Лехуритис.
Никос Маргаритис, пензионер, рекао је на путу за плажу Авлаки да је смештај за летовање недоступан са његовим ограниченим буџетом.
"Неко ко је радио 35 или 40 година требало би да добије вец́у подршку", рекао је он и указао: "а ја сам радио 42 године. Да ли заслужујем нешто боље? Заслужујем!".
(Бета, 30.08.2025)






