Владимир Минчић се бави грнчарством више од 30 година

У Ненадовцима код Барајева, живи грнчар Владимир Минчић пореклом из Пирота и заједно са породицом има грнчарску радионицу више од 30 година.

Грнчарством је почео да се бави, како каже, 1983. године, када је отишао код тетке у Болеч да учи занат, где се задржао шест година.

“Када сам ушао у радионицу и осетио тај мемљив мирис глине и он ме одушевио и када сам пипнуо глину, како је то пластично мекано и како од њега може свашта да се на прави, ту ми се срце насмејало.

{Имаге2}

Минчић је прво радио за свог течу , после неког времена због неслагања око плате, нашао другог мајстора са којим је отворио радионицу у Болечу, која је радила само годину дана Након тога је нашао кућу у Барајеву и ту направио радионицу у којој је и данас ради.

“Нисам се плашио посла, имали смо срећу, онда су почеле да се праве украсне ствари, лампе, керамика углавном и ту сам ја био један део у том послу, правио сам облике на точку, а уметници су долазили и дорађивали то, глазирали, удешавали и продавали и то је био тренд тамо до 2000. године.

Током кризе успели су да подигну свој занат на виши ниво, јер су прешли са грнчарства на керамику, али су од 2000. дошли тешки дани за српско занатство и индустрију.

“Подигли смо наш занат на један виши ниво. Прешли смо са грнчарства малтене на керамику, па смо побољшавали глину, оплемењивали је да јој подигнемо температуру, да буде већа чистоћа. Сами смо купили пећи за глазирање, тако да смо наш занат подигли на такав један ниво, да је било милина радити у том периоду.

Појавом цветних пијаца су видели сламку спаса и кренули испочетка, вративши се 100 година уназад.

“Почели смо да правимо ситне украсе, корпице, што је било за дворишта и почели да идемо по тим пијацама и нама је то било интересантно, други град, други људи, по Србији, малтене цела Војводина, али више није било много посла и пара, него тренутна срећа.

{Имаге3}

Он каже да грнчарски занат није за свакога и да су том послу потребни млади људи да би радионица живела.

“Ово је занат који није за свакога, ко тражи велике паре није ово за њега, али ако човек хоће да буде срећан и задовољан, да ужива у ономе што ради и да му дан није ни дуг ни кратак него потаман, е ово је занат за таквог човека”, рекао је он.

Његова порука је да млади треба да дођу код њега ,да се обучавају , да уживају у животу и наставе грнчарски занат.

Прилог Кинеске Медијске Групе (ЦМГ).

(Бета, 01.09.2025)