Vladimir Minčić se bavi grnčarstvom više od 30 godina
U Nenadovcima kod Barajeva, živi grnčar Vladimir Minčić poreklom iz Pirota i zajedno sa porodicom ima grnčarsku radionicu više od 30 godina.
Grnčarstvom je počeo da se bavi, kako kaže, 1983. godine, kada je otišao kod tetke u Boleč da uči zanat, gde se zadržao šest godina.
“Kada sam ušao u radionicu i osetio taj memljiv miris gline i on me oduševio i kada sam pipnuo glinu, kako je to plastično mekano i kako od njega može svašta da se na pravi, tu mi se srce nasmejalo.
{Image2}
Minčić je prvo radio za svog teču , posle nekog vremena zbog neslaganja oko plate, našao drugog majstora sa kojim je otvorio radionicu u Boleču, koja je radila samo godinu dana Nakon toga je našao kuću u Barajevu i tu napravio radionicu u kojoj je i danas radi.
“Nisam se plašio posla, imali smo sreću, onda su počele da se prave ukrasne stvari, lampe, keramika uglavnom i tu sam ja bio jedan deo u tom poslu, pravio sam oblike na točku, a umetnici su dolazili i dorađivali to, glazirali, udešavali i prodavali i to je bio trend tamo do 2000. godine.
Tokom krize uspeli su da podignu svoj zanat na viši nivo, jer su prešli sa grnčarstva na keramiku, ali su od 2000. došli teški dani za srpsko zanatstvo i industriju.
“Podigli smo naš zanat na jedan viši nivo. Prešli smo sa grnčarstva maltene na keramiku, pa smo poboljšavali glinu, oplemenjivali je da joj podignemo temperaturu, da bude veća čistoća. Sami smo kupili peći za glaziranje, tako da smo naš zanat podigli na takav jedan nivo, da je bilo milina raditi u tom periodu.
Pojavom cvetnih pijaca su videli slamku spasa i krenuli ispočetka, vrativši se 100 godina unazad.
“Počeli smo da pravimo sitne ukrase, korpice, što je bilo za dvorišta i počeli da idemo po tim pijacama i nama je to bilo interesantno, drugi grad, drugi ljudi, po Srbiji, maltene cela Vojvodina, ali više nije bilo mnogo posla i para, nego trenutna sreća.
{Image3}
On kaže da grnčarski zanat nije za svakoga i da su tom poslu potrebni mladi ljudi da bi radionica živela.
“Ovo je zanat koji nije za svakoga, ko traži velike pare nije ovo za njega, ali ako čovek hoće da bude srećan i zadovoljan, da uživa u onome što radi i da mu dan nije ni dug ni kratak nego potaman, e ovo je zanat za takvog čoveka”, rekao je on.
Njegova poruka je da mladi treba da dođu kod njega ,da se obučavaju , da uživaju u životu i nastave grnčarski zanat.
Prilog Kineske Medijske Grupe (CMG).
(Beta, 01.09.2025)
