У Грчкој затварају школе јер нема довољно деце

По чланку Фајненшел тајмса пренетом у Грчкој, затвара се више од пет одсто школа и то и у удаљеним селима и на острвима, али и у Атини, где власти упозоравају на "демографски колапс".

"Учионице одражавају број рађања који, нажалост, деценијама опада у нашој земљи", рекла је Софија Захараки, министарка просвете.

По подацима тог министарства, број ученика основних школа је опао за више од 111.000 у последњих седам година што је 19 одсто мање од 2018. године.

"Тај пад је веома брз", рекла је Александра Трагаки, професорка економске демографије на атинском Универзитету Харокопио.

Данас је у Грчкој у репродуктивном добу мање људи него у претходним деценијама, указала је она.

Ове године, 766 од 14.857 школа у Грчкој ц́е бити затворено јер немају минималан број - бар 15 ученика.

Вец́ина су основне школе, иако је затварања школа све више на свим нивоима образовања.

Док се неке школе могу поново отворити ако се број ученика опорави у року од три године, вец́ина то не чини.

Изузеци су острва у близини Турске и погранична подручја, где школе остају отворене чак и са малим бројем ученика, пише ФТ.

Али постоје и изузеци. На Псеримосу, малом острву у Додеканезима, школа ц́е бити отворена први пут од 2009. године за свега двоје деце у основној школи и троје у вртићу.

"Држимо школе са мање ученика него што закон обично дозвољава – скупа је то одлука, али верујемо да је неопходна“, рекла је министарка Захараки.

Нагли демографски пад Грчке почео је током дужничке кризе 2010-их. Од 2011. године, број умрлих стално премашује број рођених. Између пописа из 2001. и 2021. године, број жена у главној репродуктивној старосној групи од 20 до 40 година је опао за 500.000, односно 31 одсто.

У комбинацији са исељавањем Грка у иностранство у потрази за бољом будућношћу током кризних година, то је довело до наглог пада броја потенцијалних родитеља.

До 2022. године, годишњи број рођених је пао испод 80.000, док је 2023. године број умрлих био скоро двоструко вец́и.

Гркиње сада рађају своје прво дете у просечној старости преко 32 године. Наталитет је пао на 1,35 – међу најнижима у Европи – а рађања ван брака су и даље ретка.

Званичници признају утицај затварања школа, посебно у селима, где нека деца морају да свакодневно путују и до 80 километара до школе и назад.

Демографи кажу да је мало вероватно да ће економски подстицаји сами по себи преокренути тренд.

"Ниједно дете нец́е остати без приступа образовању, без обзира колико је њихов дом удаљен", рекла је министарка Захаракис.

Друге индустријализоване земље са јаким системима социјалне заштите и висококвалитетном бригом о деци, попут богатих Данске и Шведске, такође се боре да повећају стопу наталитета, закључује ФТ.