'Odbijeno': Putin o ideji Zapada o raspoređivanju vojnika u Ukrajini

Vladimir Putin, ruski predsednik, odbacio je predlog zapadnih zemalja, odnosno takozvane „koalicije voljnih" o raspoređivanju „snaga koje bi garantovale bezbednost Ukrajine" dan pošto stupi na snagu mirovni sporazum.

Njegov odgovor usledio je dan posle samita lidera Francuske, Velike Britanije i Nemačke sa ukrajinskim predsedikom Vladimirom Zelenskim u Parizu.

Saveznici, njih 26, formalno se obavezalo da rasporedi „kopnene, pomorske ili vazdušne trupe" kako bi pomogle u bezbednosti čim rat u Ukrajini bude zaustavljen, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron.

Nije otkrio o kojim zemljama je reč.

Putin je pokušao da uguši ovu inicijativu, upozoravajući da bi sve trupe raspoređene u Ukrajinu bile „legitimne mete", posebno ako se pojave sada, iako planova o takvoj akciji za sada nema.

Stav Moskve nije iznenađenje niti nešto novo.

I do sada je odbijala bilo kakvu ideju o raspoređivanju stranih vojnika iz sastava NATO-a na teritoriju Ukrajine.

A jedan od razloga za početak invazije na Ukrajinu bio je, ponavlja Putin, približavanje NATO-a granicama Rusije, posebno potencijalnom ulasku Ukrajine u vojno-politički savez, predvođen Amerikom.

Početni optimizam posle susreta američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci sve više bledi.

Razgovor ovih lidera na trenutak je probudio nadu da bi moglo da dođe i do sastanka sa ukajinskim predsednikom Zelenskim.

Čini se da nema ni nade za postizanjem primirja.

Međutim, posle sastanka na Aljasci, „Koalicija voljnih“ koju predvode Velika Britanija i Francuska intenzivno radi na pružanju garancija Kijevu ukoliko se postigne dogovor.

Makron je naglasio da će sve trupe biti raspoređene kako bi se sprečila „bilo kakva nova velika agresija“, a ne na prvoj liniji fronta.

Dodao je da o da će to da se finalizuje u narednim danima.

Zelenski je odluke donete na sastanku u Parizu, nazvao prvim konkretnim korakom.

Amerika se nije izjasnila na koji način i koliko bi učestvovala u pružanju te garancije.

Američki predsednik ranije je kategorički odbacivao bio kakvu ideju da američki vojnici budu raspoređeni u Ukrajini, rekavši da je to „evropska stvar" i da će SAD samo pomoći.

Makron kaže da će se uloga Amerike finalizovati narednih dana.

Tramp je nedavno izjavio da bi podrška SAD „verovatno“ mogla da bude u slanju vazdušnih snaga, a Zelenski je potom saopštio da je razgovarao sa američkim liderom o „maksimalnoj zaštiti ukrajinskog neba“.

Američki predsednik je rekao da „vodi veoma dobar dijalog“ sa Putinom i da planira da razgovara sa njim u bliskoj budućnosti.

Putin je 5. septembra potvrdio da je imao „otvoreni dijalog“ sa šefom Bele kuće.

• Ruski uslovi za mir: Jake sile kao garant bezbednosti Ukrajine, NATO nikako
• Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp
• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama

Ukrajina i njeni saveznici veruju da bi trebalo da se u Ukrajini postigne prekid vatre pre bilo kakvog pokušaja da se obezbedi širi mirovni sporazum, iako Rusijasa tim nije saglasna.

A i Tramp smatra da prekid vatre ne mora da bude uslov za pregovore.

Odgovarajući na pitanja na ekonomskom forumu u Vladivostoku na dalekom istoku Rusije, Putin je rekao da „ne vidi svrhu u prisustvu stranih trupa u Ukrajini, ako se postignu rešenja koja će dovesti do dugoročnog mira".

Rusija će „u potpunosti" pridržavati svih odluka koje vode do dugoročnog mira, naglasio je.

Mala je verovatnoća da će Ukrajina i njeni zapadni saveznici smatrati njegove reči ubedljivim.

Putin je rekao i da je spreman da bude domaćin susreta sa ukrajinskim predstavnicima u Moskvi i dao reč da će svi biti bezbedni.

Kremlj ne smatra Zelenskog legitimnim predsednikom.

„On je proglasio ratno stanje i nije organizovao predsedničke izbore. Ali ako neko zaista želi da se sastane sa nama, mi smo spremni.

„Najbolje mesto za to je prestonica Rusije, grad-heroj Moskva", izjavio je Putin.

Zelenski se narugao ideji da Moskva bude domaćin sastanka, rekavši da je ona dokaz da Putin nije ozbiljan, predloživši umesto toga nekoliko neutralnih glavnih gradova.

„Podržavamo svaki format, bilateralni ili trilateralni sastanak, ali Rusija čini sve da ga odloži“, rekao je Zelenski.

Zapadni lideri veruju i da Rusija da ovim kupuje vreme kako bi zauzela što više delova ukrajinske teritorije, dok se troipogodišnji rat nastavlja.

Putin je 3. septembra prisustvovao vojnoj paradi u Kini, u društvu Kima Džonga Una, severnokorejskog lidera.

Poručio je tada da vojska njegove zemlje napreduje na svim frontovima u Ukrajini.

Pored toga što je jasno ukazala da nikakve zapadne snage ne bi trebalo da budu raspoređene u Ukrajinu, Moskva insistira i da ona bude jedna od zemalja koje će garantovati bezbednost te zemlje.

Ideju su odbacili i Kijev i njegovi zapadni saveznici.

Sve strane snage, bilo da pripadaju NATO-u ili ne, opasnost su za Rusiju „jer smo neprijatelj alijanse“, rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, Stivu Rozenbergu, BBC uredniku.

Kritikovao je „skandalozne napore evropskih zemalja da izazovu nastavak rata“.

• Tramp Makronu: Putin 'želi da sklopi dogovor zbog mene'
• Trampovo odustajanje od primirja kao cilja sigurno je obeshrabrilo Kijev i Evropu
• Sastanak Trampa i Zelenskog: Pet tačaka o razgovorima u Vašingtonu

Za sada je malo zemalja koje su otvoreno obećele da su voljne da rasporede sopstvene vojnike u Ukrajini u slučaju da se o tome postigne dogovor.

SAD su već isključile takvu ideju.

Evropske diplomate ukazale su da bi slanje trupa u ovom trenutku verovatno pomoglo Putinovom narativu protiv Zapada.

Međutim, britanski premijer ser Kir Starmer rekao je da zapadni saveznici sada imaju „neraskidiv zavet“ prema Ukrajini, koju podržavaju i SAD.

Moraju da izvrše pritisak na Rusiju da okonča rat, prenela je portparolka Dauning strita.

Prvi prioritet je da se osigura prekid vatre, zatim pruže „snažne bezbednosne garancije“, izjavio je Fridrih Merc, nemački kancelar, posle sastanka u Parizu.

„Zašto bi nas uopšte zanimalo šta Rusija misli o stranim snagama u Ukrajini?

„Ukrajina je suverena zemlja. Nije na Moksvi da odlučuje", poručio je Mark Rute, NATO generalni sekretar.

Pogledajte zašto su se Tramp i Putin sastali na Aljasci, a kakva je situacija u Ukrajini

Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022.

Početkom septembra ove godine, Putin je rekao da postoji „izvesno svetlo na kraju tunela“ i „opcije za osiguravanje bezbednosti Ukrajine u slučaju da se sukob završi“.

Džon Hili, britanski ministar odbrane, pohvalio je Trampa jer je „uveo Putina u razgovore“ i „nije isključio nijednu opciju“.

Moskva je odbacila ideju o prekidu vatre, insistirajući da se njena vojna kampanja neće završiti pre postizanja celovitog mirovnog sporazuma.

Ooči sastanka 'koalicije voljnih' 4. septembra u Parizu, izvor iz francuske Jelisejske palate podsetio je na nekoliko istorijskih primera prekida vatre koji su trajali bez potpunog mirovnog sporazuma.

Ukazao je na liniju razgraničenja Severne i Južne Koreje, gde prekid vatre traje godinama, a raspoređivanje snažno naoružanih, savezničkih američkih snaga služilo je kao signal Severnoj Koreji.

Taj koncept bi bio izuzetno važan i za Ukrajince, dodao je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Mapa Ukrajine u Beloj kući: Šta je sporno Zelenskom
• 'Predloženi teritorijalni ustupci Ukrajine su Putinova zamka', kaže visoka zvaničnica EU
• 'Sledeći put u Moskvi?': Pet zaključaka sa susreta Trampa i Putina na Aljasci
• Superoružje za koje Putin tvrdi da mete pretvara u pepeo i prah
• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu
• Zašto je Donjeck toliko važan za odbranu Ukrajine

(BBC News, 09.05.2025)