Šta znači biti pismen u 21. veku

Nebitno ili ne bitno, i te kako ili itekako, posle podne ili poslepodne?

Na ovakva pitanja Milica Pavlović iz Kraljeva odgovore često potraži na internetu.

„Nekad nisam sigurna i moram da proverim šta ide spojeno, a šta odvojeno", kaže 25-godišnja devojka za BBC za srpskom.

Prema međunarodnim preporukama, pismenima se smatraju učenici osnovnih i srednjih škola, kao i svi oni koji se u momentu popisivanja stanovništva ne školuju, ali su završili više od tri razreda osnovne škole.

„U nekom osnovnom smislu, biti pismen znači vladati pravopisnom normom srpskog jezika.

„Ipak, to danas zahteva mnogo više znanja i veština nego pre 50 godina", kaže Miloš Milićević, nastavnik srpskog i doktorand na Filološkom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

Pravopisna norma je skup pravila koja propisuju kako se reči pišu, među kojima je upotreba malog i velikog slova i znakova interpunkcije.

Pismenost više ne znači samo poznavati gramatiku maternjeg jezika, već i snalažljivost u korišćenju interneta, razumeti kako funkcionišu društvene mreže i kako se dele informacije i digitalni sadržaji koji se koriste za učenje, objašnjava Gordana Galović, stručnjakinja za marketing, za BBC na srpskom.

Međunarodni dan pismenosti se od 1967. obeležava svakog 8. septembra.

• 'Nekad je teško prepoznati ko je napisao sastav, učenik ili veštačka inteligencija'
• Kako je jedan nemački grad promenio način na koji čitamo
• Kako se razvijala pismenost u Srbiji

Zašto je pravopis (i dalje) važan?

U prepisci sa prijateljima Milica retko koristi velikih slova, a često i skraćuje reči.

„Mislim da u neformalnoj komunikaciji nema potrebe da se bude toliko strog u poštovanju pravopisa", kaže ona.

U pitanju je „generacijski fenomen", smatra Slavko Stanojčić, profesor na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

„Zbog sve većeg razvoja tehnologije, deca i mladi navikavaju se na kratke poruke, skraćenice i neformalni stil sa društvenih mreža, što polako slabi osećaj za pravilno izražavanje i poštovanje gramatičkog sistema", kaže on za BBC na srpskom.

Do toga dovodi „sve brža komunikacija".

„Vreme posvećeno preciznom pisanju se smanjuje, a time se zapostavljaju opšte norme jezika.

„U tom smislu, digitalno okruženje može da dovede do opadanja pismenosti, a ako se ne obraća pažnja na standarde i normativni gramatički sistem, sve manje ljudi će biti zaista pismeno", zaključuje on.

Kako je u školama?

Dragani Janković iz Vrnjačke Banje nekad je potrebno i po nekoliko sati da desetogodišnjoj ćerki pomogne u pisanju domaćih zadataka.

„Naviknuti su na brzu komunikaciju, kratke poruke i emotikone.

„Kada treba da napišu sastav ili duži tekst, teško im je da povežu misli u celinu", kaže Janković za BBC na srpskom.

Srednjoškolci kojima Milićević predaje imaju sličan problem.

„Oni uglavnom poznaju pravopis, ali im je teško da sastave jasnu i smislenu rečenicu, što pokazuje da im nije uvek lako da artikulišu misli", kaže nastavnik.

Dok pregleda pismene zadatke i kontrolne vežbe, često nailazi i na mešanje ćiriličnog i latiničnog pisma.

Mladi su svakodnevno izloženi jezičkim obrascima iz medija i sa društvenih mreža, kao i govoru influensera, što utiče na njihov rečnik i način razmišljanja, pa dolazi do problema u razumevanju književnih dela, objašnjava Milićević.

Ipak, uz dodatna znanja iz filozofije, istorije i književne teorije, „mnogi učenici uspevaju da dođu do originalnog čitanja i razumevanja".

Oprezni na internetu

Pre nego što je ćerki kupila prvi telefon, Dragana Janković je bila pomalo zabrinuta.

„Morala sam da joj objasnim kako se koristi internet, bilo mi je bitno da razume rizike i nauči da kritički procenjuje informacije", kaže ona.

Digitalna pismenost predstavlja znanja i veštine koji su potrebne za sigurno korišćenje interneta.

„Bitno je da se ne prihvata sve što se pročita na društvenim mrežama kao istina, već razmišljati o nameri koja se krije iza poruke i načinu na koji je predstavljena", kaže Galović.

To podrazumeva prepoznavanje klikbejt naslova (tabloidni naslovi koji privlače publiku da klikne na link), razumeti kada je mejl ili poruka promotivnog karaktera i kada je bezbedno kliknuti na linkove, objašnjava ona.

U eri influensera i brendova koji komuniciraju direktno sa korisnicima, „važno je prepoznati marketinške trikove, promotivne taktike i emocionalne manipulacije".

„Društvene mreže su doprinele da budemo lako preplavljeni informacijama, ali nisam sigurna da su uticale na veću nepismenost, naročito medijsku", objašnjava Marijana Matović sa Fakulteta političkih nauka za BBC na srpskom.

Medijska pismenost je sposobnost da se razumeju i procene i informacije iz različitih medija.

U eri interneta vrlo je važno razvijati ne samo kritičko mišljenje, već i kapacitete za kritički stav, što uključuje i radoznalost i sposobnost samorefleksije, preispitivanja sopstvene odgovornosti u digitalnom okruženju, dodaje ona.

https://www.youtube.com/watch?v=SF6FV-2JpMk

Veštačka inteligencija i pismenost

Ispod video snimka generisanog veštačkom inteligecijom (VI) na kojem su prikazane dve bebe kako prave sarme neki korisnici TikToka ostavljaju komentare poput: „Tako male, a već znaju da kuvaju".

Jako osvetljenje, senke koje ne odgovaraju predmetima, neobičan ili neprirodan položaj ruku, nogu ili odeće na slici, mogu da otkriju da li je fotografija ili video napravljen uz pomoć VI-a, pisao je ranije BBC.

Veštačka inteligencija trenutno loše prikazuje ruke i uši, menjajući njihove oblike, proporcije, pa čak i broj prstiju.

„Veštačka inteligencija ne menja samo način na koji kreiramo i konzumiramo sadržaje, već i kriterijume prema kojima procenjujemo istinitost informacija.

„Pod pojmom pismenosti stoga bi se moglo podrazumevati i prepoznavanje sadržaja koji pravi veštačka inteligencija", zaključuje Galović.

• Trideset pojmova ključnih za razumevanje veštačke inteligencije
• Tri stadijuma veštačke inteligencije: Da li može da dovede do našeg izumiranja?
• Gugl tvrdi: Novi model veštačke inteligencije Džemini će nadmašiti čoveka

Kako se razvijala pismenost?

Počeci pismenosti vezuju se za trenutak kada su ljudi prvi put uspeli da misli, prenesu ne samo govorom, već i znakovima.

Najstariji oblici pisma potiču iz Mesopotamije, gde je oko 3200. godine pre nove ere razvijeno klinasto pismo, piše enciklopedija Britanika.

U približno vreme, u Egiptu se razvijaju hijeroglifi - složeni sistem znakova kojim su se beležili i svakodnevni život i religijske obredi.

Pismenost je u početku bila privilegija malog broja sveštenika, pisara i vladara, dok je većina stanovništva bila nepismena.

Tek vekovima kasnije, širenjem grčkog i latinskog jezika i pisma, postala je dostupnija širem sloju društva.

Pronalazak štamparije u 15. veku doneo je revoluciju i obeležio prekretnicu u Zapadnom svetu - prelazak iz srednjovekovnih vremena u modernizam.

• Kuća mudrosti - mesto nastanka savremene matematike
• Poslednji govornici drevne Sparte
• Francuska zabranjuje engleske reči poput „klikbejt" i „podkast"

Kod Slovena, pismenost je povezana sa prelaskom u hrišćanstvo, religije osnovane u prvom veku nove ere.

Zahvaljujući Ćirilu i Metodiju koji su u 9. veku iz Carigrada krenuli na misionarski put u slovensku državu Moravsku, počinje razvoj pismenosti na Balkanu.

Ćirilo je osmislio prvo slovensko pismo - glagoljicu.

„Originalno pismo pravljeno samo za Slovene - nikako da liči na grčko ili latinsko pismo, u kome je bila ideja slovenske samostalnosti, originalnosti, slovenskog izlaska na istorijsku, kulturnu i civilizaciju scenu", rekao je u Vanja Stanišić, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, ranije za BBC.

Početkom 15. veka Srbija postaje despotovina, a titulu despota dobija Stefan Lazarević.

Njegova zadužbina - manastir Manasija kod Depostovca, posle otvaranja Resavske škole, postaje centar kulture i pismenosti u tom periodu.

Škola je ostala prepisivačka radionica, izvor pisanih dela i prevoda i posle pada despotovine, kroz ceo 15. i 16. vek.

„Kasnije, u 19. veku je pismenost mahom značila sposobnost čitanja pre svega, a onda i pisanja u najosnovnijem vidu.

„Tokom 20. veka od kada naša država putem školstva i administracije može efikasnije da uspostavi uređenost i na planu jezika, pismenost je podrazumevala i poznavanje pravopisne norme", kaže Milićević.

Nekoliko desetina godina kasnije, pojava interneta je dodatno zakomplikovala situaciju.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
• Rizz, POV i slay: Mali rečnik generacije Alfa
• Da li je ćirilici potrebna zakonska zaštita
• Vujaklijin leksikon kao „simbol doma koji drži do pismenosti”
• Može li četbot zaista da bude drug vašem detetu
• Može li veći broj časova srpskog jezika da poboljša pismenost đaka

(BBC News, 09.08.2025)