Шта значи бити писмен у 21. веку

Колико на писменост новијих генерација утичу технологија и друштвене мреже?

BBC News 08.09.2025 | Кристина Кљајић - ББЦ

Небитно или не битно, и те како или итекако, после подне или послеподне?

На оваква питања Милица Павловић из Краљева одговоре често потражи на интернету.

„Некад нисам сигурна и морам да проверим шта иде спојено, а шта одвојено&qуот;, каже 25-годишња девојка за ББЦ за српском.

Према међународним препорукама, писменима се сматрају ученици основних и средњих школа, као и сви они који се у моменту пописивања становништва не школују, али су завршили више од три разреда основне школе.

„У неком основном смислу, бити писмен значи владати правописном нормом српског језика.

„Ипак, то данас захтева много више знања и вештина него пре 50 година&qуот;, каже Милош Милићевић, наставник српског и докторанд на Филолошком факултету у Београду, за ББЦ на српском.

Правописна норма је скуп правила која прописују како се речи пишу, међу којима је употреба малог и великог слова и знакова интерпункције.

Писменост више не значи само познавати граматику матерњег језика, већ и сналажљивост у коришћењу интернета, разумети како функционишу друштвене мреже и како се деле информације и дигитални садржаји који се користе за учење, објашњава Гордана Галовић, стручњакиња за маркетинг, за ББЦ на српском.

Међународни дан писмености се од 1967. обележава сваког 8. септембра.

Зашто је правопис (и даље) важан?

У преписци са пријатељима Милица ретко користи великих слова, а често и скраћује речи.

„Мислим да у неформалној комуникацији нема потребе да се буде толико строг у поштовању правописа&qуот;, каже она.

У питању је „генерацијски феномен&qуот;, сматра Славко Станојчић, професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

„Због све већег развоја технологије, деца и млади навикавају се на кратке поруке, скраћенице и неформални стил са друштвених мрежа, што полако слаби осећај за правилно изражавање и поштовање граматичког система&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

До тога доводи „све бржа комуникација&qуот;.

„Време посвећено прецизном писању се смањује, а тиме се запостављају опште норме језика.

„У том смислу, дигитално окружење може да доведе до опадања писмености, а ако се не обраћа пажња на стандарде и нормативни граматички систем, све мање људи ће бити заиста писмено&qуот;, закључује он.

Како је у школама?

Драгани Јанковић из Врњачке Бање некад је потребно и по неколико сати да десетогодишњој ћерки помогне у писању домаћих задатака.

„Навикнути су на брзу комуникацију, кратке поруке и емотиконе.

„Када треба да напишу састав или дужи текст, тешко им је да повежу мисли у целину&qуот;, каже Јанковић за ББЦ на српском.

Средњошколци којима Милићевић предаје имају сличан проблем.

„Они углавном познају правопис, али им је тешко да саставе јасну и смислену реченицу, што показује да им није увек лако да артикулишу мисли&qуот;, каже наставник.

Док прегледа писмене задатке и контролне вежбе, често наилази и на мешање ћириличног и латиничног писма.

Млади су свакодневно изложени језичким обрасцима из медија и са друштвених мрежа, као и говору инфлуенсера, што утиче на њихов речник и начин размишљања, па долази до проблема у разумевању књижевних дела, објашњава Милићевић.

Ипак, уз додатна знања из филозофије, историје и књижевне теорије, „многи ученици успевају да дођу до оригиналног читања и разумевања&qуот;.

Опрезни на интернету

Пре него што је ћерки купила први телефон, Драгана Јанковић је била помало забринута.

„Морала сам да јој објасним како се користи интернет, било ми је битно да разуме ризике и научи да критички процењује информације&qуот;, каже она.

Дигитална писменост представља знања и вештине који су потребне за сигурно коришћење интернета.

„Битно је да се не прихвата све што се прочита на друштвеним мрежама као истина, већ размишљати о намери која се крије иза поруке и начину на који је представљена&qуот;, каже Галовић.

То подразумева препознавање кликбејт наслова (таблоидни наслови који привлаче публику да кликне на линк), разумети када је мејл или порука промотивног карактера и када је безбедно кликнути на линкове, објашњава она.

У ери инфлуенсера и брендова који комуницирају директно са корисницима, „важно је препознати маркетиншке трикове, промотивне тактике и емоционалне манипулације&qуот;.

„Друштвене мреже су допринеле да будемо лако преплављени информацијама, али нисам сигурна да су утицале на већу неписменост, нарочито медијску&qуот;, објашњава Маријана Матовић са Факултета политичких наука за ББЦ на српском.

Медијска писменост је способност да се разумеју и процене и информације из различитих медија.

У ери интернета врло је важно развијати не само критичко мишљење, већ и капацитете за критички став, што укључује и радозналост и способност саморефлексије, преиспитивања сопствене одговорности у дигиталном окружењу, додаје она.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=СФ6ФВ-2ЈпМк

Вештачка интелигенција и писменост

Испод видео снимка генерисаног вештачком интелигецијом (ВИ) на којем су приказане две бебе како праве сарме неки корисници ТикТока остављају коментаре попут: „Тако мале, а већ знају да кувају&qуот;.

Јако осветљење, сенке које не одговарају предметима, необичан или неприродан положај руку, ногу или одец́е на слици, могу да открију да ли је фотографија или видео направљен уз помоћ ВИ-а, писао је раније ББЦ.

Вештачка интелигенција тренутно лоше приказује руке и уши, мењајуц́и њихове облике, пропорције, па чак и број прстију.

„Вештачка интелигенција не мења само начин на који креирамо и конзумирамо садржаје, већ и критеријуме према којима процењујемо истинитост информација.

„Под појмом писмености стога би се могло подразумевати и препознавање садржаја који прави вештачка интелигенција&qуот;, закључује Галовић.

Како се развијала писменост?

Почеци писмености везују се за тренутак када су људи први пут успели да мисли, пренесу не само говором, већ и знаковима.

Најстарији облици писма потичу из Месопотамије, где је око 3200. године пре нове ере развијено клинасто писмо, пише енциклопедија Британика.

У приближно време, у Египту се развијају хијероглифи - сложени систем знакова којим су се бележили и свакодневни живот и религијске обреди.

Писменост је у почетку била привилегија малог броја свештеника, писара и владара, док је већина становништва била неписмена.

Тек вековима касније, ширењем грчког и латинског језика и писма, постала је доступнија ширем слоју друштва.

Проналазак штампарије у 15. веку донео је револуцију и обележио прекретницу у Западном свету - прелазак из средњовековних времена у модернизам.

Код Словена, писменост је повезана са преласком у хришћанство, религије основане у првом веку нове ере.

Захваљујући Ћирилу и Методију који су у 9. веку из Цариграда кренули на мисионарски пут у словенску државу Моравску, почиње развој писмености на Балкану.

Ћирило је осмислио прво словенско писмо - глагољицу.

„Оригинално писмо прављено само за Словене - никако да личи на грчко или латинско писмо, у коме је била идеја словенске самосталности, оригиналности, словенског изласка на историјску, културну и цивилизацију сцену&qуот;, рекао је у Вања Станишић, професор на Филолошком факултету у Београду, раније за ББЦ.

Почетком 15. века Србија постаје деспотовина, а титулу деспота добија Стефан Лазаревић.

Његова задужбина - манастир Манасија код Депостовца, после отварања Ресавске школе, постаје центар културе и писмености у том периоду.

Школа је остала преписивачка радионица, извор писаних дела и превода и после пада деспотовине, кроз цео 15. и 16. век.

„Касније, у 19. веку је писменост махом значила способност читања пре свега, а онда и писања у најосновнијем виду.

„Током 20. века од када наша држава путем школства и администрације може ефикасније да успостави уређеност и на плану језика, писменост је подразумевала и познавање правописне норме&qуот;, каже Милићевић.

Неколико десетина година касније, појава интернета је додатно закомпликовала ситуацију.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук