Кркобабић: Здравичарска традиција, један од најлепших симбола идентитета српског села

"Здравице су више од обичаја, то су свечани тренуци када се речју, песмом и жељом за добробит изражавало заједништво и срећа. Здравица је ту да помири, уједини и осоколи", рекао је Кркобабић, поводом Михољских сусрета села одржаних у селима широм Србије, на којима је управо ова "баштина" била у центру пажње.
Програм у селу Косатица код Пријепоља отворио је здравичар Миланко Миња Матовић речима "где се браћа с песмом дозивала, здравица се увек казивала".
"Здравица се здравила кад се слава славила, кад се кућа правила, кад се жита сијала, кад се љетина сабирала, кад се ливада са мобом косила и кад се ђевојка просила", рекао је Матовић.
И Михољске сусрете у Реснику код Сокобање "зачинио" је здравичар Светислав Вељковић који је рекао да од малена сакупља и воли народне беседе.
"Слушао сам их још као мали од старих у свом селу. А касније сам почео и сам да их пишем и казујем. Као члан КУД, на крају сваког наступа волим да одржим здравицу, а сматрам их једним од најлепших дарова наше традиције које не смемо да заборавимо", рекао је он.
Многобројни посетиоци Михољских сусрета у селима ових општина уживали су и у гусларским причама, извођењима трубача и бројних певачких група, фрулаша, виолиниста, као и у наступу рецитатора и певача севдалинки.
{Имаге8}
Посебно посећена била су, како је наведено у саопштењу, такмичења за најбољу домаћу ракију од дивље крушке, као и спортски део програма који ни киша није омела.
{Имаге9}
Наоштрени "вишебојци" такмичили су се, истиче се, у бацању камена с рамена, надвлачењу конопца, као и вучи балвана воловима, где су чувене рабаџије показале изузетну снагу и спретност.
Домаћу храну и рукотворине на штандовима представило је 17 екипа.
И Нова Варош је у селу Божетићи обележила сусрете у знаку традиционалне културне баштине, а "здравичари" су казивали најбоље жеље учесницима и гостима, али су се чуле и извике - традиционално певање које је убележено у УНЕСКО листу нематеријалне културне баштине.
"Ова врста двогласног певања, које се изводило у паузама после моба, косидби, радова у њиви, карактеристична је за златарско-златиборски крај, а тематика је углавном љубавна или револуционарна", каже Мића Ракетић из Удружења певача извика.
Додао је да је пре пет деценија била срамота да девојка из овог краја не зна да пева извике.
Традиционално највеће интересовање посетилаца нововарошких сусрета било је за дегустацију победничких узорака златарског сира и хељдопите.
Поред ових општина, како је истакнуто, претходног викенда "сретали су се и сусретали" мештани села Куле, Суботице, Ковачице, Пландишта, Голупца, Мерошине, Сврљига, Бољевца, Бујановца и Прешева.
Као и сваке године септембар, како је наведено, нуди најбогатији програм Михољских сусрета села, па ће тако сваког наредног викенда посетиоци имати пред собом тежак избор који део Србије да посете и уживају у спорту, гастрономији и културно-уметничком програму.
(Бета, 08.09.2025)








