Кркобабић: Здравичарска традиција, један од најлепших симбола идентитета српског села

Бета 08.09.2025

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић рекао је данас да је "здравичарска" традиција један од најлепших симбола идентитета српског села.
 
{Имаге2}

"Здравице су више од обичаја, то су свечани тренуци када се речју, песмом и жељом за добробит изражавало заједништво и срећа. Здравица је ту да помири, уједини и осоколи", рекао је Кркобабић, поводом Михољских сусрета села одржаних у селима широм Србије, на којима је управо ова "баштина" била у центру пажње.

 
{Имаге3}

Програм у селу Косатица код Пријепоља отворио је здравичар Миланко Миња Матовић речима "где се браћа с песмом дозивала, здравица се увек казивала". 

 
{Имаге4}

"Здравица се здравила кад се слава славила, кад се кућа правила, кад се жита сијала, кад се љетина сабирала, кад се ливада са мобом косила и кад се ђевојка просила", рекао је Матовић.

 
{Имаге5}

И Михољске сусрете у Реснику код Сокобање "зачинио" је здравичар Светислав Вељковић који је рекао да од малена сакупља и воли народне беседе.

 
{Имаге6}

"Слушао сам их још као мали од старих у свом селу. А касније сам почео и сам да их пишем и казујем. Као члан КУД, на крају сваког наступа волим да одржим здравицу, а сматрам их једним од најлепших дарова наше традиције које не смемо да заборавимо", рекао је он.

 
{Имаге7}

Многобројни посетиоци Михољских сусрета у селима ових општина уживали су и у гусларским причама, извођењима трубача и бројних певачких група, фрулаша, виолиниста, као и у наступу рецитатора и певача севдалинки.

{Имаге8}

Посебно посећена била су, како је наведено у саопштењу, такмичења за најбољу домаћу ракију од дивље крушке, као и спортски део програма који ни киша није омела. 

{Имаге9}

Наоштрени "вишебојци" такмичили су се, истиче се, у бацању камена с рамена, надвлачењу конопца, као и вучи балвана воловима, где су чувене рабаџије показале изузетну снагу и спретност.

 
{Имаге10}

Домаћу храну и рукотворине на штандовима представило је 17 екипа.

 
{Имаге11}

И Нова Варош је у селу Божетићи обележила сусрете у знаку традиционалне културне баштине, а "здравичари" су казивали најбоље жеље учесницима и гостима, али су се чуле и извике - традиционално певање које је убележено у УНЕСКО листу нематеријалне културне баштине.

 
{Имаге12}

"Ова врста двогласног певања, које се изводило у паузама после моба, косидби, радова у њиви, карактеристична је за златарско-златиборски крај, а тематика је углавном љубавна или револуционарна", каже Мића Ракетић из Удружења певача извика.

 
{Имаге13}

Додао је да је пре пет деценија била срамота да девојка из овог краја не зна да пева извике.

 
{Имаге14}

Традиционално највеће интересовање посетилаца нововарошких сусрета било је за дегустацију победничких узорака златарског сира и хељдопите.

 
{Имаге15}

Поред ових општина, како је истакнуто, претходног викенда "сретали су се и сусретали" мештани села Куле, Суботице, Ковачице, Пландишта, Голупца, Мерошине, Сврљига, Бољевца, Бујановца и Прешева. 

Као и сваке године септембар, како је наведено, нуди најбогатији програм Михољских сусрета села, па ће тако сваког наредног викенда посетиоци имати пред собом тежак избор који део Србије да посете и уживају у спорту, гастрономији и културно-уметничком програму.

 
 
 

(Бета, 08.09.2025)

Повезане вести »

Друштво, најновије вести »