„Kome je sad do košarke“: Novi esej Marka Prelevića u štampanom izdanju Nedeljnika

Pobede smo slavili bučno. Nisam bio ovde ispod balkona u leto 1995, ali i na udaljenosti od pet stotina kilometara, verujte, radost je bila eksplozivna, opipljiva, mokra od znoja i čekanja. Narednog jutra kupili smo sve novine i hodali sa slikama naših košarkaša u džepovima, kao da su amajlije – što i jesu bili; te jeseni počeću da treniram košarku i kupiću dres, beli sa plavim obrubom, Jugoslavija, broj 10, Đorđević, koji ću nositi sve dok ne postane žut sa crnim