Opasne železničke stanice na pruzi Beograd-Subotica

Noseći zidovi rekonstruisane železničke stanične zgrade u Subotici su oštećeni, stanje krovne konstrukcije je "nepovoljno", a još pet staničnih objekata rekonstruisanih u decembru prošle godine na pruizi do granice Srbije i Mađarske takođe je proglašeno nebezbednim, preneo je danas sajt Radio Slobodna Evropa (RSE).

Dokumentacija do koje je po zakonu došao RSE, pokazuje da je građevinska inspekcija u nenajavljenoj kontroli otkrila da su stanični objekti u Subotici, Kisaču, Bačkoj Topoli, Naumovićevu i Žedniku bezbednosno rizični, a da je rekonstrukcija rađena mimo građevinskih dozvola i bez statičkih proračuna.

Stanje stanične zgrade u Subotici je opisano kao "veoma oštećeno" sa ocenom "1 - nezadovoljavajuće".

To je navedeno u Zapisniku o inspekcijskoj kontroli Sektora za inspekcijski nadzor Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 21. jula ove godine koji je RSE dobio po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama.

Stanična zgrada u Subotici je samo jedna u nizu onih koji se nalaze na brzoj pruzi koja nakon modernizacije i izgradnje treba da poveže glavni grad Srbije Beograd sa Budimpeštom u Mađarskoj.

Stanje te zgrade ocenjeno je kao nezadovoljavajuće osam meseci pošto je 24. novembra 2024. godine trebalo da bude otvorena i puštena u saobraćaj deonica pruge koja ide kroz Vojvodinu, od Novog Sada do Subotice.

Pošto se na rekonstruisanoj stanici u Novom Sadu srušila nadstrešnica i od toga poginulo 16 ljudi, otvaranje pruge je odloženo, a građevinske inspekcije su izašle na teren.

Na toj deonici je još pet rekonstruisanih staničnih objekata koji su u decembru prošle godine takođe proglašeni nebezbednim, iako su, po prvobitnom planu, u to vreme bili predviđeni za otvaranje i prijem putnika.

Sve kontrole su rađene krajem prošle godine, a samo u slučaju Subotice redakciji RSE je dostavljen i izveštaj iz jula 2025, o sprovedenim radnjama tokom prvog inspekcijskog nadzora.

Po podacima iz građevinskih dnevnika, rekonstrukcija stanične zgrade u Subotici je počela 7. juna 2023. godine, dok su poslednji radovi izvedeni 13. novembra 2024.

Zgrada nije prošla tehnički pregled i nije puštena u rad iako je u oktobru prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da su radovi završeni i da će stanica biti otvorena čim se, na njegovu inicijativu, postave table na mađarskom jeziku.

"Stanica neće biti otvorena za pet ili šest dana, kako je prvobitno planirano. Moraćete da nešto promenite na stanici, i to da bude gotovo u narednih 10 do 12 dana. Natpisi (info table za putnike) stoje na srpskom i engleskom, ali nam nedostaju na mađarskom jeziku", izjavio je Vučić 3. oktobra 2024.

Samo četiri nedelje kasnije, na rekonstruisanoj staničnoj zgradi u Novom Sadu obrušila se betonska nadstrešnica, usmrtivši 16 ljudi.

Umesto svečanog otvaranja preostalih objekata na trasi pruge Novi Sad–Subotica, usledili su vanredni inspekcijski pregledi.

Po zapisniku o prvom inspekcijskom nadzoru koji je sproveden 24. decembra 2024. utvrđeno je da radovi na staničnoj zgradi u Subotici nisu izvedeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom.

"Naređuje se investitoru provera statičke stabilnosti objekta", stoji u zapisniku o izvršenoj inspekciji.

Isti nalog za proveru stabilnosti izdat je za sve stanične zgrade koje je nakon nesreće u Novom Sadu kontrolisala građevinska inspekcija.

Investitor JP Infrastruktura železnice raspisala je u februaru 2025. tender, a posao ispitivanja statičke sigurnosti objekata dodeljen je 16. maja Institutu IMS koji se bavi testiranjem, ispitivanjem i kontrolom kvaliteta materijala, konstrukcija i tehnologija u građevinarstvu i industriji.

U dokumentaciji koja je po zakonu dostavljena RSE osim elaborata o stanju zgrade u Subotici nema izveštaja o ispunjenju naloženih mera i proveri stabilnosti ostalih zgrada koje su prethodno ocenjene kao nebezbedne.

Da li su elaborati o njihovoj statičkoj stabilnosti završeni i šta je utvrđeno, pitanja su na koja RSE nije dobio odgovor od investitora projekta - JP Infrastruktura železnice.

Građevinska inspekcija je krajem prošle godine kontrolisala i objekat stanične zgrade u Bačkoj Topoli, koja je takođe deo državnog projekta rekonstrukcije i izgradnje pruge Novi Sad-Subotica.

U zapisniku o inspekcijskom nadzoru koji je izvršen 11. decembra 2024. navodi se između ostalog da su uočene pukotine na nosećim zidovima i krovnoj konstrukciji, rupe na podu tavana kao i vlaga.

Inspekcijom je utvrđeno "nezakonito poslovanje i postupanje", naložena je provera statičke stabilnosti objekta i obustavljeni svi radovi.

Deo projekta modernizacije pruge Novi Sad – Subotica je i stanična zgrada u Kisaču koja je bila predmet inspekcije 25. decembra prošle godine. Za taj objekat građevinski inspektor je utvrdio da "rekonstruisani i dograđeni objekti u železničkoj stanici Kisač ugrožavaju okolinu, bezbednost i zdravlje ljudi".

Lošu ocenu građevinske inspekcije dobila je i stanična zgrada u Žedniku, na dvadesetak kilometara od Subotice.

"Na objektu koji je izgrađen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi", zaključak je Republičkog građevinskog inspektora od 25. decembra 2024. godine.

U Zapisniku je navedeno da "izvršeni radovi na objektu ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima".

Na trasi modernizacije pruge Novi Sad - Subotica nalazi se i stanična zgrada Naumovićevo, koju je građevinska inspekcija kontrolisala u decembru prošle godine.

I u slučaju ovog objekta utvrđeno je da u na zgradi uočena konstruktivna oštećenja koja predstavljaju neposrednu opasnost, a u Zapisniku o inspekcijskom nadzoru navodi se da uopšte nije jasno koji su radovi izvođeni i na koji način.

"Nije bilo moguće utvrditi da li je izvedena sanacija međuspratnih konstrukcija prizemlja i sprata, kao ni način sanacije ako jeste izvođena. Nakon inspekcijskog nadzora i utvrđivanja činjeničnog stanja procenjen je visok rizik", navodi se u zapisniku.

Jedina stanična zgrada koja je bila predmet kontrole, a u kojoj nisu utvrđene nezakonitosti u gradnji je objekat železničke stanice u Zmajevu, naselju u blizini Vrbasa.

"Predmetni objekti ne ugožavaju okolinu, bezbednost i zdravlje ljudi", zaključuje se u Zapisniku Republičke građevinske inspekcije o vanrednoj kontroli objekta, sprovedenoj 24. januara 2025.

Rekonstrukcija objekta na železničkim stanicama deo je državnog projekta izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte.

Ovaj posao je poveren kineskom konzorcijumu CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International i China Communications Construction Company. Ugovor je sklopljen po međudržavnom sporazumu, direktnom pogodbom, bez tendera.

Nakon pada nadstrešnice na staničnoj zgradi u Novom Sadu, koju su radili brojni podizvođači, kineske firme su saopštile da su pre nesreće obavestili Infrastrukturu železnice Srbije na brojne probleme na staničnim zgradama, kao i da je zbog toga "neophodno ispitati upotrebljivost i izdržljivost stanica duž trase Novi Sad – Subotica".

"Postavlja se pitanje po kom principu je u Idejnom projektu doneta odluka da se stari objekti ponovo koriste? Pre odluke o ponovnoj upotrebi, da li su objekti ispitani, procenjeni i pregledani od strane stručnih lica?", navodi se u mejlu kineskih kompanija.

Infrastruktura železnice nije potvrdila autentičnost ove komunikacije.

Predstavnici kineskog konzorcijuma, do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja RSE o lošem stanju rekonstruisanih staničnih zgrada, niti daljim koracima za njihovo otvaranje.

Nakon nesreće u Novom Sadu, predstavnici vlasti su najavili da će statika i sigurnost stanica biti proverene, ali su nastavili da insistiraju na rokovima.

Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević je početkom juna obećala da pruga neće biti puštena u saobraćaj bez izdatih upotrebnih dozvola za sve objekte.

Brza pruga Beograd - Budimpešta deo je kineske inicijative "Pojas i put" i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom. Radovi se finansiraju iz kineskih kredita.

Projekat izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, procenjen na dve milijarde dolara, započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine, a ugovor o modernizaciji prve deonice potpisan je 2017. u Pekingu.

Iako je ranije najavljivano da će brza pruga biti u funkciji 2018. godine, danas je deo pruge od granice Srbije do Budimpešte planiran za puštanje u rad do kraja 2025. godine, dok je sudbina deonice Novi Sad–Subotica neizvesna nakon pada nadstrešnice na rekonstruisanoj stanici u Novom Sadu.

Nakon tragedije u kojoj je poginulo 16 ljudi, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu pokrenulo je istragu protiv 13 osoba – inženjera, projektanata i nadzornih organa – zbog sumnje na odgovornost za nesreću.

Paralelno, Tužilaštvo za organizovani kriminal istražuje finansijske nepravilnosti i moguće zloupotrebe položaja zbog čega je u avgustu 2025. uhapšeno šest osoba, uključujući bivše ministre građevinarstva Gorana Vesića i Tomislava Momirovića.

Iako su istrage u toku, sudski postupci još nisu pokrenuti.

Prema podacima iz zapisnika građevinske inspekcije, na svim rekonstruisanim staničnim objektima koje je kontrolisala građevinska inspekcija, stručni nadzor nad izvođenjem radova vršio je Projekt Biro Utiber, Novi Sad

Ova kompanija je nosilac posla stručnog nadzora nad izvođenjem celokupnih radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Novi Sad-Subotica. Posao im je dodeljen u postupku javne nabavke 19. januara 2021. godine, a ukupna vrednost radova iznosila je 4,4 milijarde dinara, odnosno oko 37 miliona evra.

Prema podacima Centralnog registra krajnjih vlasnika, većinski vlasnici firme Project biro Utiber iz Novog Sada su mađarski državljani Gyorgy Lakits (44.02 odsto) i Laszlo Almassy (29.98 odsto).

Uz Project biro Utiber kao nosioca posla, u grupi ponuđača kojima je poveren stručni nadzor angažovani su - "AG Institut" iz Novog Sada, "SDC Profesional" Beograd, Slaviša Ilić, preduzetnik iz Beograda, "EGIS doo" iz Beograda, kao i dve mađarske firme - "Vikoti KFT" i "Utiber road investments LTD".

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture produžilo je sa ovim firmama ugovor o nadzoru do 31. januara 2027. godine.

(Beta, 12.09.2025)