Зашто је Америка замрзла стратешки дијалог са Косовом и које су могуће последице

Док се статуа Била Клинтона, бившег америчког председника, осмехује годинама у Приштини, садашња америчка администрација са озбиљним мрштењем гледа на потезе премијера у техничком мандату Аљбина Куртија и његове владе.

Амбасада Сједињењих Америчких Држава саопштила је средином септембра да замрзава стратешки дијалог са Приштином на неодређено време због „поступака техничке владе (Аљбина Куртија) којима су повећане тензије и нестабилност“.

Истог дана, портпарол владе из Приштине, навео је да је „критика увек добродошла“ и да се влада труди да „побољша и исправи“ оно што ради.

„Стратешки дијалог са Косовом још увек није започео, тако да суспензија нема непосредан утицај на постојеће аранжмане између Косова и Сједињених Америчких Држава&qуот;, каже Аидан Хехир, са Школе за друштвене науке Универзитета у Вестминстеру.

„Ипак, она има велики симболички значај и представља најстрожу меру коју су САД до сада предузеле против Косова“, додаје за ББЦ на српском.

Стратешки дијалог подразумева разговоре високих државних представника о низу тема као што су одбрана, енергија, економска сарадња, људска права, климатске промене.

• Из 57. пута изабран председник скупштине Косова
• Избори на Косову: Куртијева Пирова победа или нови премијерски мандат
• Срби на северу Косова: Избори на сопствену одговорност

Док се Курти данима не оглашава овим поводом, председница Косова Вјоса Османи изразила је забринутост због одлуке Америке.

„Република Косово је изграђена на темељима нераскидивог пријатељства са Сједињеним Америчким Државама.

„Тај однос није само дипломатски, вец́ је егзистенцијални део наше државе и националног идентитета&qуот;, рекла је Османи.

Оштра политичка порука највећег савезника

Почетком ове године председница Косова Вјоса Османи казала је да би Приштина и Америка требало „ускоро“ да финализују стратешки дијалог што је „изузетан успех“.

Одлука о замрзавању „шаље оштру политичку поруку косовској политичкој елити, а посебно привременој влади&qуот;, сматра Енђелуше Морина, стручњакиња Европског савета за спољне односе.

Косово се месецима налази у озбиљној политичкој кризи, пошто је рад скупштине, која треба да изабере нову владу, и даље блокиран.

На изборима почетком године, покрет Самоопредељење освојио је највише гласова, али њихов кандидат за премијера Аљбин Курти и даље не може да формира кабинет.

Америка је била до сада најзначајнији политички и економски партнер Косова, због чега Зоран Савић, из косовске невладине организације Актив, каже да је последњи развој догађаја пре пар година „деловао као научна фантастика&qуот;.

„Највећи спонзор је престао да тапше Косово по рамену“, говори.

На Западном Балкану, до сада је само Северна Македонија започела стратешки дијалог са САД пре три године, пренео је албански Јуроњуз, док је министар спољних послова Марко Ђурић најавио да ће ове јесени формално почети стратешки дијалог Србије и САД.

Турбулентна година на Косову

Куртијева странка Самоопредељење месецима није успевала да међу посланицима скупи довољну већину гласова за избор председника парламента.

Када је сага коначно завршена, после рекордне 57. седнице, јавио се нови проблем у избору потпредседника, и то из редова српске мањине.

По жалби Српске листе, која има подршку званичног Београда, Уставни суд Косова увео је привремену меру којом се посланицима забрањује да до 30. септембра предузимају кораке ка формирању Владе.

Курти је оштро критиковао ову одлуку рекавши да не зна да ли је „више апсурдна или штетна“, као и да је Уставни суд „политичка сенка опозиције“, те да „блокира реформе“.

Реагујући на Куртијеве тврдње, Ана Пратипати, отправница послова америчке амбасаде у Приштини, навела је за Коху да се таквом реториком „угрожава политички процес, слабе косовске институције и погоршавају међуетничке тензије“.

Истог дана Америка је објавила да замрзава стратешки дијалог, не наводећи који су тачно поступци приштинских власти довели до ове одлуке.

Али је поменут Курти, чију је владу Америка и раније критиковала.

„Недавни поступци и изјаве вршиоца дужности премијера Куртија представљају изазов за напредак учињен током многих година“, пише.

Иза суспензије стоји покушај Ана Пратипати да „казни Аљбина Куртија због његових потеза да смањи српско мешање на Косову“, уверен је Аидан Хехир.

„Поступци косовске Владе усмерени на разградњу паралелних српских државних структура су од суштинске важности за очување Косова&qуот;, додаје у писаном одговору.

У овоме Хехир види „дупле стандарде“ Америке према Косову, које описује као „најдемократскију и у највећој мери проамеричку државу ну региону“, насупрот Србије, која је „проруска ауторитарна држава“, чији је „агресивни национализам највећа претња по мир у региону“

„То што је Америка одабрала да настави дијалог са Србијом док је исти суспендовала са Косовом, шаље гласан сигнал народу Косова да се наставља политика попуштања Србији“, каже.

Затварање српских институција

Почетком септембра косовске власти обуставиле су рад Фонда за здравствено осигурање и Фонда за инвалидско и пензијско осигурање, који су функционисали по систему Србије у Северној Митровици.

Мисија Уједињених нација на Косову, УНМИК, саопштила је да се овакви потези „без консултација или претходног обавештења негативно одражавају на свакодневни живот и социоекономска права погођених“.

Они „ометају њихову интеграцију и ограничавају приступ здравственој заштити и другим основним услугама“, додали су.

Од када је Самоопредељење дошло на власт, косовска влада повлачи потезе на штету српске заједнице, каже Зоран Савић, активиста из Северне Митровице у којој живи већинско спрско становништво.

„Затворено је више од 60 институција које су функционисале у систему Републике Србије, а да није постојао никакав план како ће да људи функционишу, како да добију плате, пензије, документа&qуот;, каже.

Када се погледа последњих 30 година, „тренутна ситуација за српску заједницу најтежа је од 2004. и мартовског погрома, због институционалног притиска на српску заједницу“, додаје он.

„Америка је то годинама описивала као једностране потезе, али је све остало на штурим саопштењима, што се сада променило&qуот;, наводи.

Последице ће осетити читаво Косово све док се не ускладе различити ставови приштинске и америчке владе, сматра Енђелуше Морина.

„Последњи неуспели покушаји да се изаберу сви потпредседници скупштине, посебно они који долазе из српске мањине, представљају једну од препрека у односима између Косова и међународне заједнице.

„За косовску владу и њену највећу странку Самопредељење, Српска листа представља озбиљан проблем за суверенитет и јачање државности, јер се сматрају главном везом са подстрекачима напада у Бањској“, додаје.

Овај догађај у ком је септембра 2023. погинуо косовски полицајац снажно је осудила и тадашња америчка влада.

Погледајте видео: Шта су последице пуцњаве у Бањској у 90 секунди

Опозиција огорчена

Лидер Демократског савеза Косова Љумир Абдиџику рекао је да најновија одлука представља „најнижу тачку односа Косова са стратешким и егзистенцијалним савезником“, позвавши на јединство и „крај политичком лудилу“, преноси Коссев.

Последњи потез Америке је „најозбиљни политички и дипломатски поступак против Косова за последњих 26 година слободе&qуот;, рекао је Хисен Бериша из опозиционе Демократске партије Косова.

Он је оптужио Куртијеву владу за „авантуризам и недоговорно понашање“.

Откако је Самоопредељење са „политичким сателитима“ на власти, Косово је систематски одбацивало сваку америчку иницијативу усмерену ка миру, стабилности и регионалном развоју, рекао је.

„Овај најновији развој ситуације ставља Косово пред фаталну раскрсницу: или остајемо чврсто усклађени са САД, ЕУ и НАТО-ом, штитећи наш идентитет и независност; или падамо у потпуну зависност од Србије, Русије и њихових евроазијских савезника“, закључио је Бериша.

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Колико је Курти променио Косово, а колико је Косово променило њега
• Косово: Како се живи јужно од Ибра
• Косово: Приче родитеља који су изгубили децу током сукоба

(ББЦ Невс, 09.16.2025)