Рубин: Тачи није негирао злочине над Србима у јесен 1999, али то је била освета

У наставку сведочења у одбрану бившег лидера ОВК Хашима Тачија, некадашњи амерички дипломата Џејмс Рубин (Јамес) изјавио је данас, пред судом у Хагу, да је Тачија у јесен 1999. упозорио на злочине над Србима на Косову и да Тачи није негирао да се злодела чине.

Рубин је, међутим, тврдио да то није било организовано насиље војне формације него су злочини били последица освете за претходна српска злодела над Албанцима. Поновио је и да ОВК, по њему, није била организована војска.

Тачи је оптужен за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99, заједно са Кадријем Весељијем, Реџепом Сељимијем и Јакупом Краснићијем.

"Рекао сам Тачију да смо ми, САД, уложили свој кредибилитет на њега и да ћемо изгледати лоше ако Албанци буду Србима радили оно што су Срби претходно урадили њима", рекао је Рубин, одговарајући на питање судије Кристофа Бартеа (Цхристопх Бартхе) да ли је са Тачијем разговарао о оптужбама да ОВК чини злочине.

Рубин је казао да Тачи, с јесени 1999. у Приштини, "није негирао" да се злодела дешавају, али је тврдио да су оптужбе често плод српске пропаганде и претеривања, што је био и амерички став.

Тачи је Рубину, по његовим речима, обећао и да ће "учинити све што САД очекују од њега", односно позвати Албанце да се не свете за злочине чије су жртве претходно били.

Амерички званичник оценио је да су злочини над Србима и мањинама на Косову после повлачења српских снага, у јуну 1999, били "одмазда породица чији су чланови били претходно убијени".

Рубин је оценио да "није било доказа" да су та злодела била "организовано насиље које чини организована сила".

"Позвао сам тада Тачија да јавно апелује на свој народ да се не свети, а он ми је рекао да је то већ учинио, али да ће то чинити више", изјавио је Рубин.

Сведок је поновио да је Тачи, као лидер албанске делегације током преговора у Рамбујеу, упркос америчким притисцима, прво није прихватио понуђени споразум, иако су "други чланови ОВК приватно говорили да би то прихватили".

На крају, Тачи је, по сведоковим речима, прихватио споразум када су му САД обећале да ће бомбардовати Србе ако они одбију да потпишу предлог.

"На то смо се обавезали њему лично и ја и државни секретар Мадлен Олбрајт (Маделеине Албригхт) и генерал Весли Кларк (Веслеи Цларк). Тачи је имао обећање САД и НАТО да ће, ако он потпише споразум у Рамбујеу, а Срби то не учине, НАТО покренути војну интервенцију против Срба", посведочио је Рубин.

Рубин је и током данашњег сведочења оптужио свог тадашњег колегу Кристофера Хила (Цхристопхер Хилл), доскорашњег амбасадора САД у Београду, да је 1998-99 имао "непријатељски став" према Тачију, који је изражавао у извештајима Стејт департменту и у изјавама медијима.

Такав став Хила, који је припаднике ОВК називао "разбојницима", имао је "погубан утицај на читаву ситуацију", тврдио је Рубин.

Тачијева одбрана сутра ће пред судије извести свог другог од укупно 12 сведока које је најавила.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за злочине над Албанцима, проглашеним за колаборационисте, Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК на Косову и у Албанији.

Поред Тачија, сведоке одбране, њих пет, пред суд ће изводити још само четвртооптужени Краснићи.

Другооптужени Весељи и трећеоптужени Сељими одлучили су да се не бране, зато што су њихови браниоци оценили да тужиоци нису доказали да су они криви.

Тачијев бранилац Лука Мишетић прецизирао је, на једном ранијем заседању, да ће чак девет сведока одбране бити бивши међународни званичници и изасланици на Косову у време обухваћено оптужницом.

Према поднеску који је још 2022., пре почетка судјења, суду упутио тадашњи Тачијев бранилац Грег Кихо, у одбрану бившег вође ОВК могли би сведочити амерички генерал Весли Кларк (Веслеи Цларк), који је командовао нападом НАТО на СР Југославију; некадашњи шеф Унмика Бернар Кушнер (Бернард Коуцхнер) и бивши челник посматрачке мисије ОЕБС на Косову (КВМ) Вилијам Вокер (Виллиам Валкер).

Као своје сведоке, Тачијева одбрана је 2022. споменула још бившег шефа мисије ОЕБС на Косову Дана Евертса (Даан); Кларковог политичког саветника Мајкла Дуркија (Мицхаел Дуркее); првог заменика шефа Унмика Џока Ковија (Јоцк Цовеи) и званичника ОЕБС Стива Бенета (Стеве Беннет).

Суђење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023, а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла ове године.

У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.

Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.

У процесу учествује и више од 150 жртава, које, по правилима суда, имају право на обештећење, уколико оптужени на крају процеса буду проглашени кривим.

Оптужница у 10 тачака терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Наведене злочине, припадници ОВК под командом оптужених починили су, по оптужници, над Албанцима, проглашеним за "колаборационисте", Србима и Ромима у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији.

Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.

У оптужници је идентификовано 75 жртава - 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала "противницима".

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову у новембру 2020.

Специјализована већа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под међународним притиском изазваним извештајем известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011.

Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања сведока против оптужених припадника некадашње ОВК.

(Бета, 16.09.2025)