Čeka li Izrael potpuna međunarodna izolacija zbog Gaze i koliko je to moguće

Dok se ratu u Gazi ne vidi kraj, čini se da se međunarodna izolacija Izraela samo produbljuje.

Da li se on približava „tački Južnoafričke Republike“, kad je kombinacija političkog pritiska, ekonomskog, sportskog i kulturnog bojkota pomogla da se Pretorija primora na ukidanje aparthejda?

Ili desničarska vlada izraelskog premijera Benjamina Netanjahua može da prebrodi diplomatsku oluju, koja će Izraelu ostaviti odrešene ruke da sledi sopstvene ciljeve u Gazi i na Zapadnoj obali bez nanošenja trajne štete njegovom međunarodnom statusu?

Dvojica bivših premijera, Ehud Barak i Ehud Olmert, već su optužili Netanjahua da je pretvorio Izrael u međunarodnog izgnanika.

Zahvaljujući nalogu za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud, broj zemalja u koje Netanjahu može da putuje bez rizika od hapšenja dramatično je smanjen.

U Ujedinjenim nacijama, nekoliko zemalja, među kojima Velika Britanija, Francuska, Australija, Belgija i Kanada, najavile su da naredne nedelje planiraju da priznaju Palestinu kao državu.

A Zalivske zemlje, koje su ljutito reagovale na nedavni izraelski napad na lidere Hamasa u Kataru, sastale se u Dohi da razgovaraju o zajedničkom odgovoru, među kojima neke pozivaju zemlje u dobrim odnosima sa Izraelom da ih preispitaju.

Ali dok su tokom leta iz Gaze pristizali prizori gladovanja, a izraelska vojska kreće u kopnenu invaziju na grad Gazu - i vrlo verovatno da ga potpuno uništi - sve više i više evropskih vlada iskazuje nezadovoljstvo koje prevazilaze puka saopštenja i osude.

• Izrael je počinio genocid u Gazi, saopštila istražna komisija Ujedinjenih nacija
• Putin i Netanjahu - dve najveće Trampove glavobolje
• Gaza posle rata: Ko će se nositi sa 'bezbednosnom noćnom morom'

Početkom meseca, Belgija je najavila niz sankcija, među kojima je zabrana uvoza iz ilegalnih jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, revizija ugovora o nabavci sa izraelskim kompanijama i ograničavanje konzularne pomoći Belgijancima koji žive u naseljima.

Belgija je takođe proglasila dvojicu ministara tvrde struje iz izraelske vlade, Itamara Bena-Gvira i Bezalela Smotriča, personama non grata (nepoželjnim), zajedno sa jevrejskim naseljenicima optuženim za nasilje nad Palestincima na Zapadnoj obali.

Druge zemlje, među kojima Velika Britanija i Francuska, već su preduzele slične korake.

Ali sankcije nasilnim naseljenicima koje je uvela administracija Džozefa Bajdena prošle godine ukinuo je Donald Tramp prvog dana povratka u Belu kuću.

Nedelju dana posle poteza Belgije, Španija je najavila vlastite mere, pretočivši postojeći de fakto embargo na oružje u zakon, najavivši delimičnu zabranu uvoza, zabranivši ulazak na špansku teritoriju svakom ko učestvuje u genocidu ili ratnim zločinima u Gazi, i zabranivši brodovima i avionima koji su se uputili za Izrael da se ukotve u španskim lukama ili uđu u njen vazdušni prostor.

Izraelski svadljivi ministar spoljnih poslova Gideon Sar optužio je Španiju za produbljivanje antisemitske politike i poručio da će Španija imati veće posledice od Izraela zbog zabrane trgovine oružjem.

Ali ima i drugih zabrinjavajućih znakova za Izrael.

U avgustu je ogromni norveški suvereni fond vredan 1,7 biliona evra najavio da će početi da povlači ulaganja iz kompanija registrovanih u Izraelu.

Do sredine meseca, uklonjene su 23 kompanije, a ministar finansija Jens Stoltenberg najavio je da bi moglo da ih bude još.

Evropska unija, najveći trgovački partner Izraela, planira da uvede sankcije ministrima krajnje desnice i delimično suspenduje trgovačke elemente njenog sporazuma o pridruživanju sa Izraelom.

U govoru o Stanju Evropske 10. septembra, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da su događaji u Gazi „uzdrmali savest sveta“.

Dan kasnije, 314 bivših evropskih diplomata i zvaničnika uputilo je pismo Fon der Lajen i visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku Kaji Kalas, pozivajući na oštrije mere protiv Izraela.

• Južnoafrička Republika tri decenije posle aparthejda
• Duhovi prošlosti Južnoafričke Republike: Masovni ubica koji je „lovio” crnce

Jedno obeležje sankcija usmerenih protiv Južnoafričke Republike između 1960-ih i okončanja aparthejda - politike rasne segregacije i diskriminacije koju je sprovodila vlada belačke manjine u Južnoafričkoj Republici protiv crnačke većine u zemlji - bio niz kulturnih i sportskih bojkota 1990-tih.

Postoje znaci da ovo počinje da se dešava i sa Izraelom.

Takmičenje za pesmu Evrovizije možda ne zvuči kao neki posebno značajan događaj u ovom kontekstu, ali Izrael ima dugu i bogatu istoriju na ovom takmičenju, pobedivši na njemu četiri puta od 1973. godine.

Za Izrael je učešće na njemu simbolično za prihvatanje jevrejske države među porodicom nacija.

Ali Irska, Španija, Holandija i Slovenija saopštile su ili nagovestile da će se povući 2026. godine ako Izraelu bude bilo dopušteno da se takmiči.

Odluka se očekuje u decembru.

U Holivudu, pismo koje poziva na bojkot izraelskih produkcijskih kuća, festivala i emitera „koji su upleteni u genocid i aparthejd protiv palestinskog naroda“ privukao je za nedelju dana više od 4.000 potpisa, među kojima su i slavna imena, poput Eme Stoun i Havijera Bardema.

Cvika Gotlib, izvršni direktor Izraelskog filmskog i televizijskog udruženja, nazvao je ovu peticiju „krajnje pogrešnom“.

„Napadajući nas - stvaraoce koji daju glas različitim narativima i pospešuju dijalog - ovi potpisnici podrivaju vlastitu borbu i pokušavaju da nas ućutkaju“, rekao je on.

Noseći palestinsku maramu tokom ceremonije dodele TV nagrada Emi, Bardem je pozvao na zaustavljanje Izraela u činjenju genovida u Gazi.

„Ne mogu da radim sa nekim ko opravdava ili podržava genocid“, rekao je španski glumac reporteru Varajatija.

• Šta je genocid
• Zašto je Južnoafrička Republika optužila Izrael za genocid
• Šta znači odluka Međunarodnog suda pravde povodom tužbe Južnoafričke Republike protiv Izraela za genocid

Tu je i sport.

Biciklističku trku Vuelta a Espanja (Trka kroz Španiju) više puta je prekinula grupa koja je protestovala zbog prisustva tima Izrael-Premijer Teh, primoravši na haotičan, prevremeni kraj i otkazivanje svečane ceremonije dodele pehara i priznanja na podijumu.

Španski premijer Pedro Sančez nazvao je proteste izvorom „ponosa“, ali su opozicioni političari rekli da su postupci vlade izazvali međunarodnu sramotu.

Takođe u Španiji, nekoliko izraelskih šahista povuklo se sa turnira nakon što im je rečeno da neće moći da nastupaju pod njihovom zastavom.

Odgovor izraelske vlade na ono što mediji već nazivaju „diplomatskim cunamijem“ generalno je bio prkosan.

Netanjahu je optužio Španiju za „blatantnu pretnju genocidom“, nakon što je njen premijer izjavio da njegova zemlja, budući da ne poseduje nuklearne bombe, nosače aviona ili velike naftne rezerve, ne može da zaustavi izraelsku ofanzivu u Gazi sama.

Nakon što je Belgija saopštila da uvodi sankcije, Gideon Sar je napisao na Iksu da je „žalosno da čak i dok se Izrael bori protiv egzistencijalne pretnje, koja je vitalan interes Evrope, ima onih koji ne mogu da odole vlastitoj antiizraelskoj opsesiji".

Ali među onima koji zastupaju Izrael u inostranstvu, vlada duboka nervoza.

Džeremi Isaharof, izraelski ambasador u Nemačkoj od 2017. do 2021. godine, rekao mi je da ne može da se seti kada je izraelski položaj u svetu bio toliko „narušen“, ali je rekao da su mnogi potezi „za žaljenje“, jer će neizbežno biti shvaćeni kao da su usmereni protiv svih Izraelaca.

„Umesto da se izdvoji politika vlade, oni otuđuju mnoge Izraelce zatečene 'u sendviču'."

On je rekao da će neki koraci, kao što je priznavanje palestinske države, najverovatnije biti kontraproduktivni, jer „daju municiju ljudima kao što su Smotrič i Ben Gvir, i čak pojačavaju njihov argument za aneksiju Zapadne obale“.

Uprkos njegovim strahovima, bivši ambasador ne veruje da je izraelska diplomatska izolacija nepovratna.

„Ne nalazimo se u tački Južnoafričke Republike, već u mogućem uvodu u tačku Južnoafričke Republike“, rekao je on.

Drugi veruju da su neophodne korenitije promene da bi se zaustavilo izraelsko poniranje u status izgnanika.

„Moramo da povratimo vlastito mesto u porodici nacija“, rekao mi je drugi bivši diplomata, Ilan Baruh.

„Moramo se dozvati svesti.“

Baruh, koji je bio ambasador u Južnoafričkoj Republici deceniju po okončanju aparthejda, podneo je ostavku na diplomatsku službu 2011. godine, rekavši da više ne može da brani izraelsku okupaciju.

Otkada se povukao, postao je glasni kritičar vlade i poklonik rešenja o dve države.

On veruje da su skorašnje sankcije neophodne, rekavši: „Tako je Južnoafrička Republika bila bačena na kolena.“

„Rekao bih da je dobrodošao asertivni pritisak na Izrael na svaki način koji Evropljani veruju da im je na raspolaganju", dodaje Baruh.

Ukoliko bude bilo neophodno, rekao je on, pritisak treba da obuhvati izmene viznih režima i kulturne bojkote, dodajući: „Spreman sam na bol.“

Ali uprkos svim izrazima zgražavanja i govoru o pritiscima, neki iskusni posmatrači sumnjaju da se Izrael nalazi na ivici diplomatskog ponora.

„Oni koji su spremni da pođu stopama Španije i dalje su izuzeci“, rekao mi je Danijel Levi, bivši izraelski mirovni pregovarač.

Kaže da je malo verovatno da će napori da se preduzme kolektivna akcija u okviru EU - ukinuvši delove sporazuma o pridruživanju ili čak, kao što su neki predložili, zamrznuvši Izrael u programu istraživanja i inovacije Horizont u EU - sakupiti dovoljno podrške, sa Nemačkom, Italijom i Mađarskom među članicama koje se opiru takvim potezima.

Izrael i dalje uživa čvrstu podršku Sjedinjenih Američkih Država, sa državnim sekretarom Markom Rubiom, koji je izjavio da su „odnosi Vašingtona sa Izraelom ostati snažni" dok je polazio u nedavnu zvaničnu posetu.

Levi i dalje veruje da je međunarodna izolacija Izraela „nepovratna“, ali kaže da neprekinuta podrška Trampove administracije znači da još nije stigla u tačku u kojoj može da promeni smer događaja u Gazi.

„Netanjahuu sve više ponestaje puta“, kaže Levi.

„Ali još nismo stigli do kraja tog puta.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• U čemu je razlika između antisemitizma i anticionizma
• Šta je kontroverzni izraelski plan o naseljavanju na Zapadnoj obali
• Becalel Smotrič: Krajnje desničarski ministar koji želi povratak izraelskih naseljenika u Gazu
• Kakav je plan Izraela za okupaciju grada Gaze
• Zašto neke zemlje ne priznaju Palestinu kao državu
• Rekordne ovacije u Veneciji: Najduži aplauz za film o ubijenoj devojčici u Gazi

(BBC News, 09.17.2025)