Чека ли Израел потпуна међународна изолација због Газе и колико је то могуће

Док се рату у Гази не види крај, чини се да се међународна изолација Израела само продубљује.

Да ли се он приближава „тачки Јужноафричке Републике“, кад је комбинација политичког притиска, економског, спортског и културног бојкота помогла да се Преторија примора на укидање апартхејда?

Или десничарска влада израелског премијера Бењамина Нетањахуа може да преброди дипломатску олују, која ће Израелу оставити одрешене руке да следи сопствене циљеве у Гази и на Западној обали без наношења трајне штете његовом међународном статусу?

Двојица бивших премијера, Ехуд Барак и Ехуд Олмерт, већ су оптужили Нетањахуа да је претворио Израел у међународног изгнаника.

Захваљујући налогу за хапшење који је издао Међународни кривични суд, број земаља у које Нетањаху може да путује без ризика од хапшења драматично је смањен.

У Уједињеним нацијама, неколико земаља, међу којима Велика Британија, Француска, Аустралија, Белгија и Канада, најавиле су да наредне недеље планирају да признају Палестину као државу.

А Заливске земље, које су љутито реаговале на недавни израелски напад на лидере Хамаса у Катару, састале се у Дохи да разговарају о заједничком одговору, међу којима неке позивају земље у добрим односима са Израелом да их преиспитају.

Али док су током лета из Газе пристизали призори гладовања, а израелска војска креће у копнену инвазију на град Газу - и врло вероватно да га потпуно уништи - све више и више европских влада исказује незадовољство које превазилазе пука саопштења и осуде.

• Израел је починио геноцид у Гази, саопштила истражна комисија Уједињених нација
• Путин и Нетањаху - две највеће Трампове главобоље
• Газа после рата: Ко ће се носити са 'безбедносном ноћном мором'

Почетком месеца, Белгија је најавила низ санкција, међу којима је забрана увоза из илегалних јеврејских насеља на Западној обали, ревизија уговора о набавци са израелским компанијама и ограничавање конзуларне помоћи Белгијанцима који живе у насељима.

Белгија је такође прогласила двојицу министара тврде струје из израелске владе, Итамара Бена-Гвира и Безалела Смотрича, персонама нон грата (непожељним), заједно са јеврејским насељеницима оптуженим за насиље над Палестинцима на Западној обали.

Друге земље, међу којима Велика Британија и Француска, већ су предузеле сличне кораке.

Али санкције насилним насељеницима које је увела администрација Џозефа Бајдена прошле године укинуо је Доналд Трамп првог дана повратка у Белу кућу.

Недељу дана после потеза Белгије, Шпанија је најавила властите мере, преточивши постојећи де факто ембарго на оружје у закон, најавивши делимичну забрану увоза, забранивши улазак на шпанску територију сваком ко учествује у геноциду или ратним злочинима у Гази, и забранивши бродовима и авионима који су се упутили за Израел да се укотве у шпанским лукама или уђу у њен ваздушни простор.

Израелски свадљиви министар спољних послова Гидеон Сар оптужио је Шпанију за продубљивање антисемитске политике и поручио да ће Шпанија имати веће последице од Израела због забране трговине оружјем.

Али има и других забрињавајућих знакова за Израел.

У августу је огромни норвешки суверени фонд вредан 1,7 билиона евра најавио да ће почети да повлачи улагања из компанија регистрованих у Израелу.

До средине месеца, уклоњене су 23 компаније, а министар финансија Јенс Столтенберг најавио је да би могло да их буде још.

Европска унија, највећи трговачки партнер Израела, планира да уведе санкције министрима крајње деснице и делимично суспендује трговачке елементе њеног споразума о придруживању са Израелом.

У говору о Стању Европске 10. септембра, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да су догађаји у Гази „уздрмали савест света“.

Дан касније, 314 бивших европских дипломата и званичника упутило је писмо Фон дер Лајен и високој представници ЕУ за спољну политику Каји Калас, позивајући на оштрије мере против Израела.

• Јужноафричка Република три деценије после апартхејда
• Духови прошлости Јужноафричке Републике: Масовни убица који је „ловио” црнце

Једно обележје санкција усмерених против Јужноафричке Републике између 1960-их и окончања апартхејда - политике расне сегрегације и дискриминације коју је спроводила влада белачке мањине у Јужноафричкој Републици против црначке већине у земљи - био низ културних и спортских бојкота 1990-тих.

Постоје знаци да ово почиње да се дешава и са Израелом.

Такмичење за песму Евровизије можда не звучи као неки посебно значајан догађај у овом контексту, али Израел има дугу и богату историју на овом такмичењу, победивши на њему четири пута од 1973. године.

За Израел је учешће на њему симболично за прихватање јеврејске државе међу породицом нација.

Али Ирска, Шпанија, Холандија и Словенија саопштиле су или наговестиле да ће се повући 2026. године ако Израелу буде било допуштено да се такмичи.

Одлука се очекује у децембру.

У Холивуду, писмо које позива на бојкот израелских продукцијских кућа, фестивала и емитера „који су уплетени у геноцид и апартхејд против палестинског народа“ привукао је за недељу дана више од 4.000 потписа, међу којима су и славна имена, попут Еме Стоун и Хавијера Бардема.

Цвика Готлиб, извршни директор Израелског филмског и телевизијског удружења, назвао је ову петицију „крајње погрешном“.

„Нападајући нас - ствараоце који дају глас различитим наративима и поспешују дијалог - ови потписници подривају властиту борбу и покушавају да нас ућуткају“, рекао је он.

Носећи палестинску мараму током церемоније доделе ТВ награда Еми, Бардем је позвао на заустављање Израела у чињењу геновида у Гази.

„Не могу да радим са неким ко оправдава или подржава геноцид“, рекао је шпански глумац репортеру Варајатија.

• Шта је геноцид
• Зашто је Јужноафричка Република оптужила Израел за геноцид
• Шта значи одлука Међународног суда правде поводом тужбе Јужноафричке Републике против Израела за геноцид

Ту је и спорт.

Бициклистичку трку Вуелта а Еспања (Трка кроз Шпанију) више пута је прекинула група која је протестовала због присуства тима Израел-Премијер Тех, приморавши на хаотичан, превремени крај и отказивање свечане церемоније доделе пехара и признања на подијуму.

Шпански премијер Педро Санчез назвао је протесте извором „поноса“, али су опозициони политичари рекли да су поступци владе изазвали међународну срамоту.

Такође у Шпанији, неколико израелских шахиста повукло се са турнира након што им је речено да неће моћи да наступају под њиховом заставом.

Одговор израелске владе на оно што медији већ називају „дипломатским цунамијем“ генерално је био пркосан.

Нетањаху је оптужио Шпанију за „блатантну претњу геноцидом“, након што је њен премијер изјавио да његова земља, будући да не поседује нуклеарне бомбе, носаче авиона или велике нафтне резерве, не може да заустави израелску офанзиву у Гази сама.

Након што је Белгија саопштила да уводи санкције, Гидеон Сар је написао на Иксу да је „жалосно да чак и док се Израел бори против егзистенцијалне претње, која је виталан интерес Европе, има оних који не могу да одоле властитој антиизраелској опсесији&qуот;.

Али међу онима који заступају Израел у иностранству, влада дубока нервоза.

Џереми Исахароф, израелски амбасадор у Немачкој од 2017. до 2021. године, рекао ми је да не може да се сети када је израелски положај у свету био толико „нарушен“, али је рекао да су многи потези „за жаљење“, јер ће неизбежно бити схваћени као да су усмерени против свих Израелаца.

„Уместо да се издвоји политика владе, они отуђују многе Израелце затечене 'у сендвичу'.&qуот;

Он је рекао да ће неки кораци, као што је признавање палестинске државе, највероватније бити контрапродуктивни, јер „дају муницију људима као што су Смотрич и Бен Гвир, и чак појачавају њихов аргумент за анексију Западне обале“.

Упркос његовим страховима, бивши амбасадор не верује да је израелска дипломатска изолација неповратна.

„Не налазимо се у тачки Јужноафричке Републике, већ у могућем уводу у тачку Јужноафричке Републике“, рекао је он.

Други верују да су неопходне коренитије промене да би се зауставило израелско понирање у статус изгнаника.

„Морамо да повратимо властито место у породици нација“, рекао ми је други бивши дипломата, Илан Барух.

„Морамо се дозвати свести.“

Барух, који је био амбасадор у Јужноафричкој Републици деценију по окончању апартхејда, поднео је оставку на дипломатску службу 2011. године, рекавши да више не може да брани израелску окупацију.

Откада се повукао, постао је гласни критичар владе и поклоник решења о две државе.

Он верује да су скорашње санкције неопходне, рекавши: „Тако је Јужноафричка Република била бачена на колена.“

„Рекао бих да је добродошао асертивни притисак на Израел на сваки начин који Европљани верују да им је на располагању&qуот;, додаје Барух.

Уколико буде било неопходно, рекао је он, притисак треба да обухвати измене визних режима и културне бојкоте, додајући: „Спреман сам на бол.“

Али упркос свим изразима згражавања и говору о притисцима, неки искусни посматрачи сумњају да се Израел налази на ивици дипломатског понора.

„Они који су спремни да пођу стопама Шпаније и даље су изузеци“, рекао ми је Данијел Леви, бивши израелски мировни преговарач.

Каже да је мало вероватно да ће напори да се предузме колективна акција у оквиру ЕУ - укинувши делове споразума о придруживању или чак, као што су неки предложили, замрзнувши Израел у програму истраживања и иновације Хоризонт у ЕУ - сакупити довољно подршке, са Немачком, Италијом и Мађарском међу чланицама које се опиру таквим потезима.

Израел и даље ужива чврсту подршку Сједињених Америчких Држава, са државним секретаром Марком Рубиом, који је изјавио да су „односи Вашингтона са Израелом остати снажни&qуот; док је полазио у недавну званичну посету.

Леви и даље верује да је међународна изолација Израела „неповратна“, али каже да непрекинута подршка Трампове администрације значи да још није стигла у тачку у којој може да промени смер догађаја у Гази.

„Нетањахуу све више понестаје пута“, каже Леви.

„Али још нисмо стигли до краја тог пута.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• У чему је разлика између антисемитизма и антиционизма
• Шта је контроверзни израелски план о насељавању на Западној обали
• Бецалел Смотрич: Крајње десничарски министар који жели повратак израелских насељеника у Газу
• Какав је план Израела за окупацију града Газе
• Зашто неке земље не признају Палестину као државу
• Рекордне овације у Венецији: Најдужи аплауз за филм о убијеној девојчици у Гази

(ББЦ Невс, 09.17.2025)