'Желели смо да све буде реалистично': Како су 'Добри момци' препородили филм о гангстерима

Осећала се извесна стрепња док је Мартин Скорсезе представљао Добре момке (Гоодфеллас) на Међународном филмском фестивалу у Венецији 9. септембра 1990. године.

Режисеров претходни филм, Последње Христово искушење, изазвао је немалу количину контроверзе кад је приказан на истом фестивалу две године раније.

Маса од 25.000 хришћана протестовала је испред Јуниверзалових студија у Лос Анђелесу кад је почео да се емитује у САД, а париски биоскопи који су га приказивали били су запаљени, док је сам Скорсезе добијао претње смрћу.

Први знаци за Добре момке такође нису обећавали.

Ворнерова пробна приказивања нису добро прошла.

Било је извештаја о многим људима који су излазили из сале током насилне уводне секвенце филма, у којој свирепи и нестабилни лик у тумачењу Џоа Пешија изнова убада рањеног гангстера кухињским ножем.

Али Скорсезе није требало да брине.

Премијера Добрих момака (у Венецији је приказан 9. септембра 1990., а у Америци је почео да се приказује од 19. септембра те године) наишла је на огромно одобравање међу критичарима.

На фестивалу у Венецији филм је покупио Сребрног лава за најбољег режисера.

Имао је и шест номинација за Оскара, а Пешијева застрашујућа интерпретација Томија Де Вита, заснованог на гангстеру Томасу Де Симонеу из стварног живота, донео му је Награду Академије за најбољу мушку споредну улогу.

Добри момци се данас сматрају за кинематографско ремек-дело.

Само деценију после премијере, филм је изабран од америчке Конгресне библиотеке за уврштавање у Национални филмски архив због његовог „културолошког, историјског или естетског значаја&qуот;.

Филм је заснован на бестселеру Николаса Пилеђија из 1985. године Живот са мафијом (Висегуи), а на плећима га носи харизматична централна рола Реја Лиоте.

Он прати истиниту причу о успону и паду Хенрија Хила, мафијаша ирско-италијанског порекла, у свету организованог криминала.

Започевши као тинејџер спреман да удовољи свима и који обавља ситне задатке за локалне гангстере у Бруклину, у Њујорку, Хил креће да се пење уз криминалну лествицу уз помоћ његовог ментора Џимија Конвеја (у тумачењу Роберта Де Нира, а заснованог на мафијашу из стварног живота Џејмсу Берку) и његовог пријатеља, нестабилног Де Вита у тумачењу Пешија.

Хилл од продаје украдене робе и подметања пожара стиже до отмице и умешаности у брутална убиства.

Његова мафијашка каријера кулминира пљачком Луфтхансе на аеродрому Џон Ф. Кенеди 1978. године, када су украдени пет милиона долара у готовини и 875.000 долара вредности у накиту, пре него што Хил крене да понире у дилерску и кокаинску параноју.

Да би избегао затвор или смрт, он на крају одлучује да постане доушник за ФБИ, сведочећи против бивших криминалних саучесника и ушавши, заједно са породицом, у федерални програм заштите сведока.

Овај последњи део Хилове приче био је инспирација за комедију Моје плаво небо (Ми Блуе Хеавен), чији је сценарио написала Пилеђијева супруга Нора Ефрон, а који је такође изашао 1990. године.

• Породична посла: Пола века филма Кум
• 'Било је стварно погрешно': Како је озлоглашена експлицитна сцена из 'Последњег танга у Паризу' уништила звезду
• „Кум&qуот; проговара: Марлон Брандо о себи

Скорсезе се прославио Улицама насиља (Меан Стреетс) из 1973. године, његовим наелектрисаним портретом криминалног живота којем је сведочио док је одрастао у њујоршкој Малој Италији, а Барију Норману са ББЦ-ја рекао је у октобру 1990. године да је испрва био резервисан према повратку у „гангстерску супкултуру“.

„Улице насиља су биле једна конкретна ствар која ми је била веома важна. Филм је говорио о мени и мојим старим пријатељима, о стилу живота у којем сам одрастао“, рекао је он.

Али он је установио да су „Хилова сећања или његове анегдоте, како год желите да назовете ову невероватну маратонску приповест коју је Ник Пилеђи саставио, са свим тим снимцима које је поседовао, поседовале предивну искреност.“

Што аутентичније

Скорсезеа је привукло то што у својој књизи Пилеђи, који ће на крају постати косценариста филма, даје тако живописан и аутентичан опис како изгледа бити део тог света.

„Он је пружио стварно тачан увид у дух тог стила живота.

Како се они облаче, шта једу, њихов ритуал обедовања, све то чини филм који им приступа као људским бићима.“

„Скорсезе је желео да филм делује што је реалистичније могуће, због чега је чак ангажовао правог тужиоца, Едварда Мекдоналда, да игра самог себе.

Можете да га видите како води исти разговор са Лиотом који је водио са правим Хилом.

„Сви смо имали исту дилему, имали смо филм који нам је представљен и који ћемо да снимимо, и желели смо да све буде реалистично&qуот;, рекао је Лиота Норману.

• Да ли је Фелинијев филм 8 ½ толико кул да му у историји нема премца
• Френсис Форд Копола: „Кум је био оштро упозорење за САД“
• Да ли је Ингмар Бергман највећи режисер свих времена

Заводљива страна животног стила криминалаца - новац, моћ и специјални третман који су привукли Хила - налазе се у првом плану врло рано у филму.

Ово је посебно тачно током бравурозног троминутне сцене из једне кадра која прати Хила и његову будућу супругу Карен (у тумачењу Лорејн Брако) са улице кроз кухиње ноћног клуба на Копакабани до стола аранжираног специјално за њих испред бине.

„Знате, гангстер је одувек био, на известан суптилан начин, глорификован зато што пркоси властима“, рекао је Де Ниро Норману.

Да би био сигуран да је његова изведба верна слична начину на који се мафијаши стварно понашају, Де Ниро је редовно разговарао телефоном са Хилом, који је у то време и даље био у бекству.

„Често сам причао са Хенријем Хилом. Звао би ме са разних места, звао би ме у моју камперску приколицу. Мислим, никад нисам знао где је, и никад нисам ни желео да сазнам, и питао бих га за то, и пролазио бих кроз сценарио заједно са њим. Било је то од велике помоћи.“

Али док Добри момци приказују површински гламур мафијашког живота, филм не преза од тога да прикаже и његову дивљачку страну и непредвидиво насиље.

Филм је, на смену, смешан и застрашујући.

Негде на половини можете да видите ДеВита како позајмљује велики кухињски нож употребљен у озлоглашеној уводној секвенци од његове мајке (коју у филму игра Скросезеове властита мајка Кетрин) док му она спрема оброк.

У његовој славној сцени „Смешан како?&qуот;, у којој се расположење мења из хумора у ужас, па поново у хумор док ДеВито делује као да се увредио на нешто што је Хил рекао, рад камере чини да се гледалац осећа као сведок који седи за столом током читаве радње.

Та сцена није била у Пилеђијевој књизи, рекао је Скорсезе ББЦ-јевом новинару Алију Пламбу 2019. године.

Ипак, он ју је уврстио у сценарио након што му је Пеши препричао инцидент који му се десио као младићу док је радио као конобар.

Добри момци све време клизе вратоломном брзином.

Његов флуидан, често вртоглави рад камере користи све, од брзих зумова до кадрове снимљених из руке да би што веродостојније пратио дешавања.

Сцорсезе је минуциозно разрадио како је желео да сними сваку појединачну сцену, дочаравајући осећање устрепталог узбуђења, али и показујући колико брзо догађаји могу да се отму контроли.

Камера често прати ликове док говоре.

„У одређеним случајевима, као што је Божићна прослава на крају, знао сам да кад Хенри уђе да пита за смрт Стекса [члана пљачкашке екипе у тумачењу Семјуела Л. Џексона], кренуће од њега на вратима, а камера ће ући заједно са њим све до краја шанка где разговарају и ући у наредну просторију“, испричао је Скорсезе.

„Дакле, имао сам разрађена кретања камере и потом их примењивао на локације. И у случају неких локација нисам могао да их снимим како сам желео па смо онда мењали локације.“

Драма филма је појачана монтажом Скорсезеове дугогодишње сараднице Телме Шунмејкер, која користи замрзавање слике да би илустровала кључне тренутке у Хиловој причи.

И док филм јури ка завршници, његова монтажа наједном постаје испрекидана и убрзана, њени рапидни резови одражавају Хилов хаотичан ментални склоп због неконтролисаног узимања дрога и маничног страха да га полиција прати у хеликоптеру.

• „Убиства под цветним месецом&qуот;: Због чега се Мартин Скорсезе плаши за будућност филма
• Рецензија филма „Ирац&qуот;: Скорсезе подмладио Де Нира, Паћина и Пешија ★★★★☆
• Таксиста - филм у који нико није веровао, а постао је класик

Важност музике

„Открили смо док смо радили на филму да можемо да идемо све брже и брже због кокаинског стања у ком се овај налази“, рекла је Шунмејкер за ББЦ 2017. године.

„Започели смо са скоковитим резовима да бисмо дочарали крзави осећај онога што му се дешава у мозгу. Марти је, наравно, врло добро промислио све кадрове и покрете камере у сценама. Нема ту много импровизације, али имао је врло јасне идеје како дочарати осећај параноје.“

Музика коју је користио Скорсезе била је ту кључна.

Задао је себи правило да је песме за сваку сцену било могуће чути у време кад се дешава радња, што је помагало да смести публику у одређено време и на одређено место.

„Марти је имао унапред спремљену музику коју је знао да ће искористити“, рекла је Шунмејкер за ББЦ.

• Због чега је Федерико Фелини маестро италијанске кинематографије
• Бернандо Бертолучи: Пет кључних филмова великог ствараоца

Још пре него што је почео снимање, Скорсезе је у глави компоновао кадрове на одређене песме.

Често би пуштао музику на сету да би могао савршено да синхронизује сцену на ритам музике.

„Секвенце у којима Де Ниро елиминише свакога ко је учествовао у пљачки заједно са њим снимио је док је Лејла [песма бенда Ерика Клептона Дерек и Доминос] свирала на сету преко звучника да би могао да потрефи покрете камере тачно тако да се уклопе у паузе у музици коју је замислио.&qуот;

Песме често служе да одсликају унутрашње стање ликова у сцени.

Када почиње филм, чује се Рагс то Рицхес Тонија Бенета док Хил почиње да прича своју урнебесну причу о каријери криминалца; Тхен Хе Киссед Ме Кристалса чује се током дуге сцене из једног кадра Хиловог великог изласка са Карен у Копакабани, истичући њихову младалачку романсу; док Гимме Схелтер Стоунса музички прати Хилову очајничку употребу кокаина у стану жене са којом има аферу.

Чак и кад се филм заврши, са Хилом који проклиње досадни живот у предграђу на који је сада осуђен у склопу програма заштите сведока, панк верзија песме Ми Ваи Френка Синатре у извођењу Сида Вишеса указује на то да Хил не жали за својом криминалном прошлошћу.

Хил из стварног живота имао је проблема да се привикне на живот просечног грађанина и на крају је био избачен из програма за заштиту сведока раних 1990-тих након што је ухапшен по оптужници за употребу дроге.

И док се филмови о Куму Френсиса Форда Кополе из седамдесетих усредсређују на људе у самом врху мафијашке структуре моћи, уносећи извесну узвишену тежину у гангстерску митологију, манични поглед са улице из Добрих момака оних који животаре ниже у криминалном ланцу исхране служи да покаже колико је овај заправо немилосрдан.

Како филм напредује, ранији гламур криминалног стила живота полако почиње да делује као илузија, док његово насиље почиње да изгледа застрашујуће стварно.

На крају су већина његових ликова или мртви, или у затвору, или незадовољни животом који воде.

„На крају испадне да они живе испразним животом“, рекао је Скорсезе за ББЦ 1990. године.

„Шокантно празним животом, који се састоји само од деструкције и нимало од конструкције.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Зашто је Кум 3 био толико омражен
• „Мржња“ и прави бунтовници на филмском платну
• Џин Хекман: Један од највећих холивудских „тврдих момака&qуот;
• Зашто је 1971. била изузетна година за филм
• Паклене улице: Филмски серијал који је дефинисао 21. век
• Серђо Леоне: Зашто сам баш Клинта Иствуда изабрао 'За шаку долара'

(ББЦ Невс, 09.19.2025)