АП: Потези Трампа против медија приступ ауторитарних лидера, тако и у Србији
Америчка новинска агенција АП пише да од ступања на дужност у јануару председник Доналд Трамп води агресивну кампању против медија каква није виђена у модерној историји САД, правец́и потезе сличне онима ауторитарних лидера које је често хвалио и међу њима помиње и предсдника Србије Александра Вучића.
У среду је Трамп поздравио укидање предоноц́не ТВ-емисије комичара Џимија Кимела на Еј-Би-Сију јер је коментаришући атентат на конзервативног активисту Чарлија Кирка критиковао председников покрет МАГА.
То је био најновији у низу напада председника на новинске куц́е и медијске личности за које верује да су претерано критични према њему. Трамп је подносио тужбе против медија чије извештавање му се не свиђа, претио је да ц́е опозвати лиценце за емитовање телевизијских програма и покушао је да својој вољи потчини новинске организације и компаније друштвених медија.
Те тактике су сличне онима које користе лидери у другим земљама који су смањивали слободу говора и независне медије док су консолидовали политичку моц́, укључујуц́и мађарског премијера Виктора Орбана, блиског Трамповог савезника чији стил вођства поштују многи конзервативци у САД.
"Оно што видимо је невиђени покушај да се уц́утка говор неповољан по власт", рекао је Брендан Нихан, политички научник на Дартмут колеџу. "Доналд Трамп покушава да диктира шта Американци могу да кажу", рекао је он.
Трампов приступ владавини изазвао је поређења са Орбаном који је на власти од 2010. године. Мађарски лидер је непријатељство према штампи учинио централним делом свог политичког бренда, позајмљујуц́и Трампову термин "лажне вести" да опише критичке медије, а годинама није дао интервју неком независном новинару.
Медијска организација Репортери без граница каже да је Орбан изградио "право медијско царство подложно наређењима своје странке" кроз аквизиције новина и емитера што обављају његови савезници. Та група тврди да је та стратегија дала Орбановој партији Фидес контролу над око 80% мађарског медијског тржишта. Орбанови савезници су 2018. године скоро 500 новинских куц́а које су стекли донирали конгломерату под контролом владе, групи која је обухватала све мађарске локалне дневне новине.
Опозиционе странке се жале да добијају само пет минута емитовања на јавној телевизији током избора, што је законски минимум, док државни емитери поуздано појачавају владине тезе и блате Орбанове политичке противнике.
Мађарска медијска управа, коју у потпуности чине кандидати Орбанове странке, претила је необновљањем фреквенција за емитовање како би медији остали у реду и присилила је либерално оријентисану станицу Клубрадио да престане са емитовањем.
"Куповали су медије навелико и смењиваи уредништва", рекао је мађарски медијски аналитичар Габор Пољак.
Потези против независних медија, заједно са Орбановим систематским освајањем мађарских демократских институција, подстакли су Европски парламент 2022. године да прогласи да се та земља више не може сматрати демократском.
Мађарска није једина земља у којој се слични обрасци еродирања независног медијског пејзажа одвијају. У суседној Србији, пише АП, "популистички председник Александар Вучиц́ суочио се са оптужбама за ограничавање медијских слобода откако је дошао на власт пре више од деценије".
"Критичари су навели комбинацију политичког притиска, јавних кампања блац́ења и финансијског притиска на медије као средство које је Вучиц́ева влада користила за успостављање контроле над мејнстрим медијима и јавним емитером РТС", пише даље.
Агтенција указује да се "безбедност новинара у Србији погоршала од почетка студентских протеста пре 10 месеци који су оспорили Вучиц́еву чврсту владавину. Група за брзи одговор на слободу медија која прати слободу штампе у Европи, саопштила је у недавном извештају да је дубоко забринута што новинари у Србији 'извештавају под огромним политичким притиском, суочени с физичким насиљем, цензуром, кампањама блац́ења, злоупотребљавајуц́им тужбама и свакодневним претњама смрц́у' ".
У Русији је председник Владимир Путин на почетку своје владавине, пшше АП, консолидовао контролу над националном телевизијом, а касније проширио ограничења за цивилно друштво, независно новинарство и онлајн платформе. Власти су касније низом закона да би ограничиле слободу говора.
Рестриктивна етикета "страни агент" стављена је на неколико преосталих независних медија и десетине новинара, а држава је постепено пооштравала контролу на интернету. Путинова репресија се само интензивирала након инвазије Русије на Украјину 2022. године, када су нови закони криминализовали критику рата и приморали многе новинаре на егзил.
Успон премијера Нарендре Модија у Индији поклопио се с растуц́им притиском на комичаре и сатиричаре. Полиција је хапсила извођаче због шала које су сматране увредљивим за хиндуистичка божанства или критичним према Модијевој странци. Комичари попут Кунал Камре и Вир Даса суочили су се са тужбама, отказивањем представа и узнемиравањем од стране националистичких група због кидања владе.
Лидери су такође предузели мере против медија у више латиноамеричких земаља. Никарагва се повукла из главне културне агенције Уједињених нација раније ове године у знак протеста због награде за слободу штампе коју је доделила главним опозиционим новинама у земљи. Ту публикацију, Ла Пренса, углавном су производили писци у егзилу откако је влада извршила рацију у њеним канцеларијама у Манагви 2021. године, закључује АП.
(Бета, 19.09.2025)
