Priroda ili vaspitanje: Neočekivane zajedničke osobine jednojajčanih blizanaca

Blizanci oduvek bude znatiželju. Svaki blizanac dobro zna uobičajena pitanja koja ljudi postavljaju:

„Imate li telepatske moći?"

„Možete li da osetite bol drugog blizanca?"

„Da li ste se ikada predstavljali kao drugi blizanac?"

Znatiželja koju izaziva činjenica da postoje dvoje ljudi koji su toliko slični, nadahnula je drevne mitove, kao i muziku, filmove, i književnost.

Međutim, za blizance je zainteresovana i naučna zajednica.

Oni pružaju jedinstvenu priliku za proučavanje uticaja naše genetike i okruženja na naše osobine i ponašanje.

• Namerno razdvojeni: Identični blizanci koji su otkrili svoju tajnu sestru ili brata
• Da li imate izgubljenog blizanca
• „Fetus in fetu": Nerođeni blizanac živeo kao parazit u bebinom stomaku

Da li nas određuje genetika ili vaspitanje?

Postoje dve vrste blizanaca.

Dvojajčani blizanci nastaju iz dve odvojene jajne ćelije koje su oplobođene u isto vreme, ali različitim spermatozoidima.

Oni dele u proseku polovinu svojih gena, isto kao i druga braća i sestre.

S druge strane, jednojajčani blizanci nastaju od jednog spermatozoida i oplođene jajne ćelije koja se deli na dva embriona.

To znači da jednojajčani blizanci dele gotovo identičan genetski materijal i najčešće su i fizički veoma slični.

Jednojajčani blizanci su izuzetno retki - otprilike na tri od 1.000 rođenja.

Profesorka Nensi Segal, koja je i sama dvojajčana bliznakinja, je celu karijeru posvetila upravo ovom istraživanju.

Ona je bihejvioralna genetičarka i psihološkinja na Državnom univerzitetu Kalifornije u Fulertonu, Americi, gde rukovodi Centrom za proučavanje blizanaca.

„Blizanci nam omogućavaju da ispitamo uticaj genetike i okruženja na svaku osobinu - od inteligencije, brzine trčanja, ličnosti, pa do visine i telesne težine", kaže profesorka Segal.

U tipičnim istraživanjim, jednojajčani se upoređuju sa dvojajčanim blizancima.

Ako su jednojajčani blizanci sličniji po određenoj osobini, to ukazuje da genetika ima izvesnu ulogu u razvoju te karakterne odlike.

Da geni utiču na visinu, težinu, pa čak i inteligenciju možda nije veliko iznenađuje.

Ali studije blizanaca su takođe otkrile da genetika ima uticaj i na neke od naših najličnijih osobina i ponašanja.

„Blizanci su korišćeni za proučavanje mnogo različitih ponašanja ljudi - od religioznosti i društvenih stavova, preko odnosa prema smrtnoj kazni, pa do upotrebe psihoaktivnih supstanci i stava o ulaganju i finansijama", navodi profesorka Segal.

Na primer, studije u Ameriku, Holandiji i Australiji su otkrile da jednojajčani blizanci češće dele slične stavove o veroispovesti nego dvojajčani, naročito u odraslom dobu.

To ukazuje da genetika utiče na verska uverenja.

To ne znači da nas genitka unapred određuju da verujemo u Boga, već što ona utiče na složeni splet osobina, kao što su inteligencija ili osetljivost, zbog kojih možemo da budemo skloniji toj vrsti verovanja, objašnjava profesorka Segal.

Blizanci koji su odrasli odvojeno

Do najzanimljivijih otkrića profesorka Segal je došla proučavanjem retkih slučajeva jednojajčanih blizanaca koji nisu odrasli zajedno.

„Jedno se odnosi na ličnost.

„Ono što je fascinantno u vezi sa tim su agresivnost i koliko ste tradicionalni.... jednojajčani blizanci koji su odrasli odvojeno su jednako slični kao i oni koji su odrasli zajedno.

„To govori da je za ljude koji žive zajedno i koji su rođaci, genetski uticaji odgovoran za sličnosti, a ne zajedničko okruženje".

Jedano od najpoznatijih studija profesorke Segal je istraživanje bliznakinja En Hant i Elizabet Hemel, koje su razdvojene odmah po rođenju.

One su ušle u Ginisovu knjigu rekorda kao blizanci koji su bili najduže razdvojeni - čak 78 godina.

Ponovo su se spojile u Americi, gde je Elizabet živela, a gde ju je pronašla En, koja je odrasla i živela u Engleskoj.

Rezultati ove studije pokazali su da En i Elizabet imaju mnogo zajedničkih karakternih osobina, a obe su se čak udale za muškarce po imenu Džim.

Neke od sličnosti zabeleženih u drugim istraživanjima su još čudnije.

„Čak se i neobične navike i ponašanja isti.

„Na primer, par jednojajčanih blizanaca koristio je posebnu švedsku marku paste za zube.

„Drugi par jednojajčanih blizanaca, koji je odrastao odvojeno, sreo se na aerodromu u Minesoti, i oboje su nosili sedam prstenova, tri narukvice i sat", navodi profesorka Segal.

Međutim, ima još mnogo primera istih navika i ponašanja.

„Još jedan par jednojajčanih blizanaca imao je naviku da nosi gumice oko ručnog zgloba i da pere ruke pre i posle odlaska u toalet.

„Možda su bili posebno osetljivi na bakterije i veoma posvećeni higijeni", dodaje ona.

Par škotskih jednojajčanih blizanaca, koji su odrasli razdvojeni, imao je istu naviku da seku tost na četiri dela i da pojedu samo tri kvadratića.

To ukazuje na želju da kontrolišu apetit, odnosno da ne pojedu sve što im se nađe na tanjiru, dodaje Segal.

„Sve ovo ukazuju da nije reč o slučajnosti.

„Svi mi imamo neobične i čudne navike, i one se ne pojavljuju niotkuda, već na neki način odražavaju našu ličnost", zaključuje profesorka Segal.

Blizanci po imenu Džim

Obojica nazvana Džim, razdvojeni su po rođenju i ponovo su se sreli u 39. godini života.

Tada su otkrili da su im životi bili zapanjujuće slični.

Obojica su se prvo oženila ženama po imenu Linda, a kasnije su se ponovo oženili, ovaj put ženama po imenu Beti.

Obojica su imali psa Toja i sina kome su dali ime Džejms Alan.

Grickali su nokte i letovali na istoj plaži.

Ovi blizanci su učestvovali u istraživanju dr Tomasa Bušara sa Univerziteta Minesote.

Studija je otkrila da su postigli izuzetno slične rezultate na testovima ličnosti, iako nikada pre nisu imali kontakt.

Zbog ovih neobičnih primera postavlja se pitanje: da li zaista imamo toliko uticaja na naše izbore i ponašanje koliko bismo želeli?

„To što nešto ima genetsku osnovu ne znači da nemate mogućnost odlučivanja", kaže profesorka Segal.

Ona navodi razvod kao primer važnog životnog događaja na koji može da utiče genetika, ali ga ne određuje u potpunosti.

Dakle, kakvu tačno ulogu imaju geni?

„Verovatno na osobine poput teške naravi, tvrdoglavost, takve odlike.

„Ali vaši geni vam ne govore: 'Razvedi se!'

„Vi donosite odluku o razvodu.

„Dakle, ne mislim da je slobodna volja time na bilo koji način sputana", kaže.

Ključno je da ne razmišljamo da je nešto apsolutno tako, ističe profesorka Segal.

Kada je reč o našim ličnostima i osobinama, ne postoji nedvosmislen uzrok koji nas je oblikovao u ljude kakvi jesmo.

„Ljudi često misle da nas je potpuno oblikovalo orkuženje.

„Ali mislim da je to pogrešno shvatanje", kaže profesorka Segal.

Zasnovano na epizodi radio-emisije CrowdScience BBC svetskog servisa

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Identični blizanci kao večita filmska opsesija
• Dupla sreća, ali i dupla briga - blizanački bejbi bum u svetu
• Virtuelna realnost pomogla u razdvajanju sijamskih blizanaca spojenih na potiljku
• Podvig lekara - razdvojene sijamske bliznakinje koje su bile spojene na potiljku
• Blizanci po profesiji
• I jesu i nisu blizanci

(BBC News, 09.21.2025)