Velika Britanija, Kanada i Australija priznale Palestinu kao državu

Najmanje 145 od 193 UN članica su priznale ili najavile da će priznati palestinsku državu. Izrael osudio priznanje.

BBC News pre 5 sati

Britanski premijer Kir Starmer tokom obraćanja javnosti povodom priznanja palestinske države

Velika Britanija priznala je Palestinu kao državu, a premijer Kir Starmer rekao je da je „došao trenutak" za takvu odluku.

„Usred sve većih strahota na Bliskom istoku, radimo kako bismo održali mogućnost postizanja mira i rešenja dve države.

„To podrazumeva siguran i bezbedan Izrael pored održive palestinske države - u ovom trenutku nemamo nijedno od toga", rekao je u video obraćanju u nedelju, 21. septembra.

Starmer je dodao da priznanje „nije nagrada za Hamas" i pozvao na momentalno oslobađanje talaca.

Nešto ranije Palestinu su priznale Kanada i Australija, a sličan potez najavila je Francuska na Generalnoj sednici Ujedinjenih nacija, koja počinje u ponedeljak u Njujorku.

Portugalski zvaničnici ranije su rekli da će isto u nedelju objaviti priznanje Palestine.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu osudio je ovakve poteze nazivajući ih „nagrađivanjem terorista" Hamasa, koji su u napadu 7. oktobra 2023. godine ubili oko 1.200 ljudi na muzičkom festivalu Nova.

„Imam jasnu poruku onim liderima koji priznaju palestinsku državu – to se neće dogoditi, palestinska država neće biti uspostavljena zapadno od reke Jordan.“

„Udvostručili smo jevrejska naselja u Judeji i Samariji – i nastavićemo ovim putem“, rekao je Netanjahu 21. septembra.

Napad 7. oktobra bio je okidač za početak izraelske vojne ofanzive na Gazu.

Porodice otetih u napada Hamasa navele su ranije u otvorenom pismu Kiru Starmeru da priznanje „usložnjava napore da se njihovi voljeni vrate kućama".

Sjedinjene Američke Države, najmoćniji saveznik i najveći snabdevač Izraela oružjem, protive se priznanju Palestine, što je ponovio i predsednik Donald Tramp tokom prošlonedeljne posete Velikoj Britaniji, rekavši da se ne slaže sa Starmerom po ovom pitanju.

Najmanje 145 od 193 UN članica su priznale ili najavile da će je priznati, pokazuju podaci agencije Frans pres (AFP).

Ovo je prelomni trenutak za palestinsku državnost pošto su najmoćnije zapadne države dugo tvrdile da priznanje treba da bude deo mirovnih pregovora sa Izraelom.

Međutim, sve veći broj dugogodišnjih saveznika menja odnos prema Izraelu kako njegova vojska pojačava ofanzivu na Gazu.

Od početka vojne intervencije, u Gazi je, prema podacima Hamasovog Ministarstva zdravlja, ubijeno više od 65.000 civila, veliki deo infrastrukture je potpuno uništen, a nedostatak hrane stvorio je jednu od najvećih humanitarnih kriza.

U napadu Hamasa 7. oktobra pre dve godine ubijeno je oko 1.200 ljudi, dok je oteta 251 osoba. Izraelske vlasti veruju da je, od ukupnog broja, još 48 talaca u zatočeništvu u Gazi, od čega 20 njih više nije živo.

Zašto je Velika Britanija priznala Palestinu?

U objavi da Velika Britanija priznaje Palestinu, Kir Starmer je kazao da je kriza u Gazi sve veća.

„Glad i uništenje su potpuno nepodnošljivi", rekao je.

U Gazu ne stiže dovoljno pomoći, dodao je i pozvao izraelsku vladu da omogući dostavljanje neophodnih stvari.

Izrael je ranije odbacio tvrdnje da ograničava dostavljanje pomoći.

„Danas se pridružujemo grupi od 150 država koje priznaju Palestinu kao državu", rekao je premijer, dodajući da je taj potez „obećanje palestinskom i izraelskom narodu da budućnost može biti bolja".

Starmer, koji se sreo sa britanskim porodicama čije članove Hamas drži kao taoce, kazao je da svi zarobljeni moraju biti odmah oslobođeni i da će se Velika Britanija „boriti za njihov povratak kući".

Rešenje dve države je „potpuno suprotno od Hamasove vizije pune mržnje."

„Ovo rešenje nije nagrada za Hamas", jer Hamas ne može imati budućnost niti zauzimati poziciju u vlasti i bezbednosnim strukturama.

Zamenik britanskog premijera Dejvid Lami je rekao prethodno za BBC u nedelju da je vreme za priznanje Palestine.

Palestinska uprava, telo koje upravlja delovima Zapadne obale, poziva na priznanje palestinske države već neko vreme.

Lami je, međutim, kazao da priznanje neće nužno promeniti stanje na terenu.

„Da li će to nahraniti decu? Ne, neće, to je na humanitarnoj pomoći? Da li će to osloboditi taoce? To će morati da se reši kroz prekid vatre."

Upitan da li priznanje donosi propagandnu pobedu Hamasu, Lami je odgovorio da treba napraviti razliku između terorističke grupe i palestinskog naroda.

„Šta treba da kažemo deci buduće palestinske države?

„Da li da im kažemo da treba da čekamo savršene uslove pre nego što budemo mogli da priznamo Palestinu", dodao je.

Premijer Starmer najavio je u julu da njegova vlada planira da prizna palestinsku državu ako Izrael ne preduzme „značajne" korake, među kojima i prekid vatre u Gazi.

Britanska vlada našla se pod velikim pritiskom da promeni odnos prema Izraelu.

Svakog meseca hiljade ljudi protestovale su na ulicama, dok anketa javnog mnjenja objavljena u petak pokazuje da dve trećine Britanaca starosti od 18 do 25 godina podržava palestinsku državnost.

Grad Gaza 21. septembra, tokom izraelske kopnene ofanzive

„Britanija snosi poseban teret odgovornosti da podrži rešenje o dve države“, rekao je Lami tokom govora u UN u julu.

Citirao je Balfurovu deklaraciju iz 1917. godine - koju je potpisao njegov prethodnik na mestu ministra spoljnih poslova Artur Balfur - prva podrška Britanije „uspostavljanju nacionalnog doma za jevrejski narod u Palestini“.

Britanija se duboko uključila u Palestinu nakon Prvog svetskog rata kada joj je data kontrola nad teritorijom na osnovu mandata Lige naroda između 1922. i 1948. godine.

Prema ovom aranžmanu, zemlji je zakonski bilo dozvoljeno da upravlja teritorijama koje su nekada pripadale Nemačkom i Osmanskom carstvu - poraženoj strani u sukobu.

Ali Britanija je pokušavala da obavi delikatno balansiranje -s jedne strane, obećala je da će podržati „nacionalni dom za jevrejski narod“, kako je navedeno u deklaraciji.

Obećala je da će zaštititi i prava arapske većine koja tamo živi.

Ova suprotstavljena obećanja, u kombinaciji sa rastućim tenzijama između jevrejske i arapske zajednice, dovela su do decenija nemira.

Kada je Britanija napustila teritoriju 1948. godine, i nakon što je proglašena država Izrael, usledio je rat i raseljavanje mnogih Palestinaca.

Brojni istoričari smatraju da je ponašanje Britanije u to vreme oblikovalo savremeni izraelsko-palestinski sukob - a rešavanje teritorije ranije poznate kao Palestina kao nedovršen međunarodni posao.

S druge strane, pristalice Izraela često su isticale da se lord Balfur nije eksplicitno osvrnuo na Palestince niti je rekao bilo šta o njihovim nacionalnim pravima.

Kako je reagovao Izrael do sada?

U prvim reakcijama na priznanje Palestine, izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da je to „ništa drugo do nagrada za džihadistički Hamas, ohrabren njegovim ogrankom Muslimanskog bratstva u Velikoj Britaniji".

„Lideri Hamasa su otvoreno priznali: ovo priznanje je direktni ishod, plod masakra od 7. oktobra", navedeno je u objavi na društvenoj mreži Iks.

U obraćanju francuskom predsedniku Emanuelu Makronu ranije prošle nedelje, premijer Benjamin Netanjahu rekao je da priznanjem palestinske države „sipa benzin na vatru antisemitizma".

„To nije diplomatija, to je umirivanje", kazao je dodajući da se tako „nagrađuje Hamasov terorizam" i „ojačava Hamasovo odbijanje da oslobodi taoce".

Francuska vlada je u odgovoru na ove tvrdnje navela da „sadašnje vreme zahteva ozbiljnost i odgovornost, a ne konfuziju i manipulaciju".

Netanjahu je kritikovao i australijskog premijera Entonija Albanezea jer je „izdao Izrael" i „napustio" australijsku jevrejsku zajednicu.

Šta ovo može da znači za Palestinu u UN?

Premijer Australije Entoni Albanez ispred zgrade UN u Njujorku pred zasedanje Generalne skupštine

Palestinci imaju status države posmatrača koja nije članica, kao i Sveta stolica.

Godine 2011, Palestina je podnela zahtev za punopravno članstvo u UN, ali taj zahtev je propao zbog nedostatka podrške u Savetu bezbednosti UN i nikada nije došao do glasanja.

Međutim, 2012. godine, Generalna skupština UN je glasala za unapređenje statusa Palestinaca na status „države posmatrača koja nije članica“, što im omogućava da učestvuju u debatama skupštine, iako ne mogu da glasaju o rezolucijama.

Odluka iz 2012. godine – koja je pozdravljena na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, ali kritikovana od SAD i Izraela – takođe je omogućila Palestincima da se pridruže drugim međunarodnim organizacijama, uključujući vrhovni sud UN, Međunarodni krivični sud, što su i učinili 2015. godine.

U maju 2024. godine, Generalna skupština UN je unapredila prava Palestine unutar organizacije i pozvala da bude prihvaćena kao članica, posle žestoke debate.

Rezolucija je omogućila Palestini da u potpunosti učestvuje u debatama, predlaže tačke dnevnog reda i da njeni predstavnici budu izabrani u odbore, ali nije dala pravo glasa.

Članstvo može dodeliti samo Savet bezbednosti UN.

U aprilu te godine, Sjedinjene Američke Države, kao jedna od pet stalnih članica, stavile su veto na prijem Palestine kao države, nazivajući taj potez „preuranjenim“.

Rezolucije Saveta bezbednosti su pravno obavezujuće, dok rezolucije Generalne skupštine nisu.

„Postati punopravni član UN dalo bi Palestincima veći diplomatski uticaj, kao i mogućnost da direktno sponzorišu rezolucije, glas u Generalnoj skupštini i moguće mesto/glas u Savetu bezbednosti“, kaže Haled Elgindi, direktor programa za Palestinu i palestinsko-izraelske poslove u organizaciji Institut za Bliski istok u Vašingtonu.

„Ali ništa od ovoga neće dovesti do rešenja o dve države – što se može dogoditi samo okončanjem izraelske okupacije“, dodaje.

Međutim, Gilbert Akar, profesor razvojnih studija i međunarodnih odnosa na Školi za orijentalne i afričke studije u Londonu, smatra da „Palestinska uprava ne bi postigla mnogo više“ sa punopravnim članstvom u UN.

„To bi uglavnom ostala simbolična pobeda: priznanje fiktivne 'države Palestine' naspram stvarnosti nemoćne 'palestinske uprave' na manjem delu okupiranih teritorija 1967. godine i potpuno zavisne od Izraela“, kaže.

„To je svetlosnim godinama daleko od 'nezavisne i suverene palestinske države'“, zaključio je Akar.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk