Зашто су женски џепови постали контроверзни

Зашто мушка одећа има толико много џепова, а женска толико мало? Вековима је скромни џеп био тачка раздора у родној подели у моди.

Данас, уз хештег #ВеВантПоцкетс (Ми желимо џепове) који је почео да узима маха на друштвеним мрежама, да ли ће се то коначно променити?

Трендови на друштвеним мрежама често су тешки за разумевање и, на први поглед, скорашњи налет женских видео објава на ТикТоку на којима видите њихове руке које узимају онолико предмета колико физички могу да понесу био је једнако неразумљив као и многе друге виралне помаме.

Али „хват канџе“ мање је насумичан него што се мисли, служећи као најновији Тројански коњ за питање које неће да оде: зашто женска одећа нема више џепова?

То је малтене постао мим за себе: жена која удељује комплимент другој жени за њену хаљину, само да би одговор био узбуђени исказ: „Има џепове!“

Заборавите лов на савршене фармерке, савршену белу мајицу или идеалну црну хаљиницу – њу ништа не узбуди као један прости квадрат тканине.

Али иза свог тог безбрижног жара крије се истинско незадовољство: скромни џеп је одавно тачка раздора у родној подели у моди.

Неједнакост у вези са џеповима није ништа ново - то је једно вишевековно незадовољство.

Али ово питање се протеклих година вратило у жижу јавности са већом учесталошћу.

Хештег „Ми желимо џепове“ (#ВеВантПоцкетс) узео је маха на друштвеним мрежама.

Како су телефони постајали већи, жене су схватале колико су њихови џепови бескорисни.

Анкета ЈуГова спроведена 2020. године у Великој Британији показала је да су четири од 10 жена вратиле комад одеће на рафове кад су схватиле да овај нема џепове.

Кад џепови ипак постоје, обично су краћи и ужи од оних на мушкој одећи.

Или, у случају који највише излуђује од свих, нису ништа више од обичне илузије.

Раније ове године осмогодишња школарка је писала британском супермаркету Сенсберију питајући зашто школске панталоне за девојчице имају лажне џепове а панталоне за дечаке праве.

„И девојке морају да носе ствари!“ , рекла је она.

Представник малопродаје обећао је да ће се позабавити овим питањем.

„Џепови су постали симболични и веома контроверзни део мушке и женске одеће“, каже Керолин Стивенсон, програмска директорка Културолошких и историјских студија на Уметничком универзитету у Лондону.

На модним ревијама за јесен/зиму 2025-26 почетком ове године, који су поставили трендове за оно што ћемо носити наредних месеци, било је знакова да је модна индустрија уважила ову проблематику.

Многи модели су се њихали модним пистама са рукама чврсто забијеним у дубоке џепове – носећи са собом додатну дозу самопоуздања у поређењу са онима чије су руке слободно ландарале.

На модној ревији Симон Роше, глумица Фиона Шо завукла је руке унутар њене црне сатенске хаљине.

Постојало је обиље џепове на ревијама Праде и Луја Витона такође.

Да ли је то значајни заокрет или само пролазни тренутак у модном циклусу - или ће се свести само на одећу коју жене носе у свакодневним животима - још остаје да се види.

Историјат џепова

Џепови за жене одавно су само накнадна корекција.

„У 16. и 17. веку, жене јесу имале неку врсту џепа“, каже Стивенсон.

„Оне су имале нешто што су звале џеповима за везивање које бисте везивали око струка и који су били испод сукњи, са разрезом на боку да бисте могли да посегнете у њих.“

Ови џепови за везивање често су били издашно украшени и у њих су одлагани предмети као што су кључеви, новац, марамице и прибор за шивење, баш као и вредне ствари као што су сатови, кутије за бурмут и бочице парфема.

„Симболисали су њихов осећај самосталности“, каже Стивенсон.

„Али они су нестали крајем 18. и почетком 19. века, кад је уведен Регентски стил и силуете су постале много тешње.“

Са џеповима је отишла и самосталност.

„Ако као жена не можете да понесете са собом вредне ствари у јавну сферу, то вас чини много рањивијим и зависнијим од мушкараца и слуга“, каже Стивенсон.

Све ствари које би могле да стану у џепове - новац, кључеви, белешке - симболисале су ствари које није требало да занимају жене, као што су имовина, моћ и приватност.

Неке жене су уместо тога почеле да носе торбице.

„То је била друга ствар која вас је учинила рањивијим, зато што је значила да у ствари не можете да користите руке“, каже Стивенсон.

Иако је недостатак џепова очигледно тада био једнако излуђујући за жене баш као и данас, он није представљао политичко питање све до раног 20. века.

„Сифражеткиње су захтевале право гласа за жене, али и џепове“, каже Стивенсон.

Сатиричне карикатуре из тог времена извргавале су руглу сифражеткиње које су набијале руке у велике џепове баш као и мушкарци.

„Занимљиво је да је џеп постао један од симболичних начина за борбу против жеље жена за самосталношћу и слободом“, каже Елизабет Евитс Дикинсон, ауторка нове биографије жене која је чврсто решила да реши проблем са џеповима: америчке модне креаторке Клер Мекардел.

У њеној књизи Клер Мекардел: Креаторка која је ослободила жене, Дикинсон истражује како је Мекардел - изузетно успешна дизајнерка конфекцијске одеће и једна од првих која је добила властиту модну етикету - пионирски осмислила савремени амерички изглед и дизајнирала одећу која није одговарала само женским телима, већ и њиховим животима.

„Мекардел је суштински веровала да одећа треба да буде лепа, практична и удобна, и разумела да су џепови нешто више од обичног места у које стављате ствари“, каже Дикинсон за ББЦ.

„Она је разумела психологију одеће и да понекад само морате да урадите нешто са својим рукама. Та идеја да ставите једну руку у џеп и наслоните се на нешто чини да изгледате као да држите све под контролом. Делује да изгледате опуштено и кул. Постоји нека врста визуелне поруке кад држите руку у џепу.“

Она није била прва креаторка из 20. века која је подарила женама џепове - Коко Шанел је такође то радила за оне који могу да приуште њену одећу, а њене елегантне креације носале су около звезде као што су Одри Хепберн, Мерилин Монро и Џеки Кенеди.

Али Мекардел је креирала одећу за другачију публику.

„Оно што је било толико важно у вези са Мекардел је да је била једна од првих која је укрстила креације са масовном производњом.“

Дикинсон тврди да је, за Мекардел, одећа била физичка манифестација женских идеја, идентитета и жудњи.

„Џепови су били један део система који је она пустила у промет а који је мислио на сваки аспект тога како жена треба да буде обучена. Она је размишљала о томе зашто је она таква. Била је жена од каријере, сама у четрдесетим, и није била убер богата.“

Мекардел није имала времена за многе од сталних аргумената против џепова - међу њима и тај да он кваре силуете.

„Она је познавала састав одеће и знала је како треба сместити џеп савршено тако да функционише заједно са комадом одеће и да има савршеног смисла. Њена одећа је била једноставна и елегантна, али технолошки напредна.“

Слобода кретања

Ова креаторка је имала савезницу у легендарној уредници Харперс базара Дајани Вреланд, која је гласно исказивала љубав према џеповима, једном чак предложивши да им буде посвећен читав један број часописа.

Вреланд су морали нежно да подсете да велики део прихода од реклама у часопису долази од женских торбица.

То је и даље фактор данас.

„Модна индустрија улаже у то да жене носе ручне торбице, тако да има смисла да она гура идеју да жене носе властите потрепштине у нечему што је веома одвојено од њихове одеће“, каже Стивенсон.

Вреланд ће касније замолити Мекардел да осмисли хаљину за жене које ће оне носити током Другог светског рата, што је за резултат имало легендарни „поп-овер“, једноставну хаљину на преклоп са, наравно, великим џепом.

Али напори Мекардел да женама подари моду која одговара њиховим животима и амбицијама ускоро је била прегажена од једног новог лица у моди.

Практична одећа била је неопходна током рата, али чим се он завршио, Нови изглед Кристијана Диора заговарао је уске струкове и пуне сукње и силуете који су призивали традиционалну идеју женствености.

Фантазија је надјачала практичност.

Кристијан Диор је 1954. године наводно изјавио: „Мушкарцима џепове службе да би у њих стављали ствари, а женама за украс.“

Иронично је, онда, што је Диорова колекција за јесен/зиму 2025-26 године - последња коју ће дизајнирати одлазећа креативна директорка Марија Грација Кјури - препуна џепова.

Описујући одећу у белешкама за ревију, Кјури рекла: „Силуете су суверено усидрене у садашњости, истичући и функционалну улогу одеће баш као и део који она игра у одговору на савремене жеље.“

То је деловало као заокрет од 180 степени - али са Кјури, првом женском креативном директорком куће, коју ће сада заменити Џонатан Андерсон - и многим другим кућама као што су Шанел, Версаће, Селин и Александер Меквин које предводе мушкарци, да ли заиста можемо да очекујемо да џепови остану приоритет?

„Превазишли смо то да су жене доминантне креаторке одеће“, каже Дикинсон.

„Под тим мислим да се удаљујемо од женске тачке гледишта и мода постаје, поново, о жени као објекту који носи одећу, напрема жени као самосталној особи која се креће кроз свет у стварима које имају смисла за њен живот.“

Стивенсон се слаже да практичност није приоритет, макар у луксузној моди.

„Модна индустрија не ставља приоритет на ову идеју женске самосталности или независности кад осмишљава одећу. Све се своди на идеализовану женску силуету.“

Али док је луксузна мода у превирању а зараде у стрмоглавом паду, можда је коначно дошло време да престанемо да поручујемо женама шта им треба – и да их уместо тога саслушамо.

А што се тиче моде из бутика и брзе моде, произвођачи желе да праве ствари што је јефтиније могуће – што често значи без додатне тканине или пипавих дизајнерских додатака (упркос томе што су џепови стандард за мушку одећу).

Све је то довело до тога да неке жене узму ствари у властите руке.

Џули Сигел је основала своју линију одеће Пројекат џепови 2021, када је постала незадовољна одсуством промена у индустрији.

„Мислим да је моја највећа замерка да чак и силуете које лако могу уклопити џепове то не раде или добијамо само сићушне џепове“, каже она за ББЦ.

„Има јако много женске одеће која може да има велике џепове. Коначно сам схватила да ако желим да дође до промене, морам то да урадим сама и да правим хаљине са великим џеповима које желим да носим.“

Сигел каже да једном кад је постала свесна неједнакости у вези са џеповима, није могла да престане да примећује домино ефекте у њеном дневном животу.

„Узмите на пример радно окружење“, каже она.

„Кад уђете у конференцијску салу као жена која носи торбицу, то је скоро као да сте гост у том простору. Док кад мушкарац уђе у просторију у којој су све његове ствари у џеповима, он је веома опуштен. То је његов домен. Обожавам добру ручну торбу. Оне ми помогну да носим много ствари. Али у неким ситуацијама, моћније је кад је немам са собом.“

Њена компанија се показала популарном, са многим линијама које су се распродале и додатим бројним новим креацијама и бојама - а многе жене су поделиле њихово незадовољство у вези са џеповима са њом.

„Једна жена ми је писала и рекла да кад се удавала, замолила је кројача да дода џепове на њену венчаницу и он је то одбио јер је рекао да то не би изгледало 'прикладно'. Помислила сам како је то сулудо.“

Сигел је оптимистична да промена може да се намирише у ваздуху.

„Осећам се као да остварујемо напредак. Прошло је доста времена откако сам била у куповини и видела лажни џеп.“

Дикинсон је мање сигурна у то, и мисли да би Клер Мекардел била ужаснута кад би видела да мода још увек није пронашла начин да истовремено има стила и буде практична.

„Мекардел је веровала да гради не само систем за израду одеће, већ индустрију која ће представљати женску перспективу. Мислим да би била ужаснута данас кад би видела колико је мало жена на челу већине великих брендова.“

Чини се да борба за једнакост у вези са џеповима има још много тога да постигне.

„Зашто је толико тешко до дана данашњег обући се као жена у свету?“, пита се Дикинсон.

„Идеја да џеп и даље делује као аксесоар, а не потреба је шокантна.“

* „Клер Мекардер: Креаторка која је ослободила жене&qуот; Елизабете Евитс Дикинсон објављена је у издању Сајмона и Шустера

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Заоставштина Ане Винтур и ко би могао да је замени на месту уреднице Вога
• Модне куће не одустају од мршавих манекенки
• Зашто „носи, опери, понови” има смисла
• Нисам хтела да носим одећу за труднице, каже поп звезда Ријана
• Француска против брзе моде: Попусти за поправку старе одеће и обуће
• Девет ствари које можда нисте знали о црвеном кармину

(ББЦ Невс, 09.22.2025)