Бивши британски премијер Тони Блер можда ће водити прелазну владу у Гази после рата

Бивши британски премијер Тони Блер укључен је у разговор о вођењу прелазне власти у Појасу Газе ако буде постигнут договор о прекиду ватре, сазнаје ББЦ.

Блер, који је увео Велику Британију у рат у Ираку 2003. године, разговарао је са свим странама о планирању окончања рата и о послератној будућности палестинске територије.

У сржи најновијег предлога, о којем су ове недеље у УН разговарали Доналд Трамп, амерички председник и арапски лидери, јесте идеја да Појасом Газе управља прелазно тело уз подршку УН и земаља Залива, пре него што буде враћен под палестинску контролу.

Предлог, за који се сматра да је добио подршку у Вашингтону, јесте да Блер предводи ту власт, иако је његова канцеларија саопштила да он не би подржао ништа што би подразумевало расељавање становништва Газе.

Блер је био на састанку са Трампом у Белој кући у августу када су разговарали о плановима за послератну Газу.

Те планове је Стив Виткоф, амерички изасланик за Блиски исток, описао као свеобухватне.

Ипак, мало тога је откривено после састанка.

Неколико година по напуштању функције 2007. године, бивши британски премијер је био изасланик квартета - САД, Европске уније, Русије и Уједињених нација - за Блиски исток.

Био је окренут економском развоју Палестине и стварању услова за решење о две државе.

Као премијер, донео је одлуку да ангажује британске снаге у рату у Ираку 2003. године.

Пред америчким Конгресом је потом бранио ту одлуку, рекавши да је свргавање ирачког лидера Садама Хусеина било потпуно оправдано.

У потоњој истрази о том сукобу, његова одлука је жестоко критикована.

Утврђено је да је деловао на основу погрешних обавештајних података у вези са производњом оружја за масовно уништење у Ираку.

О РАТУ У ИРАКУ

• Како је пропала потрага за ирачким тајним оружјем
• Већина Ирачана тврди да је било боље под Садамом Хусеином - истраживање
• Како је инвазија предвођена Америком и Великом Британијом 2003. гурнула Ирак у хаос

Пре три године, више од 600.000 људи потписало је петицију у Уједињеном Краљетству да се Тонију Блеру одузме витешка титула, коју је добио првог дана нове године.

Бивши лидер лабуриста, који је био на власти од 1997. до 2007. године, добио је признање на основу одлуке краљице Елизабете Друге, данас покојне.

Али потписници петиције сматрали су да га његова улога у рату у Ираку чини „лично одговорним&qуот; за многе смрти и оптужили га за „ратне злочине&qуот;.

Тадашњи лидер лабуриста, а данас британски премијер, Кир Стармер рекао је тада да је Блер „заслужио&qуот; титулу витеза.

На церемонији почетком 2022., Блер је постао члан најстаријег и највишег енглеског витешког реда - Ордер оф тхе Гартер (Најплеменитији ред подвезице) - реч је о звању Пратиоца краљице.

Испред имена Тонија Блера и даље стоји титула сер.

ЈОШ О РАТУ У ИРАКУ

• Где су данас кључни играчи рата у Ираку
• Доналд Рамсфелд: Одлазак архитекте рата у Ираку
• Колин Пауел - „Пустињска олуја“, сукоб са Мадлен Олбрајт због Босне и мрља у Ираку

О Тонију Блеру

Тони Блер је са лабуристима убедљиво победио на изборима 1997. године, а потом и у још два наредна циклуса.

Био је премијер 10 година пре него што је поднео оставку и предао власт Гордону Брауну.

Под вођством Блера, Велика Британија се придружила инвазијама на Ирак и Авганистан под вођством САД - званична истрага о рату у Ираку 2003. била је врло критична према његовој влади и британским војним официрима.

Некадашњи амерички председник Џорџ В. Буш је 2009. године уручио Блеру Председничку медаљу слободе - највећу америчку цивилну почаст - за „напоре у промовисању демократије, људских права и мира у иностранству&qуот;.

Буш је свог ратног савезника у Ираку тада назвао „изванредним лидером&qуот; који се са „огромном упорношћу&qуот; носио са „историјским изазовима&qуот;.

У извештају о рату у Ираку из 2016., који је потписао сер Џон Чилкот, откривено је да је Блерова влада одлучила да се придружи инвазији на Ирак коју су предводиле САД пре него што су исцрпљене све мирољубиве опције за разоружање.

Наведено је и да су планирање и припреме како ће земља изгледати и развијати се после смене ирачког вође Садама Хусеина биле „потпуно неадекватне&qуот;.

Узбуњивачки сајт Викиликс и један од његових оснивача Џулијан Асанж постали су познати широм света после објављивања снимка америчког хеликоптера који пуца и убија 18 цивила у Ираку.

Асанж је промовисао и бранио снимак, баш као и масивно објављивање поверљивих америчких војних докумената о рату у Авганистану и Ираку у јулу и октобру 2010. године.

Блер и Србија

Блер је био британски и премијер када су НАТО савезници бомбардовали тадашњу СР Југославију (заједницу Србије и Црне Горе).

Годину дана после бомбардовања, које је трајало од 24. марта до 12. јуна 1999., тадашњи режим Слободана Милошевића организовао је суђење лидерима НАТО-а и западних земаља у одсуству, међу којима и Блеру.

Осуђени су на 20 година затвора због, како је било наведено у пресуди, „ратних злочина током бормбардовања&qуот;.

Пресуда никада није спроведена.

Александар Вучић, данас председник Србије, а у време бомбардовања министар информисања у Милошевићевој влади, некада се залагао за хапшење Блера.

Међутим, када је дошао на најважније функције у држави, Вучић је ангажовао Блера, односно његову консултанску кућу, као једног од саветника, о чему су писали лондонски Гардијан и београдско Време.

По Блеровим саветима, начињен је систем „деливери јунита&qуот;, неке врсте паралелне владе, из које је поникла и каснија дугогодишња премијерка и данашња председница парламента Ана Брнабић, писало је Време.

Вучић је тврдио да Србија нема уговор са консултантском кућом Тонија Блера јер не плаћа ни динара за услуге.

У тексту „Тони Блер саветује српску владу 16 година после бомбардовања Београда&qуот; из фебруара 2015., Гардијан се позвао на неименоване српске изворе да да је „Блерово саветовање Вучића плаћено из Уједињених Арапских Емирата&qуот;.

• Од „Нирнбершког процеса&qуот; до „фарсе&qуот;: Недеља када су у Београду осуђени лидери НАТО алијансе
• НАТО бомбардовање Југославије 1999: Колико је поштовано међународно хуманитарно право
• Зашто Србија још нема тачан број цивилних жртава НАТО бомбардовања

О Блеровој могућој улози у послератној Гази

Извештаји о разговорима о Блеровом могућем учешћу у прелазној власти за Појас Газе уследили су након што је палестински председник Махмуд Абас25. септембра рекао да је спреман да сарађује са америчким председником Доналдом Трампом и другим светским лидерима на спровођењу мировног плана о две државе.

Абас, који предводи Фатах, рекао је и да у управљању Газом не би учествовао Хамас и подржао је захтеве за разоружањем ове палестинске екстремистичке групе.

Палестинске територије су подељене на Појас Газе, којим је до сада управљала екстремистичка група Хамас, и на Западну обалу у којој формалну власт има Фатах, политички покрет супростављен Хамасу који важи за умерен.

Раније ове недеље, Уједињено Краљевство је формално признало Државу Палестину, заједно са Канадом, Аустралијом и Португалом, а следили су их Француском, Данска и још једна група земаља.

Словенија, чланица ЕУ, која је у јуну признала палестинску државу потом је прогласила израелског премијера Бењанина Нетањахуа персоном нон грата (непожељном особом).

Израел и САД су критиковали потез неких запшадних земаља о признању палестинске државе, оцењјујући га као награђивање Хамаса.

У објави одлуке о признању палестинске државе, британски премијер Кир Стармер је нагласио да дипломатски потез значи да Хамас не може да има будућност и улогу у влади и улогу у безбедности и да је потпуна супротност Хамасовој визији мржње.

• Признање Државе Палестине отвара ново питање - ко ће да је води
• Газа после рата: Ко ће се носити са 'безбедносном ноћном мором'
• Израел и Палестинци: Шта је решење две државе и зашто никада није спроведено

Израелска војска је покренула бруталну офанзиву у Појасу Газе као одговор на напад палестинских екстремистичких група, предвођених Хамасом на јужни Израел 7. октобра 2023. године, када је убијено око 1.200 људи, а 251 је узет за таоца.

Од тада је убијено више од 65.000 људи је убијено у израелским нападима у Појасу Газе, према подацима Министарства здравља те територије којим управља Хамас.

Истражна комисија УН саопштила је да је Израел починио геноцид над Палестинцима у Гази, што Израел пориче.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Чека ли Израел потпуна међународна изолација због Газе и колико је то могуће
• Ко је све признао Палестину као државу и какав је став земаља Балкана
• Зашто неке земље не признају Палестину као државу
• Израел је починио геноцид у Гази, саопштила истражна комисија Уједињених нација
• Трамп тврди да неће дозволити Израелу да анектира Западну обалу; Вучић са Нетањахуом у Њујорку
• Путин и Нетањаху - две највеће Трампове главобоље

(ББЦ Невс, 09.26.2025)