Bivši britanski premijer Toni Bler možda će voditi prelaznu vladu u Gazi posle rata

Bler je uključen u razgovor o vođenju prelazne vlasti u Gazi posle rata, saznaje BBC.

BBC News pre 6 sati | Džejms Lendejl i Otili Mičel

Toni Bler u teget odelu — Toni Bler, nekadašnji premijer Velike Britanije, uveo je zemlju u rat u Iraku i Avganistanu i učestvovao je u donošenju odluke o NATO bombardovanju SR Jugoslavije

Bivši britanski premijer Toni Bler uključen je u razgovor o vođenju prelazne vlasti u Pojasu Gaze ako bude postignut dogovor o prekidu vatre, saznaje BBC.

Bler, koji je uveo Veliku Britaniju u rat u Iraku 2003. godine, razgovarao je sa svim stranama o planiranju okončanja rata i o posleratnoj budućnosti palestinske teritorije.

U srži najnovijeg predloga, o kojem su ove nedelje u UN razgovarali Donald Tramp, američki predsednik i arapski lideri, jeste ideja da Pojasom Gaze upravlja prelazno telo uz podršku UN i zemalja Zaliva, pre nego što bude vraćen pod palestinsku kontrolu.

Predlog, za koji se smatra da je dobio podršku u Vašingtonu, jeste da Bler predvodi tu vlast, iako je njegova kancelarija saopštila da on ne bi podržao ništa što bi podrazumevalo raseljavanje stanovništva Gaze.

Bler je bio na sastanku sa Trampom u Beloj kući u avgustu kada su razgovarali o planovima za posleratnu Gazu.

Te planove je Stiv Vitkof, američki izaslanik za Bliski istok, opisao kao sveobuhvatne.

Ipak, malo toga je otkriveno posle sastanka.

Nekoliko godina po napuštanju funkcije 2007. godine, bivši britanski premijer je bio izaslanik kvarteta - SAD, Evropske unije, Rusije i Ujedinjenih nacija - za Bliski istok.

Bio je okrenut ekonomskom razvoju Palestine i stvaranju uslova za rešenje o dve države.

Kao premijer, doneo je odluku da angažuje britanske snage u ratu u Iraku 2003. godine.

Pred američkim Kongresom je potom branio tu odluku, rekavši da je svrgavanje iračkog lidera Sadama Huseina bilo potpuno opravdano.

U potonjoj istrazi o tom sukobu, njegova odluka je žestoko kritikovana.

Utvrđeno je da je delovao na osnovu pogrešnih obaveštajnih podataka u vezi sa proizvodnjom oružja za masovno uništenje u Iraku.

O RATU U IRAKU

Pre tri godine, više od 600.000 ljudi potpisalo je peticiju u Ujedinjenom Kraljetstvu da se Toniju Bleru oduzme viteška titula, koju je dobio prvog dana nove godine.

Bivši lider laburista, koji je bio na vlasti od 1997. do 2007. godine, dobio je priznanje na osnovu odluke kraljice Elizabete Druge, danas pokojne.

Ali potpisnici peticije smatrali su da ga njegova uloga u ratu u Iraku čini „lično odgovornim" za mnoge smrti i optužili ga za „ratne zločine".

Tadašnji lider laburista, a danas britanski premijer, Kir Starmer rekao je tada da je Bler „zaslužio" titulu viteza.

Na ceremoniji početkom 2022., Bler je postao član najstarijeg i najvišeg engleskog viteškog reda - Order of the Garter (Najplemenitiji red podvezice) - reč je o zvanju Pratioca kraljice.

Ispred imena Tonija Blera i dalje stoji titula ser.

JOŠ O RATU U IRAKU

O Toniju Bleru

Toni Bler je sa laburistima ubedljivo pobedio na izborima 1997. godine, a potom i u još dva naredna ciklusa.

Bio je premijer 10 godina pre nego što je podneo ostavku i predao vlast Gordonu Braunu.

Pod vođstvom Blera, Velika Britanija se pridružila invazijama na Irak i Avganistan pod vođstvom SAD - zvanična istraga o ratu u Iraku 2003. bila je vrlo kritična prema njegovoj vladi i britanskim vojnim oficirima.

Nekadašnji američki predsednik Džordž V. Buš je 2009. godine uručio Bleru Predsedničku medalju slobode - najveću američku civilnu počast - za „napore u promovisanju demokratije, ljudskih prava i mira u inostranstvu".

Buš je svog ratnog saveznika u Iraku tada nazvao „izvanrednim liderom" koji se sa „ogromnom upornošću" nosio sa „istorijskim izazovima".

U izveštaju o ratu u Iraku iz 2016., koji je potpisao ser Džon Čilkot, otkriveno je da je Blerova vlada odlučila da se pridruži invaziji na Irak koju su predvodile SAD pre nego što su iscrpljene sve miroljubive opcije za razoružanje.

Navedeno je i da su planiranje i pripreme kako će zemlja izgledati i razvijati se posle smene iračkog vođe Sadama Huseina bile „potpuno neadekvatne".

Uzbunjivački sajt Vikiliks i jedan od njegovih osnivača Džulijan Asanž postali su poznati širom sveta posle objavljivanja snimka američkog helikoptera koji puca i ubija 18 civila u Iraku.

Asanž je promovisao i branio snimak, baš kao i masivno objavljivanje poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratu u Avganistanu i Iraku u julu i oktobru 2010. godine.

džordž buš i toni bler — Predsednik SAD Džordž Buš Mlađi i britanski premijer Toni Bler snimljeni jula 2001.

Bler i Srbija

Bler je bio britanski i premijer kada su NATO saveznici bombardovali tadašnju SR Jugoslaviju (zajednicu Srbije i Crne Gore).

Godinu dana posle bombardovanja, koje je trajalo od 24. marta do 12. juna 1999., tadašnji režim Slobodana Miloševića organizovao je suđenje liderima NATO-a i zapadnih zemalja u odsustvu, među kojima i Bleru.

Osuđeni su na 20 godina zatvora zbog, kako je bilo navedeno u presudi, „ratnih zločina tokom bormbardovanja".

Presuda nikada nije sprovedena.

Aleksandar Vučić, danas predsednik Srbije, a u vreme bombardovanja ministar informisanja u Miloševićevoj vladi, nekada se zalagao za hapšenje Blera.

Međutim, kada je došao na najvažnije funkcije u državi, Vučić je angažovao Blera, odnosno njegovu konsultansku kuću, kao jednog od savetnika, o čemu su pisali londonski Gardijan i beogradsko Vreme.

Po Blerovim savetima, načinjen je sistem „deliveri junita", neke vrste paralelne vlade, iz koje je ponikla i kasnija dugogodišnja premijerka i današnja predsednica parlamenta Ana Brnabić, pisalo je Vreme.

Vučić je tvrdio da Srbija nema ugovor sa konsultantskom kućom Tonija Blera jer ne plaća ni dinara za usluge.

U tekstu „Toni Bler savetuje srpsku vladu 16 godina posle bombardovanja Beograda" iz februara 2015., Gardijan se pozvao na neimenovane srpske izvore da da je „Blerovo savetovanje Vučića plaćeno iz Ujedinjenih Arapskih Emirata".

O Blerovoj mogućoj ulozi u posleratnoj Gazi

Izveštaji o razgovorima o Blerovom mogućem učešću u prelaznoj vlasti za Pojas Gaze usledili su nakon što je palestinski predsednik Mahmud Abas25. septembra rekao da je spreman da sarađuje sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i drugim svetskim liderima na sprovođenju mirovnog plana o dve države.

Abas, koji predvodi Fatah, rekao je i da u upravljanju Gazom ne bi učestvovao Hamas i podržao je zahteve za razoružanjem ove palestinske ekstremističke grupe.

Palestinske teritorije su podeljene na Pojas Gaze, kojim je do sada upravljala ekstremistička grupa Hamas, i na Zapadnu obalu u kojoj formalnu vlast ima Fatah, politički pokret suprostavljen Hamasu koji važi za umeren.

Ranije ove nedelje, Ujedinjeno Kraljevstvo je formalno priznalo Državu Palestinu, zajedno sa Kanadom, Australijom i Portugalom, a sledili su ih Francuskom, Danska i još jedna grupa zemalja.

Slovenija, članica EU, koja je u junu priznala palestinsku državu potom je proglasila izraelskog premijera Benjanina Netanjahua personom non grata (nepoželjnom osobom).

Izrael i SAD su kritikovali potez nekih zapšadnih zemalja o priznanju palestinske države, ocenjjujući ga kao nagrađivanje Hamasa.

U objavi odluke o priznanju palestinske države, britanski premijer Kir Starmer je naglasio da diplomatski potez znači da Hamas ne može da ima budućnost i ulogu u vladi i ulogu u bezbednosti i da je potpuna suprotnost Hamasovoj viziji mržnje.

Izraelska vojska je pokrenula brutalnu ofanzivu u Pojasu Gaze kao odgovor na napad palestinskih ekstremističkih grupa, predvođenih Hamasom na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 je uzet za taoca.

Od tada je ubijeno više od 65.000 ljudi je ubijeno u izraelskim napadima u Pojasu Gaze, prema podacima Ministarstva zdravlja te teritorije kojim upravlja Hamas.

Istražna komisija UN saopštila je da je Izrael počinio genocid nad Palestincima u Gazi, što Izrael poriče.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk