Danska zabranila sve civilne letove dronovima pred samit EU

Prošle nedelje je prijavljeno višpe preleta neidentifikovanih dronova iznad nekoliko danskih aerodroma.

BBC News pre 2 dana | Laura Goci -

aerodrom u alborgu, aerodrom, aerodrom u danskoj — Aerodrom u danskom Alborgu

Danska je zabranila sve civilne letove dronovima uoči samita Evropske unije u Kopenhagenu, kažu vlasti.

Danska je jedna od nekoliko evropskih zemalja koje su poslednjih nedelja prijavile „incidente sa dronovima".

Ministarstvo saobraćaja je saopštilo da je odluka o zabrani svih civilnih letova dronova doneta kako bi se „bezbednosnim službama olakšao posao" uoči samita EU.

Policija je pod „značajno povišenim stepenom pripravnosti“ pred samit, saopštili su iz ministarstva i dodali: „Moramo da vodimo računa o Dancima i našim gostima“.

Zabrana će ostati na snazi do 3. oktobra, a za kršenje je zaprećena novčana kazna ili zatvor do dve godine.

Danska trenutno predsedava Savetom EU.

Ministri odbrane iz 10 zemalja EU saglasili su se su se da stvore „zid dronovima" kao odgovor na incidente, a NATO kaže da je „pojačao budnost" širom Baltika.

Preleti dronova iznad aerodroma 'delo su profesionalca', kažu danske vlasti

Prošle nedelje, iznad nekoliko aerodroma u Danskoj primećen je prelet dronova, a u subotu, 27. septembra viđeni su i iznad vojnih baza.

Neidentifikovani dronovi su prijavljeni u više navrata u Danskoj od 22. septembra, a zbog toga su privremeno bili zatvoreni aerodromi u Kopenhagenu i Oslu, glavnom gradu Norveške.

Aerodromi u Alborgu i Bilundu su takođe bili primorani da obustave rad prošle nedelje zbog aktivnosti dronova.

Danske vlasti su tada rekle da liči na „delo profesionalaca", ali nema dokaza da iza toga stoje Rusi.

„Ovo je hibridni napad", rekao je ministar odbrane Troels Lund Poulsen na konferenciji za novinare posle incidenata sa dronovima iznad civilnih aerodroma.

Iza ovoga stoji „neko iskusan", dodao je.

Odlučeno je da se dronovi ne obaraju zbog bezbednosti stanovništva, rečeno je.

Poulsen je rekao da nema dokaza o umešanosti Rusije, ali da su danski zvaničnici ovu temu izneli pred NATO.

„Ovo je do sada najozbiljni napad na ključnu infrastrukturu Danske", izjavila je tada danska premijerka Mete Frederiksen.

U poslednje vreme, sumnjivi dronovi primećeni su i iznad Nemačke i Švedske.

Sumnja se, ali nije dokazano, da su deo takozvane aktivnosti „sive zone" koje sprovodi Rusija kako bi se kaznile zapadne zemlje koje podržavaju Ukrajinu.

Pogledajte: Objekat se udaljava od aerodroma u Alborgu

Danska premijerka je povezala događaje sa nedavnim upadima ruskih dronova u vazdušni prostor i teritoriju Poljske i Rumunije, kao i ruskih borbenih aviona u vazdušni prostor Estonije.

Frederiksen je rekla da je motiv preleta dronova nad Kopenhagenom verovatno bio „poremećaj, stvaranje nemira... da se vidi koliko daleko se može ići i da se testiraju granice“.

Danska obaveštajna služba je ponovila ovu procenu i dodala da se zemlja suočava sa „visokom pretnjom sabotaže".

„Neko možda ne želi nužno da nas napadne, već da nas stresira i vidi kako ćemo reagovati", rekao je Fleming Drejer, direktor operacija u danskoj obaveštajnoj službi PET.

Danska policija je saopštila da ne zna ko je odgovoran za prelet, ali da dokazi ukazuju na to da je reč o „sposobnom akteru".

Na aerodromu u Kopenhagenu bilo je primećeno više velikih dronova koji su došli iz različitih pravaca „prilično daleko", rekao je policijski inspektor Jens Jespersen.

Dodao je da je dronovima, koji su palili i gasili svetla dok su se približavali aerodromu, upravljao neko ko je imao „volju i alate da se pokaže... možda i da vežba".

Policija nije oborila dronove jer je aerodrom u gusto naseljenom području i zato što su u vazduhu bili avioni, rekao je novinarima inspektor Jespersen.

Šta je hibridni napad?

Prema NATO-u, spoljne, hibridne pretnje „kombinuju vojna i nevojna, kao i tajna i otvorena sredstva, poput dezinformacija, sajber napada, ekonomskog pritiska, raspoređivanje neregularnih oružanih grupa i upotrebu redovnih snaga".

Hibridne metode „zamagljuju granice rata i mira i pokušavaju da poseju sumnju u glavama ciljanog stanovništva.

„Cilj im je destabilizacija i potkopavanje društava“, navodi NATO.

Pol Kirbi, BBC urednik za Evropu, piše da je Danska bila obazriva da ne upire prstom u Rusiju.

Ali, na zvaničnom sajtu NATO-a piše da je Rusija „poznata po korišćenju „sofisticiranih hibridnih strategija, kao što su političko mešanje, zlonamerne sajber aktivnosti, ekonomski pritisak i prinuda, subverzija, agresija i aneksija".

I Moskva je više puta od početka rata u Ukrajini optužila Zapad da vodi hibridni rat protiv Rusije.

Raniji slučajevi u NATO zemljama

U objavi na društvenim mrežama, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pomenuo je „rusko kršenje" vazdušnog prostora NATO-a u Kopenhagenu 22. septembra.

Inspektor Jespersen je odbio da komentariše tvrdnje Zelenskog.

„Nije zato što ne želim, već zato što jednostavno ne znam“, rekao je.

I nad aerodromom u Oslu, glavnom gradu Norveške, bili su primećeni dronovi.

Norveška policijska služba bezbednosti saopštila je da radi na razjašnjenju da li bi nepotvrđeno viđenje drona na aerodromu u Oslu moglo biti povezano sa dronovima primećenim u Danskoj.

Aerodrom u Oslu je bio zatvoren nekoliko sati 22. septembra, a 14 letova je bilo preusmereno.

Norveška vlada je saopštila da je Rusija tri puta narušila norveški vazdušni prostor u 2025. godini - u aprilu, julu i avgustu - dodajući da nije jasno da li je to bilo namerno ili je rezultat navigacionih grešaka.

„Bez obzira na uzrok, ovo je neprihvatljivo“, rekao je premijer Jonas Gar Store.

danska policija — Danska policija u blizini mesta gde su prijavljeni preleti dronova

Tramp: 'Nato zemlje bi trebalo da obaraju ruske dronove i letelice'

Napetosti su pojačane nakon što je Rusija optužena da je slala dronove i avione u vazdušne prostore zemalja centralne i istočne Evrope, tri i po godine od početka rata u Ukrajini.

Ranije u septembru, najmanje tri ruska drona su oborili poljski i drugi NATO avioni u vazdušnom prostoru Poljske.

Moskva je negirala da je pokušavala da cilja objekte na poljskom tlu.

Sličan incident se dogodio u Rumuniji samo nekoliko dana kasnije kada je dron uleteo u rumunski vazdušni prostor pre nego što je nestao sa radara.

Tri ruska borbena aviona MiG-31 ušla su 19. septembra u estonsko nebo i ostala tamo 12 minuta, što je dovelo do toga da su NATO avioni podignuti u vazduh.

Upadi su bili deo „šireg obrasca sve neodgovornijeg ruskog ponašanja“, saopštio je NATO 23. septembra.

Države članice NATO-a trebalo bi da obore ruske avione ako uđu u njihov vazdušni prostor, odgovorio je američki predsednik Donald Tramp na pitanje novinara na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku.

Tokom sastanka sa Zelenskim, novinari su pitali Trampa da li bi podržao obaranje ruskih letelica u vazdušnim prostorima zemalja NATO-a.

„Da, podržao bih", odgovorio je, na šta ga je Zelenski pogledao čini se iznenađeno.

Poljska je potom saopštila da će oboriti sve objekte koji povrede njen vazdušni prostor, dok je Švedska obećala da će učiniti isto ako uoči bilo koji ruski avion na svom nebu.

Kao odgovor na ruske upade u Poljsku i Rumuniju, NATO se obavezao da će premestiti trupe i borbene avione na istok.

Avioni iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Danske učestvuju u misijama protivvazdušne odbrane iznad Poljske u pokušaju da ojačaju istočni bok alijanse

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk