Скупштина Савета Европе о Србији: Поштовање права уз избегавање насиља и дијалог
Парламентарци из земаља чланица Савета Европе (СЕ) расправљали су данас у Стразбуру о актуелној политичкој кризи у Србији, а већина учесника истакла је да се мора поштовати право на слободу окупљања и изражавања, уз осуду сваког облика насиља и уз позив на дијалог.
У дебати на јесењем заседању Парламентарне скупштине Савета Европе (ПС СЕ) шведска посланица из ЕЦПА (Европски конзервативци, патриоте и повезани) Викторија Тиблом рекла је да "недвосмислено осуђује све облике насиља, било да га чине државне власти, провладине групе или демонстранти" и позвала све стране да се укључе у конструктиван дијалог.
"Српске власти морају одмах да прекину с прекомерном употребом силе, да обезбеде брзе, независне и ефикасне истраге свих случајева насиља и да позову на одговорност и припаднике снага реда и приватне особе за које се утврди да су одговорни. Поред тога, органи реда треба да уложе све напоре да заштите појединце и групе од провокација и насиља које врше недржавни актери", рекла је Тиблом.
Указала је да као известитељка Мониторинг комитета за Србију пажљиво прати погоршавање ситуације у земљи и оценила да се ситуација у Србији није у потпуности смирила, јер се протести настављају, а демонстранти сада чврсто захтевају нове изборе.
Портпаролка АЛДЕ (Савез либерала и демократа за Европу), словачка посланица Луција Плавакова оценила је да је ситуација у Србији "дубоко забрињавајућа" и да се "земља суочава са демократским назадовањем".
Подсетивши да је прошло готово годину дана од трагичног урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду, у којем је погинуло 16 људи, Плавакова је додала да је "инцидент, за који се нашироко сумња да је изазван корупцијом и немаром, постао искра за масовно огорчење" а власт је "уместо одговорности, одговорила негирањем, застрашивањем и насиљем".
Указала је да је режим брутално одговорио на масовне протесте на којима се захтевају правда и промене док је "слобода окупљања сада под егзистенцијалном претњом".
Плавкова је оценила да се у Србији, такође, сведочи нормализацији политичког прогона наводећи као пример шест чланова опозиционог Покрета слободних грађана (ПСГ) који су и даље у кућном притвору "апсурдно оптужени за тероризам" .
"Ово је тест, не само за Србију, већ и за Европу. Не смемо да окрећемо главу, а пружамо руку онима који су одговорни. Сада је тренутак да подигнемо глас", закључила је Плавакова.
Италијански посланик Пјеро Фасино, у име Социјалиста у ПС СЕ, рекао је да Србију, као земљу која је одувек имала водећу улогу на Западном Балкану, потресају континуиране масовне демонстрације чији учесници "осуђују корупцију, репресивни систем и непоштовање основних права од стране српске владе и председника Александра Вучића".
"Верујем да стога морамо бити веома забринути због онога што се дешава, јер уместо да се одговори на захтеве који се износе, пре свега позив на нове, праве, демократске изборе ... одговор владе и власти је полицијска репресија", рекао је Фасино.
Он је оценио да то што се дешава у Србији није повезано само са унутрашњом ситуацијом подсетивши да стабилност региона нарушавају и нерешен спор Србије и Косова, као и ситуација у РС односно БиХ.
"Из тог разлога, сматрам да морамо веома озбиљно посматрати оно што се дешава у Београду и да Савет Европе мора предузети све иницијативе које могу навести власти да промене свој став и да одговоре на демократске захтеве становништва, пружајући исправне и праведне одговоре уз поштовање права грађана и демократије", рекао је Фасино.
Шпански посланик Пабло Испан (Хиспан) у име групе Европске народне партије (ЕПП/ЦД) рекао је да је разлог за данашњу дебату у ПС СЕ "велика забринутост због онога што се дешава у Србији".
Он је оценио да се "Србија налази на раскрсници". "Регион се налази у веома тешком тренутку, а ситуација у Србији чини стање све више забрињавајућим. Јасна је потреба за широким и инклузивним политичким дијалогом између владе, политичких снага и представника цивилног друштва, посебно са младом генерацијом", рекао је.
Ипсан је позвао власти Србије да спроведу реформе у борби против корупције и предузму више мера како би се обезбедила независност правосуђа и аутономија тужилаштва а "све стране да се укључе у конструктиван и инклузиван дијалог, без икаквих црвених линија".
Кипарски посланик Јоргос Лукиадес је у име Уједињене европске левице (УЕЛ) у ПС СЕ оценио да тренутна ситуација у Србији захтева пажњу и осећај одговорности и позвао српске власти да дају приоритет дијалогу са студентима, цивилним друштвом и опозиционим актерима, да пажљиво слушају легитимне захтеве и да се обавежу на реформе које могу обновити поверење.
Указао је и да "насиље и мржња са било које стране морају бити одлучно одбачени" а "истовремено, права на мирно окупљање, слободу изражавања и приступ плуралистичким медијима као темеље демократије у потпуности заштићени".
Посебну пажњу, додао је, треба посветити спровођењу препорука ОЕБС о изборним процесима, корацима ка обезбеђивању независности правосуђа и јачим гаранцијама за плурализам медија – јер су они од суштинске важности.
Оценио је да изградња демократске будућности захтева уздржаност, стрпљење и заједничку посвећеност ненасиљу и да Савет Европе треба да остане партнер у овом процесу.
"Морамо бити спремни да подржимо институционалне реформе, да пружимо стручну помоћ и да пратимо Србију на њеном путу ка снажнијој демократији и владавини права. Ово се не тиче победника или губитника, драге колегинице и колеге. Ради се о томе да се обезбеди да народ Србије може да живи у друштву у којем се институцијама верује, слободе су заштићене, а социјална правда је стварност", нагласио је.
У расправи која је уследила, посланица из Србије, из групе ЕПП/ЦД Биљана Пантић Пиља рекла је да "нигде у свету није дозвољено блокирати путеве, мостове и раскрснице, организовати насилна, неодобрена окупљања" и додала да је "само у Србији, у протеклих 10 месеци, забележено 24.000 неодобрених јавних окупљања и више од 12.000 насумичних и неодобрених блокада".
"Време је да се осуди такво понашање и јасно стави до знања да ово нису демократске вредности које заступа Парламентарна скупштина Савета Европе. Слобода окупљања не значи спречавање нечије слободе кретања или физичко нападање некога зато што мисли другачије", рекла је и додала да заједнички циљ мора бити дијалог како би се живот у Србији коначно вратио у нормалу.
Посланица из Србије Дуња Симоновић Братић, из групе Социјалиста, оценила је да је име дебате погрешно јер у Србији, како је рекла, нема политичке кризе, владајућа већина све време постоји а социјалне кризе није било. "И то није било довољно да се створи нова политичка снага па је зато током лета протест постао насилан, додала је.
Слично су говорили и остали парламентарци из владајуће већине у Србији.
Сабина Ћудић, посланица из БиХ, из групе АЛДЕ, изјавила је да ПС СЕ 13 година није расправљала о Србији, усвајала нити разматрала извештај о мониторингу Србије, упркос масовним протестима, хапшењима, регионалној дестабилизацији, оценивши да је реч о неприхватљивом преседану.
Ћудић је рекла да је "српска влада изгубила кредибилитет" и позвала парламентарце да не потону заједно са њима и да не изгубе свој кредибилитет у раду.
"Позивам нас да радимо свој посао, спроведемо одговарајућу процедуру мониторинга како Савез либерала и демократа за Европу и моје колеге, европски либерали, не би морали да наставе са захтевима и тражењем оваквих расправа о актуелним питањима. Потребан нам је прави извештај. Потребан нам је сада", казала је.
Шведски посланик из групе Социјалиста Денис Бегић оценио је да "Србија клизи уназад" по индексима демократије што значи да се "слободе, права и поверење смањују у свакодневном животу људи", али и нагласио да су млади, студенти који месецима предводе протесте, тражећи да институције раде свој посао, показали храброст.
"Студентима кажем: ваша храброст инспирише, ваше присуство даје наду и ваша борба је важна за сваког грађанина, не само у Србији, већ у целој Европи. .. Верујем у способност српског народа да устане, да захтева слободу и правду. Демократија у Србији може поново да процвета, али само ако се усудимо, само ако делујемо и само ако то урадимо сада" нагласио је Бегић.
Хрватски посланик Иван Рачан, такође из групе Социјалиста, оценио је да је Србија данас у слепој улици у коју се све дубље увлачи и нагласио да само она сама може да направи потребне промене.
"Само њено политичко руководство – а пре свега грађани – могу направити заокрет који води из слепе улице назад на пут демократије, одговорности и истинске европске сарадње", рекао је.
Додао је да "српски народ заслужује боље од политике страха и контроле, а суседи Србије земљу која није извор нестабилности, већ поузданог партнера у изградњи мира, просперитета и регионалне сарадње". "Питање сада није да ли ће Европа држати своја врата отворена, већ хоће ли Србија променити курс ка тим отвореним европским вратима или ће остати чврсто у слепој улици коју је сама створила. Ово је питање за све у Србији – власт, опозицију и демонстранте", казао је.
Хрватски посланик из Групе Европске народне партије Марко Павић рекао је да је Хрватска добар сусед Србији и, као одговоран сусед, подржава европски пут Србије и јачање демократских процеса али је истовремено посвећена томе да искрено и истинито говори о актуелној политичкој кризи у Србији, уместо да пристаје на тиху сагласност.
"Подржавамо пут Србије ка ЕУ. Нудимо нашу подршку и менторство, али је неопходно успоставити владавину права и демократске стандарде", казао је.
Дебата Политичка криза у Србији уврштена је у дневни ред у оквиру расправе о актуелним питањима и није било предвиђено усвајање никаквог документа.
(Бета, 01.10.2025)
