Џејн Гудал је помогла да боље разумемо наше најближе рођаке

Била је тиха снага природе и никада није одустала од мисије да помаже животињама, чему је посветила живот.

Када сам прошле године интервјуисала Џејн Гудал, одавала је утисак смирености, иако ми је јасно ставила до знања да се наша планета суочава са велико кризом изумирања врста.

На благо замућеном екрану током нашег видео позива, могла сам у позадини да видим Господина Х, њену играчку мајмуна.

Добила га је од пријатеља пре готово 30 година.

Гудал је имала 90 година када смо разговарале, а и тада је још путовала светом, свуда носећи Господина Х.

Истраживачи са којима сам разговарала и које је испирисао рад или енергија Џејн Гудал, били су шокирани вешћу да је преминула у 91. години.

Професорка Кет Хобајтер са Универзитета Сент Ендрјуз, приматолошкиња која ради са шимпанзама и проучава њихову комуникацију дуже од 15 година, објаснила је због чега је Гудал имала тако велики утицај.

„Одрекла се свега што је волела, у шта спада и провођење времена са њеним вољеним шимпанзама, како би неуморно путовала светом и делилла ту страст са свима које би сусрела&qуот;, додаје.

Током дугог низа година посматрања и проучавања шимпанзи, она је променила наше разумевање примата, најближих животињских рођака које имамо.

Кључни за њена револуционарна открића били су знатижеља и способност да мирно посматра.

• 'Они се поздрављају пољупцима и загрљајима… Исто као и ми'
• Открића Џејн Гудал су увела револуцију у наше разумевање животињског понашања
• 'Морам да те прекинем': Шимпанзе и људи слично 'разговарају'

Када је била у резервату Гомбе, у прашуми у Танзанији, застала је како би посматрала како мужјаци шимпанзи проналазе храну.

Шимпанза је узела гранчицу, савила је и скинула лишће, а онда ју је гурнула у гнездо термита.

Употребила је ту голу, савијену гранчицу да извади термите и стави их у уста, као кашиком.

То опажање из 1960. оспорило је теорију да су само људи способни да праве и користе оруђа.

Упркос чињеници да је променила начин на који гледамо свет природе, Гудал се суочавала са цинизмом и сексизмом.

Није имала формално образовање као научница, а 1960-их је то било неуобичајено за посао којим се бавила.

Радећи у Гомбеу доказала је и да шимпанзе имају снажне везе у оквиру породица, па и да зарате око територије.

Била је блиско повезана са животињама које је проучавала и називала их „њеним пријатељима&qуот;.

Тај приступ ју је учинио непопуларном у научним круговима, којима су углавном доминирали мушкарци.

Иако није била образована, њен ментор, професор Луис Лики, увидео је драгоценост њеног неформалног приступа, рекла ми је једном.

„Желео је некога чији ум није искварен ограничавајућим ставом науке према животињама&qуот;, додала је.

Сада је свет науке уздрман због губитка велике научнице.

Била је „невероватна научница која је инспирисала људе да свет природе виде на један нови начин&qуот;, описао је Адријан Смит, председник Краљевског научног друштва.

Била је и „инспирација&qуот;, каже Роџер Хајфилд из Музеја науке у Лондону, који је Гудал ове године уручио признање за рад којим је променила свет.

„Била је значајна и ово су невероватно шокантне вести, јер је потпуно променила начин на који размишљамо о другим врстама и како схватамо себе - довела је у питање идеју о људској посебности&qуот;, додао је.

Џејн Гудал је пред крај живота почела да шири идеју о заштити природе по свету, а мање се бавила њеним шимпанзама.

Када смо разговарале 2024. године током интервјуа за ББЦ, промовисала је кампању садње дрвећа и обнављања природних станишта, што је њена фондација спроводила у Уганди.

„Још имамо времена да успоримо климатске промене и губитак биодиверзитета.

„Али, тај прозор се ускоро затвара&qуот;, рекла је.

Вероватно би и сада, после смрти, желела да се о томе говори, каже професорка Хобајтер, коју је Гудал инспирисала.

„Џејн би била прва која би нам сада рекла да свету није потребно да жалимо за њим, већ да се бацимо на посао.

„Сви морамо да урадимо много како бисмо се побринули да не постанемо последња генерација која ће видети дивље шимпанзе&qуот;, закључује.

Погледате видео: Шимпанзе знају које им биљке помажу да се излече

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шимпанзе и људи - стварно смо слични
• Пет ствари које шимпанзе могу да нас науче у политици
• Блискост људи и шимпанзи овековечена на легендарној фотографији
• Њима је природа болница и апотека: Шимпанзе користе шумску „прву помоћ”
• Нада за опстанак врсте која изумире: Рођена беба шимпанза у зоолошком врту у Енглеској
• Први пут виђено: Дивљи орангутан лечио рану лековитим биљем

(ББЦ Невс, 10.02.2025)