'Veoma sam zabrinut': Bivši izraelski talac o Trampovom mirovnom planu

Eli Šarabi, postao je jedan od najpoznatijih otetih ljudi kad su borci Hamasa upali u Izrael 2023. godine,

Bivši izraelski talac čiju je britansko-izraelsku suprugu i decu ubio Hamas u napadu 7. oktobra, kaže da je „veoma zabrinut“ da će najnoviji mirovni plan za okončanje borbi između Izraela i Hamasa propasti.

U retkom intervjuu, rekao je da se životi preostalih 20 živih talaca ugrožavaju nastavljanjem rata između Izraela i Gaze.

Pozvao je američkog predsednika Donalda Trampa da „završi posao“ koristeći vlastiti uticaj da osigura da oni i 28 drugih talaca za koje se veruje da su mrtvi budu pušteni.

Poručio je bivšim tamničarima iz Hamasa da potpišu sporazum za „vlastiti narod i Bliski istok - rat je pogrešan i grozan za obe strane".

„Moramo da sačuvamo nadu“ da će doći do sporazuma, dodao je on.

Mirovni plan u 20 tačaka, oko kog su se usaglasili Tramp i Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, predlaže momentalno okončanje borbi i oslobađanje svih talaca u roku od 72 sata, u zamenu za stotine palestinskih zatvorenika u Izraelu.

Zvaničnici Hamasa nagovestili su da će ga odbiti.

Hamas još drži telo Šarabijevog brata Josija, koje on očajnički želi da vrati kući zbog sahrane, kao i njegovog prijatelja, 24-godišnjeg Alona Ohela, koji je zajedno sa njim držan u tunelima duboko ispod Gaze.

Oslobođenje

Provevši 491 dan u zatočeništvu, Šarabi je saznao tek na dan njegovog oslobađanja u februaru 2025. godine da njegova supruga Lien, i ćerke, 16-godišnja Noija i 13-godišnja Jahel, više nisu među živima.

Ubijene su pošto su ga zarobili.

Nisu bile prisutne da ga dočekaju po njegovom povratku u Izrael.

On se slomio shvativši da se „ostvario najgori mogući scenario“.

Oko 1.200 ljudi u Izraelu ubijeno je 7. oktobra kad su borci Hamasa upali preko granice, dok je još 251 čovek uzet za taoce.

I dok se bliži druga godišnjica tog događaja, Šarabi je za BBC Njuz govorio o njegovoj patnji i šta ga motiviše da ponovo izgradi život.

U centralnom Izraelu dok sunce zalazi, Šarabi (53) stoji gledajući u mirno Mediteransko more.

Dok udiše morski vazduh, shvata da je takva sloboda delovala veoma daleko početkom godine kad se borio sa gladovanjem, zlostavljanjem i nasiljem.

Tog 7. oktobra ujutro, porodica Šarabi krila se satima u njihovoj sigurnoj sobi u kibucu Beri, izraelskoj zajednici od oko 1.000 ljudi blizu granice sa Gazom.

Skoro svaki deseti čovek u kibucu Beri toga dana je bio ubijen ili uzet za taoca.

Kad su borci Hamasa upali i počeli da odjekuju pucnji, on i Lien, koja je rođena u Bristolu, u Engleskoj, bacili su se na njihove ćerke.

Britanski pasoši

On je tada rekao borcima da Lien, Noija i Jahel imaju britanske pasoše, ali su ga oni samo odvukli iz njegovog doma.

„Shvatio sam da je to verovatno trenutak kada ću biti otet. Tako da sam samo okrenuo glavu ka mojim devojkama i povikao: 'Vratiću se' – i to je bilo poslednji put da sam ih video.“

Šarabi, bivši poslovni menadžer kibuca, opisao je kako je prvo bio odveden u džamiju u Gazi, gde su ga napali palestinski civili.

„Preko očiju sam imao povez, ali sam mogao da čujem ljude i decu kako počinju da me linčuju golim rukama, a dečje cipele da me šutiraju dok sam bio na zemlji.“

Gotovo čitavih 16 meseci koliko je proveo u zatočeništvu on kaže da je bio vezan, prvo konopcem oko zglobova i članaka, a potom gvozdenim lancima.

Od bola bi gubio svest.

Ali je čvrstio rešio da preživi, čak i mesec dana tokom kojih je imao problema sa disanjem, pošto su ga, kako kaže, njegovi tamničari pretukli i slomili mu rebra.

„Zastrašujuće je. Ponižavajuće je kad vam oduzmu vašu slobodu“, priseća se.

„Morate da tražite dozvolu da dišete, govorite, idete u toalet, molite za hranu, vodu, sve. Ali obećao sam mojim devojkama da ću im se vratiti, a one vole život.

„Rekao sam sebi da me nije briga šta će se desiti. Vratiću se porodici sa rukama ili bez njih, sa nogama ili bez njih. Stvarno, stvarno sam verovao, od prvog trenutka, da ću to preživeti", priča on.

• Snimci izgladnelih izrelskih talaca u Gazi izazvali osudu širom sveta
• Hamas objavio snimak Alona Ohela, izraelskog taoca koji ima i državljanstvo Srbije
• Šest sati u rukama Hamasa: Nova svedočanstva kako je pala izraelska baza 7. oktobra

Šarabi je, kaže, bio odveden u Hamasovu mrežu tunela, gde je proveo mesece sa troje drugih talaca u skučenim, nehumanim uslovima sa vrlo malo higijenskih uslova ili hrane.

Poslednjih šest meseci dobijali su smo obrok dnevno, često samo komad i po hleba pita.

„Gladovanje je bilo najgore, jedete mrvice sa tepiha“, prepričava.

Pošto je smršao više od 25 kilograma, svet je bio šokiran prizorom njegovog oslabljenog i ispijenog tela kad je konačno pušten.

Njegovi tamničari su mu rekli da mu se bliži oslobađanje nedelju dana pre nego što se to desilo.

Rečeno mu je i da je i njegov brat uzet za taoca i da je poginuo u Gazi, verovatno u izraelskom napadu.

Kako se njegova sloboda približavala, sanjao je da će se preseliti sa Lien, Noijom i Jahel u Englesku, blizu rodbine njegove žene.

Kad je došao dan njegovog oslobađanja, Hamas je paradirao sa njim na ceremoniji u televizijskom prenosu, okružen desetinom boraca.

On kaže da su ga na toj ceremoniji primorali da kaže koliko se raduje što će videti porodicu, ali oni koji su ga gledali znali su nešto što Šarabi nije.

Radost zbog oslobađanja uskoro je ustupilo mesto poražavajućoj stvarnosti kad je dočekan u Izraelu.

Prišla mu je socijalna radnica i rekla da ga čekaju majka i sestra.

„'Molim vas, dovedite mi Lien i moje ćerke.' A ona mi je rekla: 'Vaša majka i vaša sestra će vam reći'. I, naravno, ne morate više ništa da kažete. Očigledno je šta se desilo, desio se najgori mogući scenario.

„Plakao sam nekoliko minuta i rekao sam sebi: 'Mogu da plačem čitav dan, ali mi neće pomoći da vratim Lien, Noiju i Jahel, a moja porodica mi je potrebna da bude uz mene'.

„Zato sam rekao socijalnoj radnici: 'Hajdemo, ajde da idemo da zagrlim majku i sestru'“, priseća se u razgovoru za BBC.

Porodične sahrane

Sabranost ovog bivšeg taoca popušta kad se priseti prvog telefonskog razgovora kao slobodnog čoveka sa roditeljima njegove žene u Velsu, da bi mogli da podele tugu.

Bio je to „veoma emotivan“, ali „važan“ poziv.

Sahrane njegove porodice bile su održane u Izraelu dok je još bio u zarobljeništvu Hamasa ne znajući za njihovu sudbinu.

Šarabi je pokazao neverovatnu otpornost u mesecima koji su usledili.

Vodio je kampanje širom sveta za oslobađanje talaca, sastavši se čak i sa predsednikom Trampom u Ovalnoj sobi.

„Tražim od njega da završi taj posao i pomogne drugima da se takođe vrate“, zatražio je.

Veruje da je Tramp bio ključan za zaključivanje sporazuma o njegovom oslobađanju u februaru, što se ogledalo i u glasnom pritisku američkog predsednika poslednjih meseci na Izrael i Hamas da pronađu mir.

Upitan da li je zabrinut da neće doći do novog mirovnog plana, Šarabi odgovara potvrdno.

„Pre možda dva dana bili smo sigurni da je on veoma blizu, ali sada ne izgleda tako blizu, nažalost. Možda ne znam neke stvari, ali biće mi drago da budem iznenađen", dodaje.

Predlog je bio „veoma dobra vest“ i ljudi „ne smeju da izgube veru da će jednog dana doći do sporazuma.“

On vrlo dobro zna kroz kakve užase taoci još prolaze dok Hamas odbija da ih pusti, a Izrael proširuje vojnu kampanju.

Pogledajte video o apelu brata izgladnelog izraelskog taoca

Do sada je 66.000 ljudi poginulo u izraelskim napadima na Gazu, prema Ministarstvu zdravlja koje na ovoj teritoriji vodi Hamas.

„Svi znaju da kad se rat nastavi, to ugrožava živote talaca. To nije nikakva tajna. Želim da se svih 48 talaca vrati danas ili sutra i da se taj rat završi.

„Rat je užasan, ljudi pate u ratu, ali mi ne možemo da zaboravimo ko ga je započeo, i ko su zlikovci, a ko dobri momci", kaže Šarabi.

Napisao je knjigu Talac da bi bio siguran da će ljudi čuti za njegovu patnju.

Supruga Lien, strastvena čitateljka, često mu je govorila da ne čita dovoljno, tako da misli da bi ona bila ponosna na njega.

Iako je teško nastaviti dalje bez porodice kaže da mu nisu potrebni dani sećanja da bi ih se prisetio.

„Josi, Lien, Noija i Jahel su sa mnom svakog dana mog života, u svakom trenutku i prilično sam siguran da će biti uz moj život, a ne umesto njega.

„Nemam privilegiju da ostanem u krevetu i plačem čitav dan posšto su se moja porodica i prijatelji borili za mene 500 dana. Za mene je neprihvatljivo da to radim.“

U Izraelu mu neznanci prilaze i govore da je za njih heroj.

Vreme provedeno u zarobljeništvu učvrstilo je njegovu rešenost da živi uprkos gubitku porodice.

„Bilo je veoma teško, ali zaista, zaista volim život...

„Pokušavam da budem pozitivan i radim na tome", poručuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Nastaće pakao ako Hamas ne oslobodi sve izraelske taoce', poručuje Tramp
• Vođa Hamasa u Gazi ne prihvata Trampov plan, saznaje BBC
• 'Pasji sinovi iz Hamasa, pustite taoce i poštedite nas', poruka predsednika Palestinske uprave
• Ko je Marvan Barguti i zašto je predmet pregovora Izraela i Hamasa
• Dvosmislenost Trampovog mirovnog plana za Gazu mogla bi da bude kobna
• Priča o potresnoj fotografiji majke i njene gladne bebe iz Gaze

(BBC News, 10.04.2025)