BBC vesti na srpskom

Нобелова награда за медицину научницима који су проучавали имуни систем

Научно истраживање објашњава како имуни систем напада инфекције које уђу у организам, али не и ц́елије тела.

BBC News 06.10.2025  |  Џејмс Галагер - ББЦ Здравље
nobelova nagrada za medicinu, dobitnici nobelove nagrade za medicinu 2025.
ТТ Невс Агенци/Цлаудио Бресциани виа РЕУТЕРС

Како имуни систем уништава инфекције, а у исто време чува ћелије тела?

Одговор на то питање донео је Шимону Сакагучију, јапанском истраживачу, Мери Брунков и Фреду Рамсделу, америчким научницима, Нобелову награду из области физиологије и медицине за 2025. годину.

Они су открили „чуваре&qуот; који елиминишу делове имуног система способне да нападну тело.

Истраживање се користи за развој нових третмана за аутоимуне болести и рак.

Победници деле наградни фонд вредан 11 милиона шведских круна, што је око 1,1 милиона евра.

„Њихова откриц́а су била пресудна за наше разумевање како функционише имуни систем и зашто сви не развијамо озбиљне аутоимуне болести&qуот;, каже Оле Кампе, председник Нобеловог комитета.

Истраживање је кључно за разумевање како нас имуни систем штити од хиљада различитих инфекција које покушавају да нападну тело.

Погледајте видео: Које су тајне имунитета и како нас штити од болести

Имуни систем користи бела крвна зрнца за препознавање инфекција, чак вируса и бактерија које никада раније није срео.

Ц́елије користе рецепторе који се насумично производе у квадрилиону различитих комбинација.

Ово даје имуном систему могуц́ност да се брани од великог броја вируса, али у том процесу стварају се бела крвна зрнца која могу напасти наше тело.

Научници су вец́ знали да су нека од ових проблематичних белих крвних зрнаца уништена у тимусу, органу смештеном у предњем горњем делу грудног коша, где бела крвна зрнца сазревају.

Нобелову награду ове године добили су научници за истраживање рада Т-ц́елија, које су уједно и чувари имуног система и путују телом да би „разоружале&qуот; све друге имуне ц́елије које нападају тело.

Овај процес не успева код аутоимуних болести попут дијабетеса типа 1, мултипле склерозе и артритиса.

„Откриц́а су поставила темеље за ново поље истраживања и подстакла развој нових третмана, на пример за рак и аутоимуне болести&qуот;, рекли су из Нобеловог комитета.

Код људи који болују од рака, регулаторне Т-ц́елије спречавају тело да се бори против тумора, па је истраживање усмерено на смањење њиховог броја.

Код аутоимуних болести, испитивања се баве јачањем регулаторних Т-ц́елија како тело више не би било нападнуто.

Сличан приступ би такође могао бити ефикасан у смањењу ризика од одбацивања органа после трансплантације.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.06.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Свет, најновије вести »