Amerika uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije

NIS je od 9. oktobra pod američkim sankcijama. Iz kompanije objavili uputstvo za plaćanje goriva na pumpama.

BBC News pre 11 dana

pumpa, nis pumpa, nis-ova pumpa, benzinska pumpa, američke sankcije NIS-u, amerika uvela sankcije NIS-u

Poslednji put ažurirano 9. oktobra

Posle osam odlaganja, stupile su na snagu američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), većinski u ruskom vlasništvu, jednoj od najvažnijih kompanija za funkcionisanje celokupne srpske privrede.

„Sankcije koje su SAD uvele zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji na snazi su od jutros (9. oktobar) od šest sati", saopštio je NIS.

Amerika je još u januaru najavila uvođenje sankcija jednom od vitalnih preduzeća za privredu Srbije zbog saradnje sa Rusijom, ali su odlagane sve do danas.

NIS je ključno preduzeće za snabdevanje građana Srbije naftnim derivatima, ali i jedno od najvažnijih za bruto društveni proizvod i državni budžet.

„Obezbeđene su dovoljne zalihe nafte za preradu u ovom trenutku, dok su benzinske stanice uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata", saopšteno je iz NIS-a po stupanju američkih sankcija na snagu.

Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja nije uvela nikakve sankcije Rusiji posle invazije na Ukrajinu februara 2022. godine, a stalno je pod pritiscima Evropske unije da se uskladi sa spoljnom politikom Brisela.

Vlasti Srbije do sada su odlučno odbacivale bilo kakve ideje o uvođenju sankcija Rusiji.

Američke sankcije NIS-u do sada su najoštrija kazna Srbiji zbog saradnje sa Rusima.

Jedna od ključnih posledica po NIS je obustava dotoka sirove nafte preko Jadranskog naftovoda, kojim upravlja Hrvatska.

Iz hrvatske kompanije JANAF (Jadranski naftovod) objavili su 8. oktobra, dan pre zvaničnog uvođenja sankcija NIS-u, da su obezbedili posebnu licencu koja im omogućava da nastave neometano transport do 15. oktobra ove godine.

Međutim, dan kasnije, objavili su da NIS nije dobio licencu „čime od 8. oktobra 2025. godine prestaje mogućnost daljnje realizacije ugovorenih aktivnosti".

Kako plaćati gorivo na pumpama?

U saopštenju NIS-a objavljeno je i uputstvo kako će ubuduće biti moguće plaćanje goriva na pumpama u slučaju prestanka funkcionisanja inostranih platnih kartica (Masterkard, Viza).

U tom slučaju, plaćanje na benzinskim stanicama će biti moguće domaćom Dina karticom, gotovinom, kao i aplikacijom IPS, saopšteno je iz NIS-a

„Korišćenje i plaćanje karticama preko aplikacije 'Sa nama na putu', Agro (za poljoprivrednike) i Taksi karticama će biti dostupno bez prekida.

„I za veleprodaju je obezbeđen nesmetani platni promet u dinarima i NIS ostaje pouzdan partner i spreman da ispuni sve ugovorne obaveze prema poslovnim partnerima, uključujući korporativne klijente i velike kupce.

„Platne kartice korporativnih kupaca funkcionišu nesmetano", piše u saopštenju NIS-a.

Pitanje je trenutka kada će na NIS-ovim pumpama biti onemogućeno plaćanje karticama Viza, Masterkard i Ameriken ekspres, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

benzinska stanica, benzinska pumpa, sipanje goriva

Vučić: 'Imamo rezerve do Nove godine'

Sankcije NIS-u su višestruko loša vest za Srbiju i pogodiće svakog građanina, rekao je Vučić novinarima.

Do Nove godine garantuje da neće biti nikakvih problema, kada je reč o derivatima nafte - dizel, benzin, bezolovni, mazut.

„Sve što je potrebno imamo dovoljno u rezervama", rekao je.

Procena je, kaže, da Rafinerija u Pančevu može da radi do 1. novembra bez dotoka nafte.

Potvrdio je da je JANAF prekinuo dotok nafte.

„Pitanje je da li ćemo moći i preko koga da dopremamo naftu", dodao je.

Kaže da Elektroprivreda Srbije ima dovoljno mazuta za godinu dana i da su obezbedili kerozin za neometano obavljanje avio-prevoza „u saradnji sa kuvajtsko-britanskom kompanijom".

Niko 8. oktobra nije hteo da sipa sertifikovanu naftu NIS-a, dodao je, zato što avio kompanije nisu želele da potpadnu pod američke sankcije.

Ponovio je da je Srbija kolateralna šteta odnosa Rusije i Amerike i odbacio ideje o nacionalizaciji NIS-a kao jedom od modela rešenja problema.

Zahvalio se ministru privrede Hrvatske na ponudi da kupi NIS.

„Uzećemo to u obzir kad nas ruski partneri u NIS-u obaveste da žele da prodaju svoj deo u toj kompaniji. Dobrodošla je svaka ponuda", rekao je.

Srbija želi da kupi Hrvatsku elektroprivredu, uzvratio je.

Vučić je razgovarao u četvrtak ujutro sa ambasadorom Rusije i najavio da će razgovori sa američkim zvaničnicima biti nastavljeni.

Zatražena je vanredna sednica Skupštine akcionara kako bi se saznalo šta može da se očekuje od ruske strane, da li će se ići na uvoz nafte i kako mogu da se uvoze derivati, rekao je Vučić.

Naglasio je da je osnovana Radna grupa, da će zamoliti Ruse da još jednom razmisle o posledicama koje će doneti sankcije NIS-u i da pokušaju sa Srbijom da pronađu rešenje.

Promena u vlasničkoj strukturi NIS-a

Uoči odluke američke administracije o uvođenju sankcija, delimično je izmenjena vlasnička struktura u NIS-u.

Akcionarsko društvo Intelidžens iz Sankt Peterburga, drugog najvećeg ruskog grada i rodnog mesta predsednika Vladimira Putina, preuzelo je od Gasproma 11,3 odsto akcija NIS-a, javila je Radio-televizija Srbije.

Ta firma je ćerka Gasproma, a transakcija je završena 19. septembra.

Gasprom je ostao na samo procentu udela.

U NIS-u sada najveći udeo ima Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, sa 44,85 odsto, drugi akcionar je država Srbija sa 29,87, a treći je firma Intelidžens sa udelom 11,3 odsto.

Ostalo su mali akcionari.

Šta ove sankcije znače?

Kada naftna kompanija potpadne pod sankcije OFAK-a i Sjedinjenih Američkih Država, tada je ona praktično isključena sa tržišta, rekla je ranije Nadežda Kokotović iz Briselskog kluba za energetiku za RTS.

„U sadašnjim uslovima, možda grešim, ne postoji ni teoretska mogućnost da se trgovina odvija bez dolara ili evra.

„Prostor za tako nešto je vrlo sužen prethodnim paketima sankcija (Rusiji)", kaže Kokotović.

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je ranije za RTS da na početku primene sankcija neće biti velikog uticaja jer je Srbija pripremila zalihe za dva do tri meseca.

Međutim, što duže sankcije budu trajale, situacija će biti teža jer postoje logistički problemi da se uveze tolika količina goriva kako bi se nadomestila domaća proizvodnja, ukazuje.

„NIS ima veliki distributivni lanac, tako da ćemo videti kako će se to odraziti na same pumpe koje ima u svom vlasništvu, budući da je moguće da banke neće hteti da sarađuju", kaže Marković.

Ističe da bi jedna od posledica dužih sankcija bila i nedostatak goriva na pumpama, što će, kako navodi, stvoriti probleme u transportu i kompletnoj industriji.

rafinerija nafte u pančevu — Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda

O američkim sankcijama

Sankcije američkog Sekretarijata za finansije u sklopu mera protiv NIS-a prvobitno je trebalo da stupe na snagu 27. februara, ali su od tada stalno odlagane.

Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, bila je vlasnik oko 56 odsto akcija NIS-a, a od januara 2025. američke vlasti su tu kompaniju stavile pod sankcije.

U februaru je 11,3 odsto akcija Gaspromnjefta u NIS-u preuzeo Gasprom, sa kojom zemlje Evropske unije (EU) imaju ugovore o isporuci gasa i nafte, pa je Rusija na taj način pokušavala da zaobiđe sankcije.

Gasprom, kompanija sa sedištem u Sankt Peterburgu, pod sankcijama je Amerike od 2022. godine kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, zbog povezanosti sa Kremljom.

U septembru 2025. paket akcija Gasproma prešao u ruke kompanije Intelidžens, takođe u ruskom vlasništvu.

„Suštinski, ova promena ne mora da znači ništa jer je firma Intelidžens registrovana u Rusiji i zavisna je od Gasproma.

„Ovo je kozmetička promena, ruska strana i dalje ima kontrolu u NIS-u, jedino ako žele da prodaju taj udeo od 11 procenata", ocenio je finansijski analitičar Vladan Pavlović za RTS.

Gaspromnjeft je 2008. bez tendera kupio 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona evra, a stručnjaci su upozoravali da je prodaja bila „ispod cene".

Iz Beogradske berze objavili su krajem februara dokumente koji pokazuju da je Gaspromnjeft vlasnički udeo u NIS-u smanjio sa 50 na 44,85 odsto.

Istovremeno je Gasprom, čija je ćerka firma Gaspromnjeft, sopstveni udeo u NIS-u povećao sa 6,15 na 11,30 odsto.

Od januara su trajali pregovori u trouglu Vašington, Beograd i Moskva - i konstantna odlaganja - oko uvođenja američkih sankcija NIS-u.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je krajem avgusta da su zalihe goriva u Srbiji dovoljne za šest do osam meseci.

Srbija oko tri četvrtine nafte dobija iz uvoza, najviše iz Iraka (52 odsto) i Rusije (47 odsto).

NIS je uz Elektroprivredu Srbije kompanija sa najvećim prihodom na domaćem tržištu, pokazuju podaci za 2023. godinu Agencije za privredne registre.

Ta firma učestvuje sa devet odsto u državnom budżetu, govorio je Vučić.

Kako je došlo do sankcija?

Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu uspeva da izbegne uvođenje sankcija Moskvi, kao jedina evropska zemlja uz Belorusiju koja to još nije učinila.

Od Srbije se traži potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije, rekao je u januaru Vučić.

Tada se sastao sa Ričardom Vermom, zamenikom američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse.

Verma je rekao da je plan da se „ukloni vlasništvo Rusije u vlasničkoj strukturi" NIS-a i da po Srbiju neće biti nikakvih ekonomskih posledica ako se to desi.

Vučić je rekao da je Srbija spremna da otkupi ruski deo, ali da nije jasno kako da to izvede.

Rekao je i da se protivi nacionalizaciji.

„Mi da otimamo nečiju imovinu nećemo, pa ni rusku.

„Hožemo da platimo, imamo para, samo nam recite gde i kome da platimo", rekao je tada Vučić.

I Velika Britanija se ranije pridružila američkim sankcijama koje su uvedene i za plovila koja prevoze rusku naftu, ali i za imovinu i kompanije desetina poslovnih ljudi iz ruskog energetskog sektora.

plakat nis-a i gasproma, gasprom i nis, američke sankcije NIS-u

Šta sankcije znače za NIS, Srbiju i stanovništvo?

Ukoliko sankcije dugoročno ostanu na snazi, „moguća je destabilizacija privrede", izjavio je u januaru energetičar Miodrag Kapor za BBC na srpskom.

„Inflacija bi porasla, smanjila bi se potrošnja, izvoz bi nam bio skuplji, strane kompanije bi bile obeshrabrene da dolaze u Srbiju, ali ipak ne bih očekivao neke posledice sankcija poput onih 1990-ih u Jugoslaviji", kaže.

„Posledično bi moglo da dođe i do nestašice goriva, jer NIS kontroliše oko 80 odsto tržišta goriva u Srbiji", dodao je Kapor u januaru.

Iako saradnja sa NIS-om donosi „najveći prihod" JANAF-u, „on ne bi rizikovao poslovanje održavanjem saradnje sa NIS-om", smatra on.

„Čak i da Evropska unija ne uvede sankcije, bilo koja firma iz EU ne bi rizikovala poslovanje sa kompanijom pod američkim sankcijama, kako i sama ne bi posledično dobila sankcije", objasnio je energetičar.

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da 95 odsto nafte koja dolazi u Srbiju ide kroz JANAF, koji je zbog toga važan za energetsku i ekonomsku sigurnost zemlje.

JANAF je saopštio da je od Amerike dobio odobrenje da do 15. oktobra može da dostavlja naftu NIS-u.

JANAF i NIS: Šta sledi?

Po objavljivanju odluke o američkim sankcijama NIS-u, JANAF je saopštio da od sada „prestaje mogućnost dalje realizacije ugovorenih aktivnosti".

Iz hrvatske kompanije kažu da je njeno poslovanje „stabilno i ni na koji način nije ugroženo".

„JANAF je spreman za ovakav razvoj događaja, što je potvrđeno stres testovima koje smo sproveli u proteklom razdoblju.

„Nastavićemo planirane aktivnosti diverzifikacije poslovanja i otvaranja prema novim tržištima...", dodaje se.

U ugovoru hrvatske i srpske kompanije postoji „klauzula o višoj sili", koja podrazumeva da se ugovor automatski raskida u takvim okolnostima, prenosi list Danas.

Predstavnici JANAF-a i mađarske kompanije Mol sastali su se 8. oktobra kako bi pregovarali o novom ugovoru o isporuci nafte, jer aktuelni ističe 31. decembra.

Ali, „bilo bi jako teško, gotovo nemoguće" za JANAF da saradnjom sa mađarskom firmom nadoknadi gubitak u slučaju prekida saradnje sa NIS-om, rekao je 8. oktobra Vladislav Veselica, član uprave JANAF-a.

U slučaju žalbe NIS-a na takvu odluku odlučivao bi arbitražni sud.

Prekid dotoka nafte iz Hrvatske ne bi nužno direktno uticao na sigurnost snabdevanja tržišta u kratkom roku, rekao je Aleksandar Kovačević, stručnjak za ekonomiku energetike, za BBC na srpskom.

„Ima dovoljno instrumenata i učesnika na tržištu da se očuva ili poboljša sigurnost snabdevanja, ali je očigledno da sigurnost snabdevanja zahteva više pažnje i više sredstava Vlade Srbije", dodaje.

https://www.youtube.com/watch?v=2JtmbZD3nfM

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk