Нова нада: Вакцине би могле да зауставе рак дојке

„Стигли смо до прекретнице&qуот;, каже докторка Нора Дсис, онколошкиња која је на прагу највећег открића у њеној тридесетогодишњој каријери - вакцини против рака дојке.

Током наредне деценије, вакцине ће се примењивати као део стандардног лечења рака, верује Дсис, директорка Института за вакцине против рака при Универзитету Вашингтон у Сједињеним Државама (САД).

Рак дојке је водећи узрок смрти од рака међу женама у многим земљама.

Према тренутној процени Међународне агенције за истраживање рака, свака 20. жена у свету оболеће од рака током живота.

Ипак, постоји нада.

Фондација за истраживање рака дојке наводи да се широм света тренутно спроводи више од 50 активних испитивања вакцина против рака дојке које примењују различите приступе.

Пет од тих испитивања већ су у поодмаклој фази.

У последњих 18 месеци начињен је огроман напредак у развоју вакцина.

То је резултат достигнућа у области имунотерапије - револуционарног начина лечења који активира имунолошки систем пацијента да се бори против болести, као и развоја вештачке интелигенције која може да анализира десетине хиљада скупова података онколошких пацијената.

Могући ефекат вакцина у пракси показује пример глумице Викторије Еканоје, којој је у тридесетим годинама дијагностикован дуктални карцином ин ситу (ДЦИС) - рани облик рака дојке који настаје унутар млечних канала.

„То има огроман утицај на ваш пословни, друштвени и породични живот.

„Све вам се окрене наглавачке&qуот;, каже она.

„Када бисмо то могли да спречимо вакцином, било би заиста невероватно&qуот;.

Њено лечење било је нарочито тешко јер болује и од српасте анемије, због чега су јој биле потребне трансфузије крви током операција.

Али, рано откривање и правовремено лечење су јој помогли.

Погледајте видео: 12 симптома рака дојке

Како делују вакцине против рака?

Научници већ деценијама покушавају да развију вакцине за лечење и превенцију рака, али без већег успеха.

Вакцине против болести као што су мале богиње или менингитис делују тако што помажу телу да ствара антитела за заштиту од вируса или бактерија које га нападају.

То је много теже код рака јер настаје из сопствених ћелија организма.

Због тога се већина вакцина против рака израђује „по мери&qуот; и „састојци&qуот; се прилагођавају сваком појединачном пацијенту и јединственом генетском профилу тумора.

Ове вакцине уче организам да производи протеине или антитела која нападају маркере или антигене који су присутни само на тим ћелијама рака.

Која истраживања се тренутно спроводе?

Пионирка у појединим областима истраживања је докторка Нора Дсис, која блиско сарађује са Коалицијом за вакцине против рака, америчким конзорцијумом који убрзава развој најперспективнијих вакцина.

Дис води више пројеката, међу којима је и проширење клиничког испитивања вакцине ВОКВАЦ која се развија на Универзитету Вашингтона.

Ова вакцина циља протеин ХЕР2 који обично подстиче брзи раст ћелија рака дојке.

У оквиру овог испитивања, вакцина се даје уз хемиотерапију и друге терапије пацијентима са ХЕР2 позитивним раком дојке, који чини око трећине свих случајева, пре операције уклањања тумора.

„Коначно смо стигли до тачке када ћемо у блиској будућности имати вакцине против рака које су одобрене за клиничку употребу&qуот;, каже Дсис.

У августу је завршена прва фаза клиничких испитивања вакцине коју су развили биотехнолошка компанија Аникса Биосциенцес и Кливлендска клиника у Охају, у САД-у.

Ова вакцина на бази пептида циља протеин алфа-лакталбумин, који се налази у хуманом млеку и повезан је са агресивним троструко негативним раком дојке (ТНБЦ), једним од најсмртоноснијих облика болести.

Погледајте видео: Како изгледа преглед дојке

„У тело убацујемо протеин који је карактеристичан за ћелије рака дојке и учимо тело да напада те ћелије&qуот;, објашњава доктор Анил Кумар из компаније Аникса Биосциенцес.

Научници желе да утврде да ли вакцина може да смањи величину тумора што би омогућило мање инвазивне операције или чак оне не би биле потребне, као и да ли може знатно да смањи ризик од поновног појављивања тумора.

Вакцина се испитује на пацијенткињама које су преживеле ТНБЦ, као и на женама чије су биопсије показале мутације које указују на преканцерозне промене.

Код више од 70 одсто тих жена, имуни систем је препознао и напао ћелије рака дојке, показали су резултати испитивања.

Доктор Џи Томас Бад из Института за рак Кливлендске клинике каже да прелиминарни резултати показују да пацијенти „добро подносе&qуот; вакцину и да су нежељени ефекти минимални.

Друга фаза клиничких испитивања почеће почетком 2026. године и обухватиће контролну групу која неће примити вакцину, што ће научницима омогућити да утврде њену ефикасност.

Кумар се нада да ће једног дана вакцина моћи да се даје женама, и неким мушкарцима, који немају рак да би се „спречила појава болести&qуот;.

Трећа фаза испитивања биће спроведена на стотинама до хиљада пацијената у многим болницама, када ће се нова терапија упоређивати са тренутно најбољим доступним методама лечења.

После те фазе може да прође још неколико година пре него што вакцина добије дозволу за употребу, иако је америчка Управа за храну и лекове (ФДА) увела мере за убрзане процедуре одобравања за одређене болести, међу којима је рак.

„Ово је као да сам добила на лутрији&qуот;, каже Дајана Инес, која је примила вакцину против рака дојке и већ три године је у ремисији.

У 39. година је приметила квржицу у дојци док је успављивала њену двогодишњу ћерку и убрзо јој је дијагностикован троструко негативни карцином дојке (ТНБЦ) у трећем стадијуму.

Лечење је трајало месецима, било је исцрпљујуће и обухватило је радикалну операцију, радиотерапију и 16 циклуса хемиотерапије, међу којима и три циклуса најјаче хемиотерапије познате као „црвени ђаво&qуот;, назване због боје и изразите токсичности.

Затим јој је саопштено да би могла да буде кандидаткиња за учешће у клиничком испитивању вакцине против рака дојке.

У почетку је била сумњичава, али када је добила све информације, била је срећна.

„Искрено верујем да је ово следеће велико научно достигнуће&qуот;, каже он.

Погледајте видео: Пет ствари које треба да знате о раку дојке

Ко ће имати приступ персонализованој вакцини?

Иако влада велики оптимизам у погледу потенцијала персонализованих вакцина, још увек је рано о томе говорити.

Оне треба да пруже изузетно циљани третман, али су због сложеног поступка производње веома скупе.

Дугорочни циљ фармацеутских компанија је развој вакцина које су „готов производ&qуот; и које делују код великог броја пацијената циљајући уобичајене тумор маркере.

Шансе за преживљавања рака дојке и даље изразито зависе од места у свету где пацијент живи.

У земљама које имају високе приходе, преживи 83 одсто жена којима је дијагностикован рак дојке, док у земљама које имају ниске приходе, међу које спадају готово све државе јужне Африке, умре више од половине жена са истом дијагнозом.

Неки онколози страхују да савремене технологије, попут вакцина, никада неће бити доступне великом броју жена којима су потребне.

Већ постоје огромне разлике између оних који имају приступ чак и основним облицима лечења, попут операција, радиотерапије и хемиотерапије, и оних који тај приступ немају, каже др Изабел Сорџоматарам, заменица шефа Одељења за праћење рака Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ).

„Ситуација је још сложенија у погледу приступа софистицираним, персонализованим терапијама рака&qуот;, додаје она.

Према фебруарском извештају ИАРЦ-а, очекује се да број оболелих од рака дојке у свету порасте за 38 одсто до 2050. године, а да број смртних случајева годишње скочи за чак 68 одсто.

„Сваког минута, четири жене у свету добију дијагнозу рака дојке, а једна жена умре од те болести, и ова статистика се погоршава&qуот;, каже Џоан Ким, ауторка извештаја и научница у ИАРЦ-у.

Викторија не може да дочека примену вакцине.

Она води кампању подизања свести о раку дојке међу црним женама.

„Још постоје заједнице у којима се о раку дојке готово уопште не говори&qуот;, каже она.

„Постоје кривица и стид - кривица због губитка идентитета.

„То је толико снажан и потресан осећај&qуот;.

Дијана и даље размишља о могућности да се рак врати, нарочито сада када се приближава петој години ремисије.

„Али ово није научна фантастика, ми смо у другој фази клиничких испитивања.

„Ја сам данас овде као живи доказ&qуот;, каже она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Колико је важна превенција рака дојке и зашто се у Србији лоше спроводи
• Како земље региона штите жене од рака дојке
• Репродуктивно здравље у Србији: Рак не мора да буде препрека за родитељство

(ББЦ Невс, 10.09.2025)