Nobelova nagrada ekonomistima za istraživanje uticaja tehnologije na privredni rast

Džoel Mokir, Filip Agion i Piter Hauit dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju za „objašnjenje ekonomskog rasta vođenog inovacijama“, saopštila je u ponedeljak Kraljevska akademija nauka iz Švedske.

Prestižna nagrada, formalno poznata kao Nagrada Švedske narodne banke za ekonomske nauke u sećanje na Alfreda Nobela, poslednja je koja se dodeljuje svake godine i vredna je 11 miliona švedskih kruna ( oko milion evra).

„Laureati su nas naučili da održivi rast ne može da se uzima zdravo za gotovo“, saopštilo je telo koje dodeljuje nagradu.

„Ekonomska stagnacija, a ne rast, bila je norma tokom većeg dela ljudske istorije. Njihov rad pokazuje da moramo biti svesni pretnji kontinuiranom rastu i suprotstaviti im se.“

Mokir je profesor na Univerzitetu Nortvestern u Sjedinjenim Državama, dok je Agion profesor na Koledžu de Fransu, INSEAD-u u Parizu i na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka u Velikoj Britaniji.

Hauit je profesor na Univerzitetu Braun u Sjedinjenim Državama.

„Džoel Mokir je koristio istorijska zapažanja da bi identifikovao faktore neophodne za održivi rast zasnovan na tehnološkim inovacijama“, rekao je Džon Hasler, član Nobelovog komiteta.

„Filip Agion i Piter Hauit su proizveli matematički model kreativnog uništenja, beskrajnog procesa u kojem novi i bolji proizvodi zamenjuju stare.“

Imena dobitnika nagrada za medicinu, fiziku, hemiju, mir i književnost objavljene su prošle nedelje.

Te nagrade su ustanovljene testamentom švedskog pronalazača dinamita i biznismena i dodeljuju se od 1901, sa nekoliko prekida uglavnom zbog svetskih ratova.

Nagrada za ekonomiju ustanovljena je mnogo kasnije, a prvi put je dodeljena 1969, kada su je osvojili Norvežanin Ragnar Friš i Jan Tinbergen iz Holandije za rad u dinamičkom ekonomskom modelovanju.

Tinbergenov brat Nikolas takođe je osvojio nagradu, ponevši kući priznanje za medicinu 1973.

Prošlogodišnja nagrada za ekonomiju pripala je akademicima iz SAD Sajmonu Džonsonu, Džejmsu Robinsonu i Daronu Adžemogluu za projekat istraživanja veze kolonizacije i uspostavljanja javnih institucija kako bi se objasnilo zašto su neke zemlje decenijama siromašne.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ko je Marija Korina Mačado, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2025. godine
• Mađarski pisac Laslo Krasnahorkai dobio Nobelovu nagradu za književnost
• Nobelova nagrada hemičarima za istraživanje koje može da smanji zagađenje
• Nobelova nagrada za fiziku trojici naučnika za doprinos kvantnoj mehanici
• Nobelova nagrada za medicinu naučnicima koji su proučavali imuni sistem
• Ko je bio Alfred Nobel

(BBC News, 10.13.2025)