Sankcije NIS-u: 'Zajedno sa Beogradom tražimo optimalno rešenje', kažu u Moskvi

Dok Naftna industrija Srbije (NIS) preživljava period pod američkim sankcijama, stanovništvo Srbije i dalje se pita kako će se one odraziti na njihovu svakodnevnicu i džep.

Pominju se brojne opcije, manje ili više realne - od kupovine dela vlasništva od ruskog Gaspromnjefta, preko stečaja, do nacionalizacije.

I dok Aleksandar Vučić, predsednik Srbije kaže da se „ne pregovara sa mogućim kupcima", vlasti u Moskvi ističu da zajedno sa Beogradom „traže najbolje rešenje" i da će se u toj potrazi „oslanjati na na međuvladin sporazum iz 2008".

„U sadašnjim uslovima, mi i naši srpski partneri moramo da tražimo optimalno rešenje kako bismo prevazišli veštački stvorene probleme od strane američke administracije.

„Uvereni smo da su naši srpski prijatelji, kao i mi, iskreno zainteresovani da zaštite našu bilateralnu saradnju od spoljnog mešanja", izjavila je Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Prethodno je predsednik Srbije, posle sastanka Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije, istakao da Srbija nije većinski vlasnik NIS-a i da zato ne može da govori o nacionalizaciji.

„Nismo komunisti", rekao je Vučić.

On je nekoliko dana po uvođenju sankcija i posle razgovora sa rukovodstvom Gaspromnjefta, koja ima najveći udeo u vlasništvu NIS-a, kazao da neće biti „nestašice nafte, naftnih derivata i bilo kakve energetske krize".

„Zadovoljan sam otvorenošću, konstruktivnošću i iskrenošću. I jedni i drugi smo bili takvi. Naši ruski prijatelji su razumeli našu poruku, mi smo razumeli njihove interese.

„Građani budite mirni, država je tu da se bori za vaše interese", kazao je u objavi na Instagramu.

Odbor direktora NIS-a prethodno nije predložio plan i program na hitnom sastanku 10. oktobra

NIS nije odgovorio na pitanja BBC-ja na srpskom.

„Tri su opcije - da Rusi kažu da prodaju svoj udeo da pomognu, da prodaju uz uslov da im se to vrati kad prođe kriza i da neće da prodaju, pa da se snalazimo", kaže ekonomista Božo Drašković za BBC na srpskom.

Rešenje vidi u otkupu dela vlasništva koje ima Gasprom kako bi se zadovoljio zahtev Sjedinjenih Država i evropskih zemalja.

• Kako će sankcije NIS-u uticati na vas

Šta kažu iz Moskve?

„Kada je reč konkretno o NIS-u, nastavljamo da u bliskom kontaktu sa Beogradom tražimo najbolje rešenje. Predstoji težak posao“, rekla je Zaharova, a objavljeno je na sajtu ruskog ministarstva spoljnih poslova.

Ona je istakla će se strane u potrazi za rešenjem oslanjati na međuvladin sporazum iz 2008. godine, kada je Srbija prodala većinski udeo NIS-a kompaniji Gazprom.

Prema rečima Zaharove, energetika ostaje jedno od ključnih pravaca rusko-srpske saradnje.

„Svojevremeno je upravo zahvaljujući naporima ruskog investitora NIS od gubitaške firme postao moderna i efikasna struktura naftno-prerađivačkog sektora, lider industrije na Balkanu.

„Podsećamo da je privatizacija ovog preduzeća sprovedena na osnovu rusko-srpskog međuvladinog sporazuma iz 2008, dok Vašington nikada nije imao veze sa tim ugovorom“, kazala je Zaharova.

Američki Sekretarijat za finansije doneo je početkom godine odluku o uvođenju sankcija ruskim energetskim kompanijama i njihovim podružnicama, među kojima je i NIS.

Srpska firma, većinski u ruskom vlasništvu, tražila je odlaganje početkom februara i od tada do uvođenja sankcija 9. oktobra, osam puta je uspela da pomeri njihovu primenu.

Dok visoki funkcioneri i političari tvrde da nema opasnosti od cenovnih udara ili nestašica nafte i da su zalihe goriva u Srbiji dovoljne za pola godine i više, stručnjaci za energetiku kažu da bi mogle da potraju nekoliko meseci.

Benzinske stanice NIS-a su uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata, saopštili su iz ove kompanije, ali se više ne ,ože plaćati inostranim platnim karticama, već gotovinom, Dina karticom ili elektronskim aplikacijama.

Zašto Gasprom ne želi da proda NIS?

Olga Šamina, BBC Ruski servis

Gasprom se tokom prethodnih godina suočio sa ozbiljnim finansijskim pritiskom.

Magazin Forbs je objavio listu ruskih kompanija sa najvećim dugovima, a Gasprom je na vrhu.

Ta firma je ozbiljno pogođena posledicama rata u Ukrajini.

Evropske zemlje su od 2022. praktično prekinule upotrebu ruskog gasa, a Gasprom nije uspeo da potpuno preusmeri protok gasa u Kinu i druge azijske Zemlje.

I Gaspromnjeft trpi posledice rata.

Glavni razlog nisu samo sankcije, već i ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu.

Sada se Rusija suočava sa nestašicom gasa.

Finansijski izveštaji Gaspromnjefta u prvoj polovini 2025. godine nisu bili baš dobri, jer su i ukupan obrt novca i zarada značajno opali.

Međutim, NIS ne donosi značajan prihod ni jednoj, ni drugoj kompaniji.

Nastojanja Gasproma i Gaspromnjefta da ga zadrže u vlasništvu ne možemo da tumačimo u svetlu bilo kakvih ekonomskich interesa.

Ta odluka je više zasnovana na političkim i strateškim motivima.

Možemo da pretpostavimo da Gasprom pokušava da osigura uticaj na vlasti i poslovni sektor u Srbiji.

Neće biti kantica i kanistera, tvrdi Vučić

Predsednik Srbije je u subotu rekao da će se problemi oko sankcija rešiti dogovorom Moske i Vašingtona, kome se nada.

Takođe je izjavio da „od ruske strane želi da čuje šta je njihov plan u slučaju da se rat u Ukrajini ne završi ubrzo“ i da kakav god epilog bio „za nas nema tu lakih rešenja“.

„Američka strana je nudila da ne bude sankcija ako garantuje da je Srbiji potrebno neko vreme za nacionalizaciju", rekao je Vučić.

Do nacionalizacije može da dođe ukoliko Rusija odbije da proda svoj udeo u NIS-u, smatra ekonomista Drašković.

„Međutim, nacionalizacija nosi veoma visoke rizike."

Srbija, dodaje, šalje signal da u nestabilnim situacijama nacionalizuje kompanije zbog čega bi strana ulaganja mogla da se smanje, a s druge strane, kada se završi rat i kriza prođe, Rusija ima pravo na odštetu.

„Upali smo u makaze između dve velike sile, napravili smo kao mala zemlja vrlo loš strateški odabir i nauk za ubuduće je da se vitalni sektori ne prepuštaju stranim kompanijama", kaže Drašković za BBC na srpskom.

Predsednik Srbije je najavio da će problem nastati ako prestane da radi Rafinerija nafte u Pančevu, jer kada se ugasi moraće da prođu dve do četiri nedelje da se ponovo pokrene.

Pozvao je građane da ne paniče i dodao da država traži rešenje.

„Neće se ponoviti kantice, kanisteri i ostala čuda, garantujem građanima", rekao je Vučić.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da „Gasprom" i Rusija ostaju pouzdani partneri Srbije.

„U okviru naše bilateralne saradnje Srbija će održati svoju energetsku bezbednost, kao i do sada", poručio je ruski ambasador, prenosi Tas.

Uoči odluke američke administracije o uvođenju sankcija, delimično je izmenjena vlasnička struktura u NIS-u.

Akcionarsko društvo Intelidžens iz Sankt Peterburga, drugog najvećeg ruskog grada, preuzelo je 19. septembra od Gasproma 11,3 odsto akcija NIS-a, javila je Radio-televizija Srbije.

Gasprom je ostao na samo procentu udela.

U NIS-u sada najveći udeo ima Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, sa 44, 85 odsto, sledi država Srbija sa 29, 87, a treći je Intelidžens sa udelom od 11,3 odsto.

Ostalo su mali akcionari.

Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji posle invazije na Ukrajinu februara 2022. godine.

Američke sankcije NIS-u do sada su najoštrija kazna Srbiji zbog saradnje sa Rusijom.

• Gasprom u Srbiji - od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita
• Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji
• Šta Trampove carine znače za Srbiju

Sva odlaganja sankcija

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Sankcije NIS-u: Kako će uticati na mene
• Amerika uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije
• Koje srpske firme su pod EU sankcijama zbog Rusije

(BBC News, 10.17.2025)