Поема "Срце земље" на Великом школском часу

Улице наквашене сузама, одзвањају јецаји мајки, сестара, жена, док им синове, браћу и мужеве одводе у топовске шупе. У колони и, тада седамнестогодишњи, Радослав Ралетић. Избегао је стрељање, а сећање на разговор са мајком његовог друга Љубисава Пантића, који није био те среће, не бледи. Радослав Ралетић, који је преживео стрељање у Шумарицама, сећа се: "Та жена је 30 година после стрељања, 30 и колико је било, није могла да се ослободи тога, патила је и