Берлински процес: Мноштво старих и једна нова тема за балканске и европске лидере

Балканско политичко чедо Ангеле Меркел кренуло је и у старије разреде основне школе, али је Европска унија (ЕУ) још без нове чланице из овог дела континента.

Берлински процес, дипломатска иницијатива коју је 2014. године покренула тадашња немачка канцеларка у циљу приближавања земаља Западног Балкана ЕУ, ове године лидере доводи за исти сто у Лондону.

Биће то дванаести самит председника држава и влада, који долази после низа састанака на министарском или експертском нивоу, младих и невладиних организација.

Кир Стармер, премијер Велике Британије, дочекује 22. октобра колеге из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Косова, Северне Македоније и Албаније, као и лидере Немачке, Француске и других чланица ЕУ.

У опробаном формату, разговараће о „стабилности, безбедности и економској сарадњи у региону&qуот;, саопштио је британски Форин офис.

Шта доноси лондонски састанак?

Још када је у фебруару најављен самит балканских и европских лидера, било је јасно да је домаћин дописао једну нову тему.

Ону која је за владу премијера Стармера важна и у унутрашњој политици Велике Британије.

Као кључно, наведено је да ће се на самиту „оснажити сарадња са партнерима са Западног Балкана у борби против илегалних миграција на кључним кријумчарским рутама&qуот;.

Колико је Британији ова тема важна, показује и то да је на место шефице дипломатије почетком септембра дошла Ивет Купер, до тада министарка унутрашњих послова - кључног ресора у борби са илегалним миграцијама.

На састанку са балканским и европским колегама у Белфасту, који је био својеврсно загревање за лондонски самит, она је разговарала понајвише управо о нелегалним доласцима на Острво.

• Берлински процес: Шта балканским лидерима предлажу невладине организације
• Лакша путовања Западним Балканом, брже признавање диплома и лиценци: Шта се мења Берлинским процесом
• Лондонски самит: Лош тренутак за Западни Балкан

Магазин Политико пише да би разговори могли да буду финализовани на сусрету највиших званичника у Лондону, а да би кључни споразум Велика Британија могла да потпише са Косовом.

„Велика Британија преузела је и наставила мноштво процеса који су почели претходних година, уз поклањање више пажње темама попут безбедности или миграција.

„Видим овогодишњи састанак као наставак онога што је започето претходних година и померање по овим кључним питањима&qуот;, каже Валеска Еш, нерезидентна виша сарадница Центра за Европу Атлантског савета.

Замена или припрема за чланство у ЕУ

Пре 11 година, мигрантска криза тек се помаљала на хоризонту, па су и лидери бринули сасвим друге бриге.

Преговори Србије и Косова нису напредовали, Македонија је имала старо име и грчку блокаду придруживања ЕУ, Босна и Херцеговина борила се са унутрашњим проблемима, Црна Гора и Албанија биле су неспремне за европске теме.

Када је Жан Клод Јункер у јулу 2014. постао председник Европске комисије, јасно је поручио - „нема проширења ЕУ до 2020. године&qуот;.

Разочарење изостанком перспективе Балкана покушала је да ублажи тадашња немачка канцеларка, окупљањем лидера за берлинским столом.

„Многи људи су веровали да је покретање Берлинског процеса био начин да се надомести или замени процес европских интеграција.

„Рекла бих да је идеја канцеларке Меркел од почетка била да се направи процес који ће помоћи интеграцију земаља Западног Балкана у Европску унију и да им се помогне да се припреме - пре свега кроз регионалну сарадњу и боље међусобне односе&qуот;, присећа се времена од пре више од једне деценије Валеска Еш.

Она је на различите начине укључена у самите Процеса од 2014. године.

Теме није било тешко одабрати: економским интеграцијама би се побољшали односи међу земљама, оне би се повезале кроз саобраћајну инфраструктуру, уз помирење кроз канцеларију која би радила на зближавању младих.

Успеси, недостаци и конкуренција

Балкански и европски лидери до сада су се састали 11 пута: четири пута у Берлину, а по једном у Лондону, Бечу, Паризу, Трсту, Познању, Софији и Тирани.

Са јасно истакнутим државним заставама, сликали су се и они који их не признају.

„Пре Берлинског процеса, требало је решити много препрека да би се за истим столом нашли представници свих шест земаља Западног Балкана, пре свега због односа Србије и Косова.

„То се у међувремену значајно променило, редовни су састанци како на радном, тако и на највишем нивоу - иако се није променио однос Србије према статусу Косова&qуот;, сматра Еш.

Као важно достигнуће процеса, она истиче Заједничко регионално тржиште, механизам повезивања и усклађивања прописа земаља балканске шесторке, којим би се убрзао проток радне снаге, капитала, услуга и роба преко граница.

„Интеграција која се десила међу балканском шесторком догодила се по европским стандардима - није стварано обично регионално тржиште већ оно које се заснива на европским правилима.

„То ће помоћи укључивање на јединствено тржиште, када земље буду постајале чланице ЕУ.&qуот;

• Какав Балкан оставља Ангела Меркел
• Ангела Меркел - једна политичка каријера у фотографијама
• Ангела Меркел брани везе са Путином и блокаду уласка Украјине у НАТО

У једном тренутку, сличном темом бавио се и процес који су многи доживели као конкуренцију.

Основали су га лидери Србије, Северне Македоније и Албаније, а подржала га је и прва администрација Доналда Трампа - Отворени Балкан такође је радио на привредној интеграцији.

„Берлински процес покрива много више области него Отворени Балкан, па се са том иницијативом може поредити један сегмент - Заједничко регионално тржиште.

„Његова снага је у томе што укључује цео регион, а не само половину земаља, али се и заснива на стандардима ЕУ којима земље свакако теже у процесу придруживања.&qуот;

Многи пројекти који су започети у оквиру берлинских састанака постали су део процеса придруживања ЕУ, а примена неких од њих везана је и за реформе у оквиру Плана раста за Западни Балкан.

У оквиру овог процеса, на различите начине су прилику за сусрете са врховима држава имали и представници невладиних организација.

Ипак, уз списак тема око којих су се лидери договарали на самитима, али их касније нису применили код куће, остаје чињеница да се Западни Балкан ни после једанаест самита не може похвалити близином чланству у Европској унији.

„Нисам сигурна да ли кривца за изостанак потпуне примене договореног треба тражити у природи Берлинског процеса - слична ситуација је и по питању обавеза које су власти у регији преузеле и кроз друге процесе и и иницијативе.

„На крају, увек зависите од искрене жеље власти да примене оно што су договориле - да ли је нечија спољна одговорност што владе не желе да спроводе оно што су саме договориле, а у интересу је њихових грађана?&qуот;, пита се Еш.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=9миЈмхо0ду0

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Нова правила за улазак у ЕУ: Како да се пријавим
• Како је Србија разумела поруке Урсуле фон дер Лајен
• Цвеће у рукама и „де факто признање Косова“: „То је неопходан предуслов за европски пут“, поручила Фон дер Лајен
• Да ли Европска унија мења став према Србији
• Зашто у Србији опада подршка Европској унији
• Како је Црна Гора постала балкански лидер у приближавању Европској унији

(ББЦ Невс, 10.22.2025)