Si Đinpingova vizija otvorenog i inkluzivnog azijsko-pacifičkog prostora

Međunarodni monetarni fond, kako prenosi Sinhua, predviđa da će ekonomski rast u Azijsko-pacifičkom regionu usporiti sa 4,5 odsto ove godine na 4,1 odsto u 2026, što je upozoravajuća prognoza koja naglašava hitnost očuvanja duha saradnje i podsticanja novih pokretača i zamajaca rasta u ovim izazovnim vremenima.

Dok se lideri ponovo okupljaju, očekuje se da će Si ponoviti svoju dugogodišnju viziju o otvorenoj azijsko-pacifičkoj ekonomiji. Za njega ovaj dinamični region ostaje motor svetskog rasta, snaga sposobna da pokreće globalnu ekonomiju napred.

ZALAGANJE ZA SLOBODNU TRGOVINU

U 2025. godini članice APEC-a zajedno čine više od 60 odsto ukupnog svetskog BDP-a. Si taj region smatra ključnim prioritetom za unapređenje slobodne trgovine. Podstaknuta njegovom vizijom, Kina je ojačala svoje ekonomske veze sa ostalih 20 članica, od kojih njih 15 već jesu partneri Kine u sporazumima o slobodnoj trgovini.

Malezija, članica APEC-a, predstavlja upečatljiv primer. Kina je njen najveći trgovinski partner već 16 uzastopnih godina. "Malezijski durijani sada mogu biti isporučeni direktno iz voćnjaka u kineske supermarkete za manje od 24 sata, i izuzetno su popularni među kineskim potrošačima", napisao je Si u autorskom članku u aprilu, uoči svoje državne posete Maleziji, što je detalj koji oslikava rastuću snagu bilateralne trgovine.

U junu 2024. godine Kina je dodatno otvorila svoje tržište za tropsko voće durijani, iz Malezije. Te iste godine, trgovinska razmena između Kine i Malezije dostigla je rekordnih 212 milijardi američkih dolara, suprotno globalnom padu.

Tokom posete, Si je rekao malezijskom premijeru Anvaru Ibrahimu, koji 2025. predsedava ASEAN-om, da je Kina spremna da sa zemljama regiona "iskoristi stabilnost i izvesnost Azije kako bi se suprotstavila globalnoj nestabilnosti i neizvesnosti". U odgovoru, Anvar je rekao da ASEAN ne podržava nikakvo jednostrano uvođenje tarifa i da će ekonomski rast održavati putem saradnje.

Zapravo, Si je dosledno posvećen takvom pristupu. "Istorija nas uči da su otvorenost i saradnja glavna pokretačka snaga dinamičnih međunarodnih ekonomskih i trgovinskih aktivnosti", rekao je 2018. godine, kada je pokrenuo prvi Kineski međunarodni sajam uvoza u Šangaju. Te godine, dok su se sile unilateralizma i protekcionizma pojačavale, kineski lider izabrao je drugačiji put - da drži kineska vrata širom otvorena. Kako je više puta naglasio: "Kina neće odustati od odlučnosti da proširi otvaranje na visokom nivou".

Njegova posvećenost otvorenosti ima duboke korene. Još osamdesetih godina, kada je kineska politika otvaranja tek počinjala, Si, tada mladi zvaničnik u jugoistočnom obalskom gradu Sjamen, već je razmišljao unapred. Video je potencijal grada da napreduje izgradnjom slobodne luke. Godine 1987. Si je predvodio istraživački tim u poseti Singapuru, tada već globalno središte trgovine i logistike, kako bi proučio način na koji taj grad- država upravlja svojim sistemom slobodne luke, godinama pre nego što je osnovan APEC.{image3}

To rano istraživanje postavilo je temelje da Sjamen postane posebna ekonomska zona po modelu slobodne luke, nagoveštavajući da će otvorenost decenijama kasnije postati jedno od obeležja Sijeve strategije povezivanja Kine sa ostatkom sveta.

Tokom godina, ta vizija otvorenosti ostala je dosledna, razvijajući se od lokalnih eksperimenata u kineskim obalskim reformskim zonama do šire strategije međunarodnog angažovanja. Bilo da je reč o podsticanju slobodne trgovine ili zastupanju multilateralizma, Si je dosledno postavljao otvorenu saradnju kao kamen temeljac razvoja Kine i njene uloge u svetu.

Još 2013. godine, kada se prvi put pojavio na sastanku lidera APEC, Si je izložio jasnu viziju: Kinu posvećenu izgradnji okvira regionalne saradnje koji povezuje obe strane Tihog okeana i donosi korist svim učesnicima. Tokom protekle decenije, to rano obećanje poprimilo je konkretne oblike.

Već naredne godine, Si je bio domaćin liderima APEC u Pekingu, gde je forum usvojio "Pekinšku mapu puta", čime je zvanično započet proces uspostavljanja Zone slobodne trgovine Azijsko-pacifičkog regiona (FTAAP).

Danas se putevi ka FTAAP-u sve jasnije naziru. Pod Sijevim vođstvom, Kina u potpunosti sprovodi obaveze iz Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva (RCEP) i aktivno promoviše njegov visokokvalitetni razvoj. Kao najveća zona slobodne trgovine na svetu, RCEP povezuje 15 zemalja Azijsko-pacifičkog regiona, od kojih je 12 članica APEC, i jača ekonomsku međuzavisnost regiona.

Sijeva agenda slobodne trgovine dobila je novi zamah nakon što su Kina i ASEAN 28. oktobra potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini Kina–ASEAN, verzija 3.0.

Li Hi-sup, generalni sekretar Sekretarijata trilateralne saradnje (TCS), izjavio je da Kina, promovišući multilateralizam i slobodnu trgovinu, igra vodeću ulogu u različitim multilateralnim mehanizmima u Azijsko-pacifičkom regionu, uključujući RCEP, TCS, ASEAN+3 i APEK. TCS je međunarodna organizacija koja podstiče saradnju između Kine, Južne Koreje i Japana.

"Očekuje se da će Kina nastaviti da pokazuje lidersku ulogu kroz ovu organsku mrežu mehanizama, unapređujući napore ka regionalnoj saradnji i ekonomskoj integraciji", rekao je on.

UNAPREĐENJE POVEZANOSTI

Sijevo prvo učešće na APEC samitu poklopilo se s još jednom velikom prekretnicom. Godine 2013. Si je boravio u državnoj poseti Indoneziji, domaćinu tadašnjeg sastanka APEC i predložio Pomorski put svile 21. veka, ključnu komponentu Inicijative Pojas i put (BRI). Od tada, ova inicijativa prerasla je u snažan motor rasta koji povezuje ekonomije širom Azijsko-pacifičkog regiona i preoblikuje trgovinske rute u tom delu sveta.

Više od decenije kasnije, mreža se i dalje širi. Ovog aprila, tokom državne posete Vijetnamu, Si i vijetnamski lider To Lam pokrenuli su razgovore o izgradnji železnice koja bi povezala dve zemlje. Time će se dodatno proširiti železnička mreža BRI u regionu, pridružujući se značajnim projektima kao što su kinesko-laoska železnica, kinesko-tajlandska železnica, brza pruga Džakarta–Bandung i Malezijska železnica duž istočne obale.{image4}

Inicijativa Pojas i put (BRI) proteže se daleko izvan Azije. Prošlog novembra Si je otputovao u Peru kako bi svečano otvorio luku Čankaj, pomorsku kapiju koja povezuje Azijsko-pacifički region sa Latinskom Amerikom. Skraćujući vreme transporta iz Perua do Kine na samo 23 dana i smanjujući troškove logistike za najmanje 20 odsto, ova luka postaje vitalna arterija svetske trgovine. Si je izložio svoju viziju za Čankaj - da se "aktivno istraži model koji pokreće logistiku kroz transportne koridore, podstiče trgovinu kroz logistiku i razvija industriju kroz trgovinu".

Kako se fizičke veze produbljuju, Si često naglašava potrebu jačanja još jednog oblika povezanosti - onog manje vidljivog, ali jednako važnog: stabilnosti globalnih industrijskih i lanaca snabdevanja.

U svetu koji se suočava s rastućom pretnjom razdvajanja i fragmentacije lanaca snabdevanja, kako tvrdi Si, "zemlje bi trebalo da posmatraju ekonomsku međuzavisnost kao priliku da nadopunjuju svoje snage i ostvaruju obostrane koristi, a ne kao rizik".

Po Sijevom mišljenju, u eri ekonomske globalizacije nisu potrebne provalije podela, već mostovi komunikacije; ne gvozdene zavese sukoba, već autoputevi saradnje.

Krajem marta ove godine, Si se u Pekingu sastao sa više od 40 globalnih direktora i poslovnih lidera kako bi razgovarao o trenutnom stanju svetskog poslovnog okruženja. Njegova poruka bila je jednostavna, ali upečatljiva: "Često kažem – gašenje tuđe svetlosti neće učiniti da vaša svetli jače, a blokiranje tuđeg puta na kraju će samo blokirati vaš sopstveni".{image5}

Si je više puta naglašavao značaj stranih preduzeća u unapređenju kineske politike otvaranja. Na tom skupu, Si je obećao da će "obezbediti najveće moguće olakšice za trgovinu i investicije u Kini".

Šon Stajn, predsednik Američko-kineskog poslovnog saveta, bio je među učesnicima sastanka. Nakon što je čuo Sijeve reči, izjavio je: "Ulaganje u Kinu znači ulaganje u budućnost",

Za Sija, povezivanje nije samo pitanje čelika i betona, ono se tiče ljudi. On veruje da kulturne razmene i međusobno razumevanje postavljaju temelje trajne saradnje. Kina je uvela politiku bezviznog režima i proširila kulturne inicijative kako bi svet imao lakši pristup Kini. Ti potezi dali su rezultate, jer broj stranih posetilaca u zemlji raste iz godine u godinu.

Ovaj duh povezivanja jasno se pokazao tokom Samita lidera APEC-a 2024. u Peruu, kada je razgovor između Sija i čileanskog predsednika Gabrijela Borića poprimio topao, lični ton.

Borić se prisetio nedavnog događaja kod kuće: "Pre ove posete Peruu, bio sam pozvan na međunarodni sajam knjiga u Santjagu", rekao je Siju. "Sva vaša dela bila su izložena, zajedno sa delima kineskih pesnika, pisaca i umetnika", dodao je. Borić je Siju poklonio primerak na španskom jeziku knjige Si Đinping: Upravljanje Kinom, tom IV, i zamolio ga da mu se potpiše.{image6}

U toj dvorani reči i mastila, činilo se kao da su se kontinenti približili. "To me izuzetno raduje", rekao je Borić. "Budući razvoj odnosa između naših zemalja imaće koristi od brojnih sporazuma o saradnji, a još više od kulturnog dijaloga i obrazovnih razmena", dodao je.

IZGRADNJA ZAJEDNICE

APEC je rođen u presudnom trenutku, kada je talas ekonomske globalizacije počeo da jača. Od samog početka, forum je imao jasnu misiju: unapređenje otvorenosti i ekonomske integracije. Tokom decenija, ta posvećenost dovela je do onoga što je postalo poznato kao "Azijsko-pacifičko čudo", period izuzetnog rasta i transformacije koji je preoblikovao svetsku ekonomiju.

Za Sija, taj pionirski duh mora da se nastavi. On često kaže da saradnja u Azijsko-pacifičkom regionu treba "da se usudi da predvodi". Kada je APEC obeležavao 30 godina postojanja, stojeći pred liderima članica, Si se vratio jednom, snažno odzvanjajućem pitanju - Kako region može stvoriti sledećih "zlatnih trideset godina" razvoja?{image7}

Njegov odgovor ostaje dosledan: izgraditi azijsko-pacifičku zajednicu sa zajedničkom budućnošću. Godine 2020. APEC je pokrenuo Viziju Putradžaja 2040, novi dugoročni plan koji teži stvaranju "otvorene, dinamične, otporne i miroljubive azijsko-pacifičke zajednice do 2040. godine".

Kineski lider priznaje da se zemlje razlikuju po svojim nacionalnim uslovima i očekivanjima. Ono što je, po njegovom mišljenju, najvažnije jeste rešavanje tih razlika putem dijaloga i zajedničkog traženja rešenja za zajedničke izazove.

Si se jednom pozvao na drevnu kinesku mudrost da bi opisao APEC kao porodicu ekonomija povezanih ogromnim vodama Tihog okeana: "Najviše dobro je poput vode; voda koristi svim stvarima, a ne nadmeće se".{image8}

"Ogromni Tihi okean dovoljno je velik", rekao je Si jednom, naglašavajući svoje uverenje u koegzistenciju i saradnju.

Taj duh ne odražava se samo u Sijevom zalaganju za saradnju Kine sa zemljama regiona, već i u njegovim naporima da pomogne u suočavanju sa globalnim izazovima, posebno klimatskim promenama.

U februaru ove godine, Si je pozvao sultana Bruneja Hadžija Hasanala Bolkiju Mu’izadina Vadaulu da poseti Kinu i prisustvuje otvaranju 9. Zimskih azijskih igara u gradu leda na severoistoku Kine, Harbinu.

Uoči Igara, dvojica lidera sastala su se u Pekingu na razgovorima koji su obuhvatili i nove i tradicionalne sektore. Diskusija se odnosila na nove industrije, poput digitalne ekonomije, veštačke inteligencije i obnovljivih izvora energije, kao i na dugogodišnje oblasti saradnje, poput poljoprivrede i ribarstva. Brunej će biti domaćin ASEAN centra za klimatske promene i blisko sarađivati sa Kinom na merama klimatske akcije.{image9}

Za Sija, to partnerstvo ima simboličnu težinu. On je istakao da su Kina i Brunej "postavili model odnosa u kojem se velike i male zemlje tretiraju ravnopravno, uz obostranu korist i saradnju na principu koristi i dobitka za obe strane".

Gledajući unapred, Si vidi Azijsko-pacifički region kao "lokomotivu globalizacije". Novi talas tehnoloških i industrijskih promena već je u povoju, pokrećući svetsku tranziciju ka digitalnoj, zelenoj i pametnoj ekonomiji. Takve promene, tvrdi Si, stvaraju snažan zamah za sledeću fazu globalizacije.

Si često opisuje svetsku ekonomiju kao da je zarobljena u potezanju konopca, nadmetanju između sila koje je pokreću i onih koje je sputavaju, ali veruje da će sile integracije na kraju prevladati. "Sve dok delujemo u duhu otvorenosti i povezanosti", rekao je, "gromni Tihi okean postaće put za još veći prosperitet i rast".