Лесковац: Од „градског организма“ до клиничког случаја
Решетка пре 21 дана
Још давне 1965. године, географ и урбаниста др Јован В. Ћирић написао је студиозну анализу о „карактеристикама и проблемима развоја градског организма Лесковца“. У том тексту, на који сам данас случајно налетео у једном од издања Лесковачког зборника, са научном прецизношћу и вером у напредак, описао је Лесковац као „гравитациони центар југа Србије“, град који се шири, пулсира, индустријализује и дише пуним плућима.
Шездесет година касније — градски организам је још ту, али је пацијент на апаратима. Ћирић је тада говорио о „животној средини која се мења под утицајем човека“, о „неповољној хидрогеологији“, о „потреби планског вођења развоја“. Звучи познато, зар не? Само што се данас, уместо о води за пиће, прича о „води“ која тече кроз ходнике Градске управе — од политичке халапшљивости до намештања тендера. У оно време Лесковац је растао — са 10 на 40 хиљада становника у
