'Nulti dan' u Teheranu: Milioni ljudi u iranskoj prestonici ostaju bez vode

Glavni izvor vode za piće u Teheranu preti da presuši u roku od dve nedelje, javljaju iranski državni mediji.

U glavnom gradskom rezervoaru sada je „samo 14 miliona kubnih metara vode", rekao je direktor kompanije za vodosnabdevanje iranske prestonice Behzad Parsa.

Pre godinu dana, u ovom rezervoaru je bilo 86 miliona kubnih metara.

Upozorio je da na trenutnom nivou, Teheran može da bude snabdeven pijaćom još samo „dve nedelje".

Region Teherana suočio se sa dugotrajnom sušom, što je dovelo do jedne od najvećih nestašica vode u poslednjih nekoliko decenija.

Nivo padavina je „skoro bez presedana u poslednjih 100 godina", rekao je lokalni zvaničnik u oktobru.

„Ako ne bude padavina u narednim mesecima, upravljanje vodnim izvorima i održivo snabdevanje vodom za piće u Teheranu suočiće se sa ozbiljnim izazovima“, prenela je državna novinska agencija IRNA.

Širom Irana, nestašice vode i česti nestanci struje doveli su do velikog nezadovoljstva.

Nivoi vode u rezervoarima su na istorijskom minimumu, nestanci struje su redovni, a živci su sve tanji.

„Isključenja vode i ogromni pad vodenog pritiska dovode do toga da stambene zgrade brzo ostanu bez vode ili da je uopšte nemaju“, kaže stanovnica Teherana za persijski servis BBC-ja.

„Kad nestane i struja, internet i liftovi takođe prestaju da rade.

„Situacija postaje nepodnošljiva, naročito po vrelom letnjem vremenu i masivnom zagađenju vazduha.

„A ako kod kuće imate i malo dete ili nekog starijeg, još je gore, zato što oni ponekad moraju da trpe takve uslove satima“, kaže žena koja je tražila da ostane anonimna.

Od stambenih zgrada u prestonici do sela u Huzestanu i Sistan-Balučistanu, svakodnevni život je ugrožen, a mnogi kažu da je nepodnošljivo.

Posle pet uzastopnih sušnih godina i rekordnih vrelina, Teheran se približava trenutku da opštinske česme potpuno presuše.

• Zašto trošimo toliko vode
• Kako veštačka inteligencija koristi našu pijaću vodu
• Brane u Srbiji: Šta znamo, a šta ne znamo o objektima koji čuvaju živote

'Nulti dan'

Zvaničnici upozoravaju da bi bez značajnog smanjenja potrošnje delovi grada mogli u roku od nekoliko nedelja da se suoče sa „Nultim danom" - trenutkom kad česme po domaćinstvima budu bile zatvarane u rotaciji, a voda deljena preko hidranata ili cisterni.

Od početka godine, redovno izdaju upozorenja.

Vanredno stanje prati ekstremne letnje temperature i vrši pritisak na iransku ostarelu elektro-energetsku mrežu.

„Ovo nije samo vodena kriza, već 'vodeni bankrot' - sistem je toliko preopterećen da šteta čak više ne može ni da se popravi“, kaže profesor Kaveh Madani, direktor Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje Ujedinjenih nacija, za persijski servis BBC-ja.

Daniel Cegai iz Konvencije UN-a za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD) dodaje da je Iran najbolja ilustracija šta se dešava kad se spoje nestašica vode, propadanje zemlje, klimatske promene i loša vladavina.

Kaže da je ovo surovo upozorenje za druge zemlje.

Šta bi 'Nulti dan' značio u Teheranu

U praksi, za „Nulti dan" bi bolnice i osnovne službe postale prioritetne, dok bi domovi dobijali unapred ograničena sledovanja.

Vlasti bi mogle na smenu da isključuju vodu po naseljima.

Bogatija domaćinstva mogu da instaliraju rezervoare za vodu na krovove; siromašnije porodice će imati problema.

„Ljudi su izuzetno otporni i brzo će se prilagoditi", kaže profesor Kaveh Madani, bivši zamenik šefa iranskog Ministarstva za životnu sredinu.

„Moja veća briga je da če, ako sledeća godina takođe bude bila sušna, naredno leto biti još gore."

BBC je zatražio komentar od iranskog Ministarstva spoljnih poslova, londonsku ambasadu i londonski konzulat Teherana za planove zemlje povodom nestašice vode.

Nisu odgovorili na mejlove i pismo uručeno ambasadi.

Kritično nizak nivo u rezervoarima

Glavni grad Teheran je najveći grad u Iranu u kojem živi skoro 10 miliona ljudi.

On zavisi od pet glavnih brana.

Jedna od njih, brana Lar, praktično je presušila i funkcioniše na samo jedan odsto normalnog operativnog nivoa, prema kompaniji koja je vodi.

Predsednik Masud Pezeškijan je pozvao građane da hitno smanje potrošnju za najmanje 20 odsto.

Zvanične brojke pokazuju da je u julu potražnja opala za 13 odsto, u poređenju sa prošlom godinom.

Uoči septembra i oktobra, vlasti su zatražile dodatnu štednju od još 12 odsto da bi zalihe bile dovoljne.

Zgrade vlade u Teheranu i drugim gradovima redovno se zatvaraju da bi se štedela energija, što je dovelo do žalbi kompanija usled gubitaka zbog toga.

Od suše do 'vodenog bankrota'

Zvanične brojke pokazuju da su padavine u protekloj godini za 40-45 odsto ispod dugogodišnjeg proseka.

U nekim pokrajinama su smanjene za više od 70 odsto.

Ali klima je samo deo ove priče.

„Ovo nije vodena kriza", tvrdi Madani.

„Ovo je vodeni bankrot - stanje u kom šteta ne može više do kraja da se popravi a njeno ublažavanje više nije adekvatno rešenje."

Decenijama je Iran trošio više vode nego što mu je priroda obezbeđivala, prvo iscrpevši reke i rezervoare, a potom počevši da troše i rezerve podzemnih voda.

„Suša nije izazvala ovo sama od sebe“, kaže Madani.

„Loše upravljanje i prekomerno trošenje resursa stvorili su ovu krizu mnogo pre nego što ju je klimatska kriza intenzivirala.“

Poljoprivreda troši oko 90 odsto iranske vode, veći deo kroz neefikasno navodnjavanje.

Usevi koji traže mnogo vode, kao što su pirinač i šećerna trska, uzgajaju se u sušnim oblastima.

Curenja

U Teheranu se navpdno gubi i do 22 odsto obrađene vode zbog curenja u cevima koja propadaju.

Međutim, u vodenim sistemima širom sveta dolazi takođe do sličnog rasipanja. Vesti o vodi Evrope javljaju da se 25 odsto pijaće vode Evropske unije gubi u curenjima. Mekinski i kompanija kaže da 14-18 odsto američke obrađene vode nestaje na slične načine, a neke službe prijavljuju da se kroz curenja gubi čak 60 odsto.

Iranske podzemne vode su izuzetno iscrpljene od 1970-ih.

Potrošeno je više od 70 odsto rezervi, prema nekim procenama.

U nekim područjima, zemljište tone za po 25 centimetara godišnje zbog propadanja akvifera (propusne stene ili drugi materijal koji nastaje prirodnim putem a koji dozvoljava vodi da teče pod zemljom).

To ubrzava gubitak vode.

Pogledajte raniji video: Jordan, država koja ostaje bez pijaće vode

Energetski šok: Kad suve brane pogase svetla

Nestašica vode je pokrenula i energetsku krizu.

I dok su rezervoari prazni, učinak hidroelektrana doživljava krah, a postrojenja koja rade na gas imaju problema da namire sve veću potražnju od klima uređaja i vodenih pumpi.

U julu je državna novinska agencija IRNA izvestila da je potražnja za električnom energijom skočila na 69.000 megavata.

To je daleko iznad otprilike 62.000 megavata neophodnih za stabilno snabdevanje.

Uobičajena su isključenja struje na dva do četiri sata dnevno.

Prema izveštajima u medijima i izjavama političara, isključenja struje najviše pogađaju najsiromašnije građane, jer samo bogati najverovatnije imaju agregate.

Reakcija vlade

„Obezbeđivanje pijaće vode je prioritet i svi moraju da je dobiju", rekao je iranski ministar za energiju Abas Aliabad.

Govoreći o pokušajima da se uštedi voda, Aliabadi je rekao: „Uz mere preduzete ove godine, uspeli smo da uštedimo trostruko više vode nego što šaljemo.“

Vlada je na meti kritika zato što je dopustila rudarenje kriptovaluta (generisanje elektronskih valuta) koje troši mnogo energije.

Za neke kriptooperacije tvrdi se da postoje političke veze.

Zvaničnici tvrde da su krenuli u lov na ilegalne lokacije za rudarenje kriptovaluta i da im je prioritet snabdevanje domaćinstava.

Alibadi optužuje ilegalne operacije sa kriptovalutama za iscrpljivanje zaliha električne energije.

„Veoma je teško otkriti i eliminisati rudare aktivne na ovom polju", priznaje.

Uz bes na ulicama, oseti se geopolitika

Protesti su izbili u nekoliko pokrajina, među njima u Huzestanu i Sistan-Balučistanu, gde su nestašice najveće.

Demonstranti su uztvikivali da su pristup „vodi, struji i životu“ njihovo osnovno pravo.

I dok bunari i kanali presušuju, migracije zbog životne sredine se ubrzavaju.

Mnoge porodice se sele u Teheran u potrazi za poslovima, službama i boljom infrastrukturom.

Analitičari upozoravaju da bi ovaj trend mogao da izazove još veću nestabilnost dok grad prima nove raseljene.

Kriza se prelila i na geopolitiku.

Posle sukoba sa Izraelom iz juna 2025. godine, izraelski premijer Benjamin Netanjahu istakao je desalinaciju i tehnike reciklaže njegove zemlje.

U poruci namenjenoj iranskom narodu, on je rekao da bi mogli imati koristi „kad njihova zemlja bude bila slobodna“.

Teheran je odbacio ove opaske kao političku predstavu, a predsednik Pezeškijan je uzvratio Netanjahuu ukazivanjem na humanitarnu krizu u Pojasu Gaze.

Danijel Cegai iz Konvencije UN za borbu protiv dezertfikacije kaže da Iran nije usamljen u regionu.

Širom zapadne Azije, višegodišnje suše podrivaju snabdevenost ranom, stabilnost i ljudska prava.

Oni utiču na poljoprivredu, energiju, zdravlje, prevoz i turizam.

Upozorenje za čitav svet

Danijel Cegai kaže da svet ulazu u doba suše nastale ljudskom aktivnošću, potpomognutu klimatskim promenama i prekomernim iskorišćavanjem zemlje i vode.

Iran, tvrdi on, pokazuje šta se dešava kad se ukrste oskudica, propadanje zemlje i loša vladavina.

Svetski gledano, suše su se povećale za 29 odsto od 2000. godine, prema Ujedinjenim nacijama.

Ako ovi trendovi budu nastavljeni, troje od četvoro ljudi bi moglo da bude pogođeno pre 2050. godine.

Pogledajte video: Zašto je vode sve manje i kako izbeći oskudicu

Suša iz 2015-2018. godine u Kejptaunu, kad je ovaj grad u Južnoafričkoj Republici uveo ograničenja po osobi i povećao naknade, često se navodi kao model proaktivne reakcije.

„Mi znamo za tehnološka rešenja - moramo da pretvorimo znanje u politiku, a politiku u praksu.

„Nije pitanje da li će suša nastupiti, već kada", kaže Cegai.

Gledanje u budućnost

Stručnjaci kažu da rešenja postoje, ali im je potrebna hitna, koordinisana akcija za sve: vodenu, energetsku i zemljišnu politiku.

Iran je obećao da će smanjiti nacionalnu potrošnju vode za 45 milijardi kubnih metara godišnje u periodu od sedam godina preko ponovne upotrebe, navodnjavanja kap po kap i poboljšanja u isporuci vode.

Ove ambiciozne ciljeve usporavaju međunarodne sankcije, birokratija i nedovoljna ulaganja.

„Iran na kraju mora da prihvati vlastito stanje vodenog bankrota“, kaže ekolog Kaveh Madani.

„Što kasnije vlada bude prihvatila neuspeh i finansirala drugačiji razvojni model, sve su manje šanse da se izbegne propast.“

Njegovo upozirenje je surovo:

Neće vremenski uslovi diktirati da li će česme Teherana nastaviti da rade u najtoplijim mesecima, već je važno koliko brzo budu reagovale vlasti.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Suše u Srbiji postaju 'nova normalnost'
• Kad vrućina uzme danak: Presušilo 'Šumadijsko more'
• „Ako me vidiš, plači”: Zbog suše se pojavilo kamenje sa zastrašujućim porukama u koritima reka
• Suše 'sporohodna svetska katastrofa': Ujedinjene nacije
• Suša u Amazoniji: „Nikad nismo doživeli ovako nešto“
• Kopnena površina pogođena sušom utrostručena od 1980-ih, otkriva studija

(BBC News, 11.04.2025)