Noćne smene u domovima zdravlja u Srbiji: 'Samo krpimo rupe, a brod tone'

Zakrpiš jednu rupu, a nastane desetine novih.

Nemogućnost zakazivanja termina kod izabranog lekara, predugo čekanje na pregled, čak i ako je zakazan, Hitna pomoć koja kasni ili se ne javlja odmah na telefon, problemi su na koje pacijenti u Srbiji godinama ukazuju.

Ni lekari nisu zadovoljni.

Žale se na preopterećenost, pregršt administracije i niske plate, a svaki deseti lekar planira da u narednih nekoliko godina ode u inostranstvo.

Vlast se dosetila da uvede noćna dežurstva u domovima zdravlja u Srbiji, obrazlažući da će rasteretiti zaposlene u bolnicama za hitne slučajeve, a pacijentima omogućiti da lakše i brže dođu do pomoći.

„Građani će moći noću da se jave u dom zdravlja ako imaju temperaturu, da im neko posluša pluća, da vide šta je sa kašljem, da urade hitnu krvnu sliku.

„Mislim da će građanima to mnogo značiti, posebno u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš'', rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Neki lekari i pacijenti sumnjaju da bi najavljeni 'lek' mogao da zaustavi višegodišnje boljke zdravstvenog sistema u zemlji.

„Brod propušta na sve strane, ne znamo šta ćemo pre da zakrpimo da ne potonemo.

„Treba nam sistemsko rešenje koje bi u potpunosti promenilo sistem zdravstvene zaštite", ukazuje Ivica Zdravković, specijalista opšte prakse sa višegodišnjim iskustvom, za BBC na srpskom.

U Srbiji ima 159 domova zdravlja, koji su dosad radili samo preko dana, podatak je iz godišnjaka za 2024. Instituta za javno zdravlje „Batut".

Ima li dovoljno lekara i medicinskih sestara da pokriju i noćna dežurstva?

„Lekari opšte prakse su u domovima zdravlja preopterećeni, jer mi nemamo službe Hitne pomoći u pravom smislu te reči.

„Tamo gde ih i imamo, uskaču lekari specijalisti opšte medicine što nije dobro, jer mi nismo kvalifikovani da se bavimo urgentnom medicinom", ukazuje Zdravković.

• Srbija i zdravstvo: Lekara opšte prakse ni za lek
• Zakon o hitnoj pomoći: Šta kada na poziv broja 194 niko ne odgovori
• Kako izvesti operaciju nad zdravstvom u Srbiji: Lekari daju devet predloga

Noćne smene bi trebalo da budu uvedene uskoro, od 17. novembra, pre svega u domovima zdravlja u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i u svih deset beogradskih ustanova primarne zaštite.

„Usluge će pružati službe opšte medicine i radiće laboratorija, što je prethodno opterećivalo bolnice i kliničke centre.

„Ali ovo nije zamena za Hitnu pomoć ili urgentnu medicinu", objasnila je Ivana Stašević Karličić, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja, za Radio-televiziju Srbije (RTS) 13. novembra.

'Svi operateri su zauzeti, pokušajte kasnije'

Dušica Savković, penzionerka iz Beograda, ne deli optimizam zvaničnika.

„Ne idemo mi kod lekara kada imamo temperaturu, idemo kad moramo.

„Uvođenje izabranog lekara trebalo je da smanji gužve, a čekaonice su i dalje pune, iako smo zakazali pregled", kaže ogorčeno za BBC na srpskom.

Više od 10 godina leči hronični bronhitis i u zimskim mesecima učestalije okreće broj telefona za zakazivanje obližnjeg doma zdravlja.

„Bogu hvala, pa idem samo po recepte, zamislite kako je ljudima kojima je hitno potrebna pomoć", pita se ova 73-godišnjaka.

„Više vremena utrošim da zakažem termin, nego što me pregledaju", prenosi iskustva.

Nije usamljena u ovakvom razmišljanju.

Više od trećine ljudi nije moglo da dobije uslugu u državnoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, jer nije bilo termina ili im je usluga bila hitno potrebna, a vreme čekanja predugo, pokazuje istraživanje iz 2023. Nacionalne alijanse za lokalni razvoj (NALED).

„Institucija doma zdravlja je obesmišljena, jer vi imate izabranog lekara, ali kada on nije tu, drugi lekar neće da vas primi.

„Dom zdravlja treba da se reformiše, nisu rešeni problemi u primarnoj zaštiti, jer su pogrešni ljudi zaduženi za taj proces", tvrdi doktor Zdravković.

Kolektiv u Nišu spreman

Dok se čekaju krupnije reforme, kolektiv Doma zdravlja u Nišu, najvećem gradu na jugu Srbije, već se priprema za noćni rad, kažu iz ove zdravstvene ustanove.

Imaju dovoljno lekara i medicinskih sestara i tehničara za noćna dežurstva, dodaju u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Pored centralne zgrade, pokrivaju 39 zdravstvenih stanica i ambulanti na gradskom i seoskom području.

U njihovoj službi za zdravstvenu zaštitu odraslih u smeni u proseku radi 90 lekara i 108 medicinskih sestara i tehničara.

Lekari opšte prakse na dnevnom nivou prime oko 38 pacijenta, ali taj broj zavisi od trenutne epidemiološke situacije, godišnjeg doba, objašnjavaju.

Noćne smene će pokrivati i lekari i medicinske sestre iz službe kućnog lečenja, medicinske nege i palijativnog zbrinjavanja.

U tom sektoru trenutno ima 18 lekara i 69 medicinskih sestara i tehničara.

Do objavljivanja teksta, BBC na srpskom nije dobio odgovor iz domova zdravlja u Kragujevcu i Novom Sadu hoće li biti u mogućnosti da se prilagode novinama.

• Prehlada, grip ili kovid - kako izbeći najgore
• Koronavirus u Srbiji: Pacijenata sve više, simptomi blagi
• Mogu li pileća supa i drugi domaći lekovi da pomognu u lečenju prehlade

'Nismo više lekari'

U domovima zdravlja u Srbiji u 2024. radilo je 3.547 lekara, podaci su Instituta za javno zdravlje „Batut".

Od tog broja, 2.018 su lekari opšte medicine, 310 doktori na specijalizaciji, a 1.219 specijalisti.

Na jednog doktora opšte prakse „ide" 1.496 pacijenata, pokazuju podaci „Batuta".

Najmanji broj lekara opšte prakse, manje od 40 doktora na 100.000 stanovnika, ima u južnoj i istočnoj Srbiji.

„Ako u proseku imate između 60 ili 80 pacijenata, ne stižete da ih pregledate, jer više vremena gledate u kompjuter.

„Sveli su ljude na administraciju, nisu više lekari", govori ogorčeno Vesna Marić, doktorka opšte prakse u penziji, za BBC na srpskom.

Umesto uvođenja noćnih dežurstava treba uposliti više lekara, ili produžiti koji sat dnevne smene, kaže Marić, koja je više od tri decenije radila u zdravstvu.

„Mi u domovima zdravlja nemamo sterilnu sobu, a kamoli nešto drugo, treba više ulagati u primarnu zaštitu, jer je ona prevencija, a ne da na grbaču lekara opšte medicine stavite i noćni rad.

„Da otvarate smenu zbog povišene temperature, pa to nema nikakvog smisla. Bolje bi bilo da se povećaju kapaciteti Hitne pomoći i Urgentnog centra, to je bitno", smatra.

I dok neki ukazuju da nema dovoljno lekara, vlasti u Srbiji ponosno ističu da se za nepunih godinu dana od osnivanja Kancelarije za saradnju sa dijasporom Ministarstva zdravlja, u zemlju vratilo blizu 200 lekara, medicinskih sestara i tehničara.

Pogledajte video: Kako očuvati zdravo srce

Rešenje za Beograd ne važi za manja mesta

Domovi zdravlja bi trebalo da budu prvo radno mesto za većinu lekara kada završe medicinu, ali tokom šestogodišnjeg studiranja, student tamo i ne uđe, objašnjava Ivica Zdravković.

„Na katedri za specijalizaciju opšte medicine, koja vas uči, usmerava i obučava za lekara opšte prakse nema nijednog specijaliste te grane medicine što je još jedan neverovatan paradoks.

„A onda treba da dođe taj noćni rad za šta je zadužena urgentna medicina, a mi nismo ni ušli u hitnu pomoć", dodaje Zdravković koji celu karijeru radi u Požarevcu, gradu od oko 40.000 stanovnika, na oko 80 kilometara od Beograda.

Problemi su još veći u manjim mestima.

„Ne možemo da imamo ista rešenja za Beograd i manja mesta.

„Jedan dom zdravlja na Vračaru (beogradska opština) gde ima 2.000 pacijenata u dva solitera ne funkcioniše kao onaj gde se leči 2.000 stanovnika, a dom zdravlja je udaljen 50 kilometara", zaključuje Zdravković.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Jedan dan sa lekarom „medicinske pustinje" u Srbiji
• Zašto je Srbiji potreban zakon o hitnoj pomoći: „Bio sam zapanjen što se niko ne javlja"
• Ima li leka: Sve manji broj pedijatara u Srbiji, a posla sve više
• Kako žive lekari u Srbiji sa najmanjim platama u regionu
• „Naši pacijenti neće umirati čekajući na operacije": BBC u operacionoj sali sa niškim hirurzima
• Zdravlje: „Pacijenti su i dalje skrajnuti”

(BBC News, 11.13.2025)