Hrana od koje je vaš miris privlačniji

Svako od nas ima jedinstveni mirisni profil, baš kao otisak prsta.

Sve, od našeg tipa ličnosti – kao što su ekstrovertnost, dominacija i neurotičnost – do našeg rasploženja i zdravlja, utiče na način na koji mirišemo.

„Poslednjih nekoliko decenija pokazalo se da na miris utiču naši geni, hormoni, zdravlje i higijena“, kaže Kreg Roberts, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu u Stirlingu, u Škotskoj.

„Da li smo muško ili žensko, mladi ili stari, gej ili strejt, dominantni ili potčinjeni, u ovulaciji ili trudni, bolesni ili zdravi, srećni ili tužni."

Mnogi od ovih faktora su van naše kontrole – ali ne i svi.

Značajan uticaj na naš miris ima hrana koju jedemo.

Ona ne samo da utiče na našu ukupnu aromu, već i kako nas drugi doživljavaju, pa i koliko smo privlačni drugima, prema malom ali sve većem korpusu istraživanja.

Dah i znoj

Na biološkom nivou, hrana utiče na naš telesni miris preko dva glavna puta, kaže Lina Begdaš, docentkinja studija zdravlja i velnesa na Državnom univerzitetu u Njujorku, u Bingamtonu.

To su naša creva i naša koža.

Prvo, creva.

Dok varite hranu, bakterije rade na njenoj metabolizaciji u crevima.

Neke od tih interakcija između hemikalija hrane i bakterija ispuštaju gasove – nestabilni molekuli izlaze iz vašeg tela na isti način na koji je hrana ušla, kaže Begdaš.

To za posledicu može da ima loš zadah iz usta, iliti halitozu, naročito u zavisnosti od toga šta jedete (više o ovome kasnije).

Podaci ukazuju na to da oko jedne trećine odraslih osoba širom sveta pati od nekog oblika halitoze, mada ima i drugih uzroka sem varenja.

Drugo, koža.

Hemijske komponente iz vaše hrane, jednom kad se metabolišu, takođe putuju kroz krvotok i mnoga telesna tkiva.

Nešto od toga se na kraju iznoji iz kože, gde dolazi u dodir sa bakterijama na koži i stvara miris čak i tamo., Jeste, znoj sam po sebi nema miris; bakterije na koži koje se razmnožavaju u znoju čine da znoj loše miriše.

Različita hrana ima različita hemijska jedinjenja koja se aktiviraju u različitim stadijumima, rezultirajući različitim nivoima smrada.

Ali hrana sa most najneprijatnijim rezultatima skoro uvek ima jednog zajedničkog krivca: sumpor.

Iznenađujuće, međutim, neke studije zaista sugerišu da ova mirisna jedinjenja mogu da imaju neočekivani efekat koji nas čini privlačnijim.

• Koja hrana izaziva gasove
• Može li ultraprerađena hrana da izazove preranu smrt
• Da li je jedenje pred televizorom zaista toliko štetno po vas

Voće i povrće

Brokoli, kupus, prokelj i karfiol možda su osnovni sastojci zdrave ishrane – ali su krcati sumpornim jedinjenjima, koja često mogu da podsete na miris pokvarenih jaja.

Kad se ova jedinjenja probiju kroz krvotok i dođu u dodir sa bakterijama na koži, vaš znoj može da se pretvori u izrazito neprijatnu tečnost, prema nutricionoj terapeutkinji Keri Bison.

Hrana iz porodice lukova, kao što su beli i crni luk, takođe mogu da utiču na miris našeg znoja i zadaha iz usta iz istog razloga kao i krstasto povrće: kad ih metaboliše ljudsko telo, oni se razlažu u smrdljiva jedinjenja kao što su dialil disulfid i alil metil sulfid, koje vaše telo emituje u neznatno drugačijim vremenskim okvirima – odmah posle varenja i, potom, u slučaju alil metil sulfida, na vrhuncu 30 minuta kasnije.

Iznenađujuće, međutim, studije pokazuju da iako beli luk čini da zadah iz usta smrdi, on isto tako čini da znoj ispod pazuha bude privlačniji.

Naučnici su organizovali 42 muškarca tako da nose vatu ispod pazuha koja je sakupljala njihov znoj tokom 12 sati, dok su neki od njih jeli malo belog luka, neki mnogo belog luka, a neki uzimali suplemente belog luka.

Potom su 82 žene ocenjivale miris sakupljen iz tih vata prema subjektivnoj skali prijatnosti, privlačnosti, muževnosti i agresivnosti.

Muškarci koju su pojeli malo belog luka nisu izazvali ogromnu reakciju, ali oni koji su jeli mnogo luka bili su doživljeni kao seksi.

A čak i oni koji su uzimali suplemente takođe su bili privlačniji.

„Ponovili smo studiju tri puta zato što smo bili stvarno iznenađeni“, kaže naučnik iza ovog eksperimenta Jan Havlíček, koji proučava ljudsku etologiju i hemijsku komunikaciju na Karlovom univerzitetu u Češkoj Republici.

Budući da beli luk ima antioksidansna, antimikropska svojstva koja poboljšavaju zdravlje ljudi, on spekuliše da bi to moglo biti ono što čini miris ovih muškaraca prijatnijim za žene.

Drugo povrće ima veoma jedinstven efekat na naš miris.

Biljka špargle proizvodi jedinjenje zvano asparagusna kiselina i, kad ga vaše telo svari, luči i sumporna jedinjenja.

Ove hemikalije, kao što su metanetiol i dimetil sulfid, čine da vaš znoj i vaša mokraća mirišu na određeni način.

Sumporna jedinjenja su veoma nestabilna, tako da se brzo rasprše u vazduhu.

Zbog toga ih je toliko lako namirisati iz ve-ce šolje.

Taj miris obično traje više od pet sati.

Ne proizvodi svako ovaj miris, mada studije o ovome uporno proizvode drugačije nalaze.

Pedesetih godina prošlog veka, istraživanja su ukazivala na to da manje od 50 odsto ljudi proizvodi indikativni asparagusni miris mokraće, dok su 2010. godine istraživači otkrili da je to bio slučaj kod 90 odsto učesnika.

Znači da to nije baš jasno definisano.

I ne može svako da oseti taj miris: sposobnost da se namiriše nečiji neprijatni miris mokraće na šparglu izgleda da ima veze sa genetikom takođe.

Međutim, kad je u pitanju širi izbor voća i povrća, jedenje više njih može da dovede do privlačnijeg mirisa.

Studija iz 2017. godine sprovedena u Australiji pokazala je da su muškarci koji su jeli više voća i povrća bili značajno povezani sa boljim mirisom – voćnim, cvetnijim i slađim.

Studija takođe ističe, da sve bude zanimljivije, da kad ljudi moraju da ocene lica ljudi, blago žuća koža bogata karotenoidom – molekulom iz šargarepe, bundeve, paradajza, papaje i drugih – takođe je drugim ljudima privlačnija.

Ali ista studija sugeriše da ljudi koji imaju ishranu sa malim unosom masti, mesa, jaja i tofua su takođe povezivani sa prijatnijim znojem.

Ishrana bogata ugljenim hidratima proizvodila je najmanje seksi od svih mirisa.

Meso i riba

Meso i riba mogu takođe da proizvedu prepoznatljiv telesni miris jer telo razgrađuje životinjske proteine u aminokiseline i masti, koji se potom luče kroz znoj – gde dolaze u dodir sa bakterijama na koži.

Riba i pasulj, na primer, mogu da izazovu telesni miris pun trimethilamina, jedinjenja veoma jakog mirisa.

Postoji čak i zdravstveno stanje, zvano trimetilaminurija – poznato i kao „sindrom ribljeg mirisa“ – koje se javlja kad telo ne može da pretvori trimetilamin u nesmrdljivo jedinjenje, kaže Bison.

„To može da dovede do veoma snažnog telesnog mirisa“, kaže ona, ali ovo stanje je prilično retko.

Na primer, izveštaj slučaja iz 2025. godine navodi 10-mesečnog dečaka koji je razvio trimetilaminuriju i počeo da miriše kao trula riba nakon što je jeo ribu uključujući sabljarku.

Stanje je bilo prolazno i putem posvećenog upravljanja na kraju je uspeo da jede ribu a da mu se ne vrate simptomi.

Još jedna studija na odraslim muškarcima iz 2006. godine koju je sproveo Havlíčekov tim može da ponudi uvid u to da li nas meso čini privlačnijim.

Naučnici su proučili 30 muškaraca koji su imali ili mesnu ili bezmesnu ishranu tokom perioda od dve nedelje.

Žene su ocenjivale njihov miris po prijatnosti, privlačnosti, muževnosti i agresivnosti.

Miris muškaraca koji nisu jeli meso je u proseku bilo ocenjen kao privlačniji, prijatniji i manje agresivan.

„Na naše iznenađenje, oni koji su jeli meso mirisali su malo gore nego kad nisu jeli meso“, kaže Havlíček.

On nije očekivao ovaj rezultat, zato što se meso smatra važnim delom ljudske ishrane kroz evoluciju.

Međutim, nijedan rani čovek nije jeo toliko mnogo mesa kao što je to uobičajeno u današnjem složenom, industrijalizovanom društvu.

„To je nešto što nije bilo uobičajeno tokom naše evolucije, da se jede meso svaki dan“, kaže Havlíček.

Alkohol i kafa

Alkohol – naročito kad se konzumira u velikim količinama i u redovnim intervalima, kaže Begdaš – može da dovede do lošeg mirisa i iz gastrointestinalnog trakta, i iz znojnih žlezda.

Kad naše telo obradi alkohol razloživši ga u jetri, ono luči jedinjenje zvano acetaldehid, toksično i nestabilno, koje ima snažan, prepoznatljiv miris ustajalog alkohola.

(Jedna studija je pokazala da su policajci mogli da procene da li je neko pio alkohol samo na osnovu mirisa iz njihovih usta u između 60 i 85 odsto slučajeva, u zavisnosti od toga koliko su ovi popili.)

A budući da od alkohola dehidrirate i smanjuje vam se protok pljuvačke, on omogućava da vam se više bakterija zadrži u ustima, zbog čega vam je loš zadah iz usta maltene stalan.

Jedna studija je primetila, na primer, da su od 235 ljudi oni koji su konzumirali alkohol svakodnevno bili najskloniji da se žale na loš zadah iz usta i da imaju veću koncentraciju nestabilnih sumpornih jedinjenja u dahu.

Druga studija iz 2010. godine proučavala je muškarce koji su pili pivo tokom eksperimenta i one koji su umesto toga pili vodu.

Oni su otkrili da su pivopije bile privlačnije – ali, nažalost, samo komarcima.

Kofein koji se može naći u kafi i čaju, u međuvremenu, može da stimuliše znojne žlezde, zadužene za proizvodnju znoja u oblastima kao što su pazuh i međunožje.

Ova povećana proizvodnja znoja može da stvori prijemčivije okruženje za razmnožavanje bakterija, potencijalno dovevši do agresivnijeg telesnog mirisa, kaže Bison.

Plus, jedna studija je pokazala da molekuli kofeina mogu da se nađu čak i u znoju – ali nema podataka o tome da li sam kofein utiče na telesni miris.

„Mi smo sisari, a kao i kod svih sisara, miris gotovo sigurno ima važan uticaj na društvenu interakciju“, kaže Roberts, koji proučava miris i društvene interakcije.

Miris je samo jedan od ogromnog raspona faktora koji utiču na to koliko smo privlačni drugim ljudima.

Izuzetno je teško, „ako ne i nemoguće“, izolovati efekte mirisa od ovih drugih socijalnih znakova, kao što su kako ljudi izgledaju, ponašaju se i pričaju, kaže Roberts.

Ali ipak, čak i nauka koja minuciozno meri ove eterične, suptilne promene pronalazila je oprečne nalaze.

Na primer, Havlíček je takođe uradio eksperiment u kom muškarci ocenjuju žene po njihovom mirisu znoja sa vate ispod pazuha prema prijatnosti, privlačnosti, ženstvenosti i agresivnosti, nakon što su neke žene jele normalno a druge postile 48 sati.

Iako nije postojala velika podela među grupama, žene koje su postile su imale privlačniji znoj od žena koje nisu.

„Ovo je ponovo bilo nešto što nismo očekivali“, kaže Havlíček.

Ali ovi rezultati će morati da se ponove da bi pomogli da se dođe do jasnije slike.

I, iako naš znoj možda ima bolji miris, jedna studija iz 2018. godine u Švajcarskoj je pokazala da kad poste ljudima je zadah iz usta gori.

Ako ništa drugo, stalna iznenađenja koja su se javljala u rezultatima njihove studije navela je istraživače kao što su Roberts i Havlíček da shvate da ne postoji jedna jasna formula kako hrana utiče na naš telesni miris i njegovu percepciju.

Postoji mnogo varijabilnosti.

„Postoji mnogo aromatičnih jedinjenja, a za mnoge od njih ne znamo kako utiču na naš telesni miris, ali postoji velika verovatnoća da oni to čine“, kaže Havlíček.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Koliko proteina je previše i kako utiču na zdravlje
• Da li je doručak zaista najvažniji obrok
• Šta se dešava ljudskom telu tokom posta

(BBC News, 11.15.2025)