Реформа фудбала: Шта са играњем руком, пеналима и ВАР системом

Замислите да треба променити једно фудбалско правило - питали смо играче, судије и стручне консултанте шта би изабрали.

BBC News пре 20 дана | Дејл Џонсон - ББЦ дописник

Navijač Gvatemale tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. godine u SAD, Meksiku i Kanadi

Замислите да имате прилику за једну велику реформу у фудбалу.

То је, наравно, само сан и мало забаве.

Али замислите да имате моћ да зауставите небројене расправе да ли је било играња руком, офсајда, шта радити са ВАР систему или о било чему другом што пожелите?

Питали смо играче, коментаторе, па чак и судије, како би фудбал могао да изгледа кад бисмо постојећи правилник једноставно поцепали и кренули испочетка.

И ево шта смо смислили.

Пенали: Казна у складу с тежином прекршаја

Замислите релативно безазлено саплитање док се нападач удаљава од гола или играње руком у казненом кад нема непосредне претње за гол.

Исход? Пенал.

И веома велика шанса за гол - историјски гледано, кажу истраживања, чак 78 одсто, иако прилике за гол пре пенала није било.

Да ли је фер, на пример, то што је Брентфорд прошлог месеца у Премијер лиги, против Ливерпула, добио тако велику шансу за гол када је дефанзивац црвених Вирџил ван Дајк на ивици шеснаестерца само такнуо копачку противничког играча?

Да ли је ударац са 11 метара праведна казна за тако нешто?

Уколико прекршај приликом очигледне прилике за гол већ кажњавамо црвеним картоном, зашто не бисмо то прилагодили и пеналима.

Ако је фаул без стварног утицаја на напад, зашто то онда није само слободан ударац?

Пенали: Један ударац и готово

Замислите да се после одбрањеног пенала - или погођеног оквира гола - игра прекине и лопта само врати голману.

Пјерлуиђи Колина, можда најславнији фудбалски судија свих времена, а данас шеф судијског одбора Међународне фудбалске федерације (ФИФА), залаже се за то.

Ако је нападачки тим већ протраћио толико велику шансу за гол, зашто би добио другу или чак трећу прилику, тврди Колина.

Међутим, последњих година у просеку мање од три гола по сезони буде постигнуто на тај начин - да ли је то онда уопште толико важно?

И да ли желимо да ризикујемо да изгубимо неке од најупечатљивијих тренутака игре?

Сетимо се само гола Ћабија Алонса са беле тачке за Ливерпул 2005. године, у драматичном преокрету финала Лиге шампиона против Милана.

Уколико би ова промена била усвојена, могла да доведе и до промене самог терена.

Лук на ивици шеснаестерца у облику слова Д, који током извођења пенала остале играче треба да задржи на десет метара од лопте - више не би био потребан.

ВАР: Уведите систем челенџа

Зашто ВАР не би био прилагођен систему челенџа?

Можда нисте чули за ФИФА Фудбалску видео подршку (ФВС), али га тестирају у неколико лига, међу којима је и највиши ранг женског фудбала у Шпанији.

Он тренеру даје два челенџа по утакмици.

Судија тада одлази до монитора да погледа спорну ситуацију и донесе одлуку.

Идеја се допада Џордану Пикфорду, голману Евертона и Енглеске.

„Кад већ имамо ВАР, ја бих то урадио као у крикету“, рекао је Пикфорд.

„Имају на располагању две одлуке и капитен мора да пази да се провера деси у правом тренутку - то би сачувало брзину игре и постарало се да она тече глатко.“

Звучи добро?

Идеја има неких предности.

Претпоставка је да ће коначни исходи утакмица бити праведнији, мада су тестирања показала да то није увек случај, јер судија за екраном и даље прави грешке.

Габи Логан, водитељка емисије Утакмица дана, мисли да постоји други начин.

„ВАР треба да има временско ограничење“, каже она.

„Сви се слажемо да је он сад ту и да неће отићи, и често доноси добре ствари, али време које се потроши на њега уме да буде мучно - зауставља игру, јуди су љути...

„Кад би све трајало свега 90 секунди, мислим да бисмо решили већине проблема, јер ако за тих 90 секунди није јасно и очигледно, онда неће ни бити.&qуот;

Међутим, бивши одбрамбени играч Енглеске Стивен Ворнок сматра да је решење једноставније - потпуно укинути видео помоћ судијама (ВАР).

„Преко главе ми је играча који не славе голове, навијача који не знају шта се дешава на терену.

„Превише је недоследности, а и поред свега зависимо од људске грешке, што је још увек огроман проблем“, рекао је он.

ВАР офсајди: Избаците микроскопску технологију

Концепт офсајда веома је другачији у односу на његову прву верзију из 1863. године, кад сте били у офсајду ако сте се нашли испред лопте.

Три године након увођења, правило је промењено како би био уважен положај одбрамбених играча најближих лопти.

Од тада није било много измена.

Али првобитна идеја свакако није била да играчи буду кажњени зато што им је врх копачке прешао 'линију офсајда'.

На крају крајева, имали сте само одлуку помоћног судије.

Убеђују нас да је ВАР техника поуздана, али шта би било кад бисмо се ратосиљали микроскопске технологије и ослонили само на телевизијску слику без фенси графике?

Тако се то ради у америчкој МЛС лиги, углавном због проблема са различитим стадијумским конфигурацијама.

ВАР гледа слику и одлучује да ли је могуће да је помоћни судија донео погрешну одлуку.

Ако одучи да јесте, главног судију шаљу до монитора да је погледа.

Другим речима, МЛС судје доносе одлуку на основу јасног и очигледног офсајда, не гледају се милиметри.

Да ли би телевизијске компаније и даље самостално исцртавале линије?

Вероватно, што би несумњиво значило да се контроверзе око одлука у вези са офсајдом не би смањиле.

Ентони Тејлор, судија из Премијер лиге, има радикалнији предлог.

„Један од најбољих турнира на којима сам судио био је турнир затворских чувара и нисмо имали офсајд... И имали смо толико голова да је то било невероватно“, рекао је он.

„Дакле, можда је прави одговор потпуно укинути офсајд.“

VAR sistem na utakmici između Mančester sitija i Kristal Palasa — У америчкој МЛС лиги одлуке у вези с офсајдом доносе се голим оком, за разлику од Премијер лиге, где о свему одлучују детаљи

Играње руком: Нека буде као што је било некад

Да сте питали фудбалског навијача пре десет година да дефинише играње руком, добили бисте прост одговор, нешто као: „Рука погођена лоптом није пенал.“

Поставите му исто питање данас и вероватно не би знао одакле да почне.

Бивши капитен Енглеске Алан Ширер указао је на фразеологију која је ушла у фудбалски речник док је позвао на промену.

„Близина, очигледан положај, није очигледан положај, природно...

„За мене је све прилично једноставно - је ли било намерно играње руком или није&qуот;, рекао је.

Део забуне потиче од крупне прераде правилника из 2019. године, кад је дефиниција играња руком нарасла са само три реченице на читаву страницу.

Судијама је сервиран читав низ разлога да свирају играње руком.

Циљ је био пружити „јаснију и доследнију дефиницију и тумачење“, а заправо је донето више пенала, због много више разлога да се он и свира.

Зашто се онда не бисмо вратили основама?

Препустите судији да доноси одлуке о игрању руком онако као што је то радио пре - инстинктивно.

Зауставите сат кад лопта напусти терен

О овој идеји се прича већ много година, са намером да, ако се штоперица заустави, тимови не могу да одуговлаче.

План би могао да буде да полувреме траје 30 минута, са сатом који се зауставља кад лопта више није у игри.

То гарантује 60 минута ефективне игре и значи да је уклоњен највећи део мотива да се од игре одузимају виталне секунде.

Чак би и навијачи активно били на добитку.

Просечно је лопта игри које је ове сезоне била 55 минута и пет секунди - 114 секунди мање него прошле.

Ипак, ни то није универзално решење.

Тимови који желе да до краја меча сачувају вођство или нерешен резултат и даље би могли да успоре игру, како противник не би био у налету.

Притом, ако сат буде стално заустављан, колико ће бити потребно да се одигра 60 минута?

Не би постојао јасан образац за дужину меча.

Просечна НФЛ утакмица (амерички рагби) од 60 минута понекад траје и више од три сата.

Уведите тактичке тајмауте

За ово питање смо се обратили Ешлију Вилијамсу, бившем капитену Велса.

„Тимовима бих дао најмање један тајмаут по полувремену, да га искористе кад год пожеле“, каже он.

„Пре корнера, пре слободног ударца, кад је неко повређен...

„Ако је тренеру потребно да се обрати тиму и нешто промени, дао бих му тајмаут као што га имају у другим спортовима.“

Чини се да је савремени тренд да тимови обезбеде себи „незванични“ тактички тајмаут тако што наложе голману да падне и претвара се да је повређен, иако су те повреде понекад и праве.

Али се често дешава да док физиотерапеут утрчава на терен, сви играчи одлазе ка клупи због тимског разговора.

Кад тренер пренесе све кључне поруке које је имао, голман обично буде спреман да настави игру.

Да ли би тактички тајмаути зауставили ово?

У неким случајевима да, али не и у свим.

Можда да на гол стане неко од играча, уколико је голману потребна помоћ физиотерапеута?

Уведите бонус поене и казните резултат 0:0

Док је био тренер Арсенала, Арсен Венгер је често говорио о идеји додатних бодова тимовима, како би била награђена нападачка игра.

То никада није прихваћено, иако смо пример видели 2009, током Купа Емирата.

Клубови су добијали три поена за победу и додатни поен за сваки постигнут гол.

„Допада ми се идеја о бонус бодовима сваки пут кад дате два гола“, каже Недум Онуха, бивши одбрамбени играч Манчестер ситија.

„Уместо да освојите само три бода, постигнете два гола и то вам донесе четири бода. Дате четири гола и то вам је већ пет бодова.“

„Из нападачке перспективе, можете истински да се попнете на табели, биће више голова, што значи и више забаве за навијаче&qуот;.

Постоји још једна опција.

Ђерар Пике, бивши дефанзивац Барселоне, преокренуо је ту логику предлогом да тимови не добију никакве бодове ако се утакмица заврши 0:0.

У том случају, утакмице без голова би знатно живнуле у последњих 20 минута, сматра.

Али и ту постоји контрааргумент.

Понекад би могло бити веће користи не добити ништа, као и противничка екипа, уместо ризиковати да се нађете три бода у заостатку.

Дозволите играчима да изведу брзе слободне ударце сами себи

Узмите у обзир два сценарија.

Играч креће у продор и заустављен је тактичким фаулом или голман излети из шеснаестерца и шутне лопту у публику.

Игра често не може моментално да се настави.

Али шта ако би играч могао да изведе слободни ударац, аут или корнер самом себи и одмах настави даље?

Ова идеја можда звучи као мало претерана, али би учинила игру бржом и можда би чак донела више голова.

„Ваша је предност, имате лопту, зашто би онда морали да је додајете неком другом да би се игра брзо наставила&qуот;, каже бивши енглески везни играч Дени Марфи.

Марфи има и радикалнији предлог - ако неко буде ухваћен како вара или глуми повреду, други тим би требало аутоматски да добије пенал.

Kjel Šarpen — Кјел Схерпен, висок 2,06, бивши голман Брајтона - рекордер Премијер лиге

Повећајте голове

Бивши председник ФИФА Сеп Блатер је 1996. желео да прошири голове за 50 центиметара у ширину и 25 центиметара у висину, али за то није имао подршку.

Да ли је дошло време да се ово поново размотри?

Величина гола - 7,32 метра широк и 2,44 метра висок - није мењана 150 година.

Али просечна висина људи се за то време прилично повећала, што би сугерисало да су данашњи голмани у већој предности.

И та прича, међутим, има и другу страну.

Лопте су 1875. прављене од ручно шивене коже, која би често отежала на киши, а данас су лагане, од синтетичке коже, дизајниране тако да поспешују кретање кроз ваздух.

Такође, голмани би могли да тврде да се њихова евентуална предност потире и већом атлетском спремом данашњих играча него раније.

Да ли је нападачима заиста потребно да имају већу мету коју ће да гађају?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук