Gde su „srećni gradovi" i šta treba da učinimo da bismo živeli u jednom takvom mestu
RTS pre 7 sati
Na ovogodišnjem Međunarodnom salonu urbanizma, u kategoriji publikacije, prva nagrada pripala je profesorki Arhitektonskog fakulteta Evi Vaništi Lazarević sa grupom autora za knjigu „Srećni gradovi". Smotra urbanista na kojoj je predstavljeno 126 radova, potvrđuje da su moderna arhitektura i prostorno planiranje sve više okrenuti čoveku i prirodi.
O tome kako da postignemo da imamo održive, zelene, pa i srećne gradove za Dnevnik je govorila profesorka Eva Vaništa Lazarević. Posle više od 30 godina rada u profesuri i predajete „Urbanizam” i „Urbano nasleđe”. Kako ste došli na ideju da nazovete knjigu Srećni gradovi? – Srećni gradovi su najširi kišobran, da tako kažem, gradova kao što smo ih neka zvali smart, rezilijentni, održivi, zeleni. To su najnoviji termini koji se upotrebljavaju danas u svetu. Izgledaju
