Druga šansa za Kurtija: Novi parlamentarni izbori na Kosovu 28. decembra

Stanovnici Kosova još neće dobiti novu vladu, ali hoće priliku da ponovo izađu na izbore.

Usled nemogućnosti najveće stranke, Samooporedeljenja premijera Aljbina Kurtija, da obezbede skupštinsku većinu, Vjosa Osmani, predsednica Kosova, raspustila je parlament i zakazala nove parlamentarne izbore za 28. decembar.

Prethodni parlamentarni izbori na Kosovu održani su u februaru ove godine.

„Moj poziv strankama je da se sada uključe u dostojanstvenu predizbornu kampanju, uz međusobno poštovanje i najviše političke standarde.

„Pozivam stranke da posle izbora sednu, razgovaraju i preuzmu odgovornost", rekla je Osmani novinarima u Prištini.

Opozicione stranke su odbile da sarađuju sa Kurtijem, kritikujući njegovo postupanje u odnosima Kosova sa zapadnim saveznicima, kao i njegove poteze na etnički podeljenom severu Kosova, gde je većinska srpska manjina.

Da bi se formirala većina u kosovskoj skupštini, potreban je 61 glas, a kako Kurtijeva partija nije uspela da je osigura, on će do završetka izbora ostati premijer u tehničkom mandatu.

Na sednici Skupštine Kosova 26. oktobra, Kurti je poslanicima rekao da nije uspeo da sa još nekom strankom formira koaliciju kako bi bila izabrana nova vlada sa njim na čelu.

Ni Srpska lista ni opozicione albanske partije Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Nisma nisu podržale formiranje vlade sa Kurtijem na čelu.

Kurti je tako pretrpeo novi politički udarac nakon što je američka ambasada sredinom septembra saopštila da zamrzava strateški dijalog sa Prištinom na neodređeno vreme zbog „postupaka tehničke vlade (Aljbina Kurtija) kojima su povećane napetosti i nestabilnost“.

Politička kriza traje

Od februarskih izbora ove godine, kosovske institucije su u svojevrsnoj blokadi, pošto je tek posle pola godine formirana skupština, sa predsednikom iz redova Samoopredeljenja.

Aljbin Kurti, koji je i pod kritikama međunarodne zajednice, međutim nije uspeo da ubedi nijednu stranku da uđe u koalicionu vladu sa njegovim Samoopredeljenjem.

„Vreme reči je prošlo, došlo je vreme da dokažete da imate većinu", rekao je Kurtiju lider Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići, preneo je Kossev.

Niko iz opozicije nije rekao da hoće da formira vladu, rekao je ranije politikolog Ognjen Gogić, za BBC na srpskom.

„Mogli su da ponude Kurtiju kandidata za predsednika skupštine, ali nisu.

„Niko i neće sa Kurtijem, opozicija nije zadovoljna rezultatima i hoće nove izbore", ukazuje Gogić

• Izbori na Kosovu: Kurtijeva Pirova pobeda ili novi premijerski mandat
• Kurti uveren da će formirati novu vladu, Srpska lista tvrdi da je apsolutni pobednik u srpskoj zajednici
• Кoliko je Kurti promenio Кosovo, a koliko je Кosovo promenilo njega

Rekordno formiranje skupštine

Na formiranje Skupštine Kosova čekalo se mesecima - najpre zbog izbora predsednika, a potom i potpredsednika iz redova srpske zajednice.

U avgustu, šest meseci posle održavanja izbora i isto toliko duge institucionalne krize, predsednik kosovske skupštine je izabran na rekordnom 57. zasedanju.

Pre nekoliko meseci, poslanicima su potvrđeni mandati, ali je višemesečni izbor lidera parlamenta nedeljama kočio proces konačnog formiranja skupštine.

Na sednici 26. avgusta, za predsednika Skupštine Kosova izabran je Dimalj Baša, poslanik Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija.

Međutim, tek 10. oktobra je izabran potpredsednik - Nenad Rašić, vođa stranke Za slobodu, pravdu i opstanak.

Njegova stranka ima samo jedan mandat dok ostalih devet, prema Ustavu Kosova, pripada Srpskoj listi, čiji kandidati nisu prethodno dobili dovoljan broj glasova za ovu funkciju.

Srpska lista žalila se na ovu odluku, a Ustavni sud još nije odlučio po toj žalbi.

Ipak, održana je sednica na kojoj se glasalo o novoj vladi, prenosi Kossev.

Predlog da Dimalj Baša bude novi predsednik kosovske skupštine, glasalo je 73 poslanika, a 30 je bilo protiv.

Baša je bio četvrti predloženi kandidat Kurtijevog Samoopredeljenja za predsednika skupštine, pošto podršku većine nisu dobile Aljbuljena Hadžiju, Donika Gervala i Hekuran Murati.

U prvom obraćanju u Skupštini, Baša je pozvao Srbiju, za koju je rekao da ima „pretenzije na teritoriju njihove zemlje", da prizna Kosovo.

Kako je tekla saga?

Sednice skupštine su nedeljama zakazivane i prekidane.

Ustav, pa i zakoni su mnogo loše napisani i njima nisu predviđene situacije poput ove, objasnio je ranije Ognjen Gogić, politikolog iz Kosovske Mitrovice.

„To je pravna praznina. Nedorečenost i nepotpunosti su, između ostalog, dovele do ovakve situacije", kaže on za BBC na srpskom.

Najvišim pravnim aktom Kosova propisano je da predsednika skupštine predlaže stranka sa najviše glasova na izborima, što nigde drugde nije ustanovljeno kao odredba, ukazuje Gogić.

Navodi primer Srbije, gde se skupština konstituiše potvrdom mandata dve trećine poslanika.

Političku blokadu nije otkočila ni diplomatska akcija ambasada zapadnih zemalja na Kosovu.

Do sada nije zabeleženo da je negde toliko dugo trajalo konstituisanje parlamenta ili bar nema pisanih dokaza o takvim slučajevima, ukazao je ranije politikolog Gogić.

Na kraju se uključio i Ustavni sud odlukom da se predsednik skupštine može odabrati samo javnim glasanjem i to u roku od 30 dana, a da jedan kandidat može da bude predložen najviše tri puta.

Politički inat

Ova pravna saga imala je i drugu stranu medalje - političku.

Po osvajanju najvećeg broja glasova na februarskim parlamentarnim izborima, Kurti je najavio da će sa prethodnim koalicionim partnerima napraviti vladu.

Ali bez konstituisane skupštine, ne može ni da se napravi vlada.

Kurtijev plan remetilo je i to što veće opozicione stranke ne žele u koaliciju sa njim.

U opoziciji su ostale Demokratska partija Kosova (PDK) sa 24 mandata, Demokratski savez Kosova (LDK) sa 20 i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja sa osam poslanika.

Manjine imaju po 10 zagarantovanih mesta - 10 srpski predstavnici i 10 ostali - Bošnjaci, Turci, Romi, Aškalije, Egipćani.

Srpskoj listi, bliskoj vlastima u Beogradu, pripalo je devet, a jedan mandat osvojio je Nenad Rašić, nekadašnji ministar u Kurtijevoj vladi.

Poslanici opozicionih partija optuživali su Kurtija da namerno sabotira formiranje skupštine.

„Igra oko neformiranja Skupštine Kosova postala je sramotna, ne samo za izabrane poslanike, već i za državu Kosovo.

„Sednice koje se ponavljaju svakih 48 sati, bez bilo kakve odluke, postale su simbol naše državne nezrelosti”, poručio je ranije Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova (AAK).

Neobični protesti kosovskog advokata

Uoči 50. pokušaja konstutuisanja skupštine, ispred zgrade je kosovski advokat Arijanit Koči izveo neobičan protest.

Mašinicom je ošišao sedu kosu u znak protesta, kako je rekao, zbog blokade rada parlamenta.

Rekao je i da ne protestuje samo zbog blokade jedne od najvažnijih institucija, već i zato što narod na Kosovu „spava", prenela je prištinska Koha.

„Bez skupštine nema demokratije. Bez skupštine nema ekonomskog razvoja, nema države", rekao je on.

Početkom jula, takođe zbog blokade rada skupštine, ispred zgrade je Koči doveo nekoliko magaraca.

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kosovo: Kako se živi južno od Ibra
• Zašto je Amerika zamrzla strateški dijalog sa Kosovom i koje su moguće posledice
• Šta za Balkan znači povratak Trampa

(BBC News, 11.20.2025)