Predsednički izbori u Republici Srpskoj: Ko će naslediti Dodika

Izbori se održavaju u jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine u nedelju 23. novembra.

BBC News pre 3 sata

Od „nisam rođen da budem doživotni predsednik" do „ostajem najvažniji čovek i biću predsednik svih predsednika u Republici Srpskoj".

Obe rečenice u samo 30 dana izjavio je Milorad Dodik, donedavni lider Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine (BiH).

Pravosnažnom presudom Suda BiH Dodik je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane da se bavi politikom zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita.

Visoki predstavnik nadgleda sprovođenje Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. okončan rat u BiH.

Dodik je zatvorsku kaznu zamenio novčanom, Centralna izborna komisija (CIK) mu je potom oduzela predsednički mandat, na šta je uložio žalbu, ali ju je Apelacioni sud odbio kao neosnovanu.

Najviši izborni organ države je zatim raspisao prevremene predsedničke izbore za 23. novembar u Republici Srpskoj.

Dodik je prvobitno najavio da njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) neće učestvovati, da bi mesec dana kasnije pozvao pristalice da ipak izađu na glasanje, iako on neće biti kandidat.

„Izbori neće doneti epohalne promene ni u Republici Srpskoj ni u BiH, ali je njihovo održavanje važno", objašnjava Tanja Topić, politička analitičarka.

„Time se pokazuje da se ipak poštuju određene odluke suda i vladavina prava", dodaje za BBC na srpskom.

Arhivska fotografija sa izbora u Bosni i Hercegovini 2022. godine

Predsednik Republike Srpske bira se u jednom izbornom krugu, a pobednik je kandidat sa najviše glasova.

Nešto više od 1,2 miliona birača Republike Srpske će 23. novembra pred sobom imati glasački listić na kojem će biti šest imena.

Na izborima koje će pratiti i 16-člana delegacija Kongresa lokalnih i regionalnih autoriteta Saveta Evrope među kandidatima nema nijedne žene:

Siniša Karan iz vladajućeg SNSD-a,
Branko Blanuša iz Srpske demokratske stranke (SDS),
Dragan Đokanović iz Saveza za novu politiku,
Nikola Lazarević iz Ekološke partije Srpske,
nezavisni kandidat Slavko Dragičević i
nezavisni kandidat Igor Gašević

Na predstojećim izborima nema relevantnih zagovornika istinski novih ideja o tome kako vlada može bolje da funkcioniše za građane, što je podskup problema širom BiH, a ne samo RS, ukazuje Kurt Basiner iz Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu.

Dodikovo ime nije na glasačkom listiću, ali on i dalje vodi stranku i ovi vanredni izbori su test njegovog uticaja na mašineriju RS.

„Možemo da očekujemo da Dodik iskoristi svaku prednost funkcije koju ima da bi opstao na vlasti", ocenjuje u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Zašto su raspisani prevremeni izbori?

Oduzimanje mandata izabranim i imenovanim zvaničnicima je uobičajena praksa kada su osuđeni na kaznu zatvora dužu od šest meseci.

Njih tada mogu da menjaju zamenici, ali kada prestane mandat, u ovom slučaju predsednički, novi lider mora da bude izabran, propisuje Ustav Republike Srpske.

Na mesto privremene predsednice Republike Srpske imenovana je Ana Trišić Babić, dugogodišnja Dodikova savetnica.

Izborni zakon BiH zabranjuje da „zvaničnik pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu dužu od šest meseci bude kandidat za javne funkcije".

Dok je Dodiku rampa spuštena na unutrašnjem planu, druga, na spoljašnjem, mu je podignuta.

Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) ga je u oktobru 2025. posle osam godina uklonila sa liste sankcija.

Na toj listi više nije ni njegov sin Igor Dodik, članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić i još 45 političara, saradnika i firmi povezanih sa porodicom Dodik.

Dodik je početkom januara proslavio povratak Donalda Trampa u Belu kuću u vreme čije administracije su mu ukinuite sankcije.

„On se uobličio kao Tramp, zastupa njegove vrednosti i ponaša se kao da je na braniku hrišćanstva u ovom delu Evrope.

„Ne znamo detalje, ali se pretpostavlja, da je uslov za ukidanje sankcija bilo povlačenje zakona koji su u praksi značili pravnu secesiju Republike Srpske i nepoštovanje i okrnjivanje institucija na državnom nivou", tvrdi Topić.

Narodna skupština Republike Srpske je 18. oktobra poništila sve zakone usvojene od 2023, među kojima je i zakon o nepoštovanju odluka visokog predstavnika zbog kojeg je Milorad Dodik osuđen.

Na osnovu takozvanih Bonskih ovlašćenja, Visoki predstavnik može da donosi amandmane na ustave u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, zakone i njihove izmene i dopune, kao i da smenjuje političke funkcionere i državne službenike.

Milorad Dodik u odelu i podignutom rukom u kojoj drži bele papire — Milorad Dodik je na različitim funkcijama vlasti u okviru BiH gotovo 30 godina: bio je premijer Republike Srpske, član Predsedništva BiH, a donedavno i predsednik Republike Srpske

Neću izbore, hoću izbore

Tek što je Centralna izborna komisija raspisala prevremene predsedničke izbore, Dodik je odlučno poručio da „njegova SNSD neće učestvovati, jer nisu istinska težnja, niti zahtev Republike Srpske, već ih je nametnulo političko Sarajevo".

Odluku je promenio u samo mesec dana, izjavivši da je učešće na izborima u stvari „političa borba protiv visokog predstavnika Kristijana Šmita i političkog Sarajeva".

Oni su „poštujući stranca razbili sistem zajedničkog odlučivanja i bitno srušili ustavni poredak i doveli BiH u nefunkcionisanje i raspad koji je prisutan", rekao je Dodik.

SNSD je ranije pozivao političke stranke na bojkot da bi se poslala zajednička poruka iz RS, ali je pozive odbila opozicija, dodao je.

„Pozivam naše ljude da se mobilišu, a to je većina u Republici Srpskoj, ali da nijednog trenutka ne pomisle da je lako.

„Na drugoj strani je dvolična struktura koja se svađa, tuče i pokazuje nejedinstvo, te se okupi oko kandidata po nalogu nekog centra iz inostranstva", poručio je Dodik krajem septembra.

Od tada je aktivan u kampanji, obilazeći brojne gradove RS.

Dodik je na kraju pristao na izbore iako ih je osporavao i negirao i jeste se povukao sa mesta predsednika, ali samo formalno, ukazuje Topić.

„Najavljuje šta će da radi vlada kao da je premijer, najavljuje šta treba da radi Narodna skupština - vuče sve konce.

„Koristi helikopter, avion (sve javne resurse), ima obezbeđenje koje ne bi smeo da ima od dana kada je doneta presuda", ukazuje analitičarka Topić.

Osim što je u predizbornom spotu Siniše Karana, kandidata SNSD-a za predsednika, govorio je i na skupovima.

Zbog obraćanja u Istočnom Sarajevu, Centralna izborna komisija je stranku koju je Dodik osnovao još 1996. kao narodni poslanik, kaznila sa više od 15.000 evra zbog, kako je obrazloženo, govora mržnje koji se smatra kršenjem odredbi Izbornog zakona BiH.

Istočno Sarajevo, koje je u sastavu Republike Srpske, „ne sme da dozvoli dodatnu islamizaciju", poručio je Dodik 10. novembra, usput vređajući Bošnjake.

'Decenijska šizofrena politička atmosfera'

Izbori se održavaju „u šizofrenoj političkoj atmosferi, što je uobičajeno stanje poslednjih 10-15 godina", kaže analitičarka Topić.

„Opozicija nije iskoristila priliku da se ujedini i razbije monolitnost u svim sferama, gde aktuelna vlast kontroliše svaku instituciju i kamen u entitetu, već su počeli međusobno da se svađaju", ukazuje.

Vlast je godinama širila narativ da je opozicija izdajnička i da su sluge visokog predstavnika Šmita, a opozicione partije su „delovale defanzivno".

„Pokušavale su bezuspšeno da osvoje prostor eksluzivnog zaštitnika nacionalnog interesa koji je Dodik uzeo pre 15 godina, odnosno stavio je tapiju na njega.

„Izgledi za jačim i boljim nastupom opozicije su mršavi".

U prilog tome navodi i nedavno osnivanje pokreta „Sigurna Srpska“ na čijem je čelu Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke i lider opozcione Partije demokratskog progresa (PDP).

„Umesto ukrupnjavanja opozicije, osnivanje pokreta je udar na nju, koja je već nekonzistentna", ukazuje.

Pogledajte video: Zbog čega građani odlaze iz Banjaluke

Ni politikolog Basiner ne vidi dovoljno jedinstva među Dodikovim protivnicima pomoću kojeg bi njegovu stranku mogli da pobede.

„Pitanje je i šta im je zajedničko, osim ponavljanja narativa koje Dodik koristi godinama", kaže on.

Podseća da je Dodik i 2006. godine pobedio uglavnom zbog narodne frustracije usled učvršćivanja SDS-a i korupcije koja prati neodgovornu vlast.

Važan faktor je i Srbija, jer Beograd, tvrdi politikološkinja Topić „igra na više frontova, nastojeći da sve partije, i vladajuće i opozicione, drži pod sopstvenom šapom".

Dodik ima bliske odnose sa vlastima u Beogradu, gradu gde može da glasa i u kom se često sastaje i savetuje sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije.

Redovan je gost i govornik na skupovima vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

„Važno je da se izbori održe uprkos prvobitnom skepticizmu koji je širio vladajući SNSD i defitizmu da ne treba da se izlazi jer su besmisleni, kako bi se ljudi i dalje držali pod anestezijom.

„Manja izlaznost bi vladajućoj stranci išla u prilog", zaključuje Topić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk