Прича Соломије из Украјине: Како деца разумеју рат

„А када ће се завршити рат и када ћеш се вратити кући?&qуот;

Овим питањем почиње једно од првих писама која је петогодишња девојчица Соломија послала оцу, док је он био на фронту у Украјини 2014. године.

Те године је Русија анектирала полуострво Крим, а у регионима Доњецка и Донбаса на истоку Украјине су се сукобиле украјинске снаге и проруски побуњеници.

Тако је започела њихова преписка која ће трајати неколико година.

„Тражила сам маркере по соби и покушавала да му нацртам све што нисам умела да му објасним речима.

„Недостајао ми је, желела сам да зна мислим на њега&qуот; каже данас 15-годишња Соломија Степаненко за ББЦ на српском.

Поред руком писаних, оцу је слала и гласовне поруке, као и Вибер поруке, које је често пратио и по неки цртеж.

Управо је то код њеног оца пробудило потребу да ћерки што јасније објасни „где се налази и како сада изгледа његов живот.&qуот;

„Схватио сам да јој је лакше када зна где сам тачно и то јој је давало неку врсту сигурности&qуот;, каже Еуген Степаненко за ББЦ на српском.

Разговори и дописивање помагали су да јој „отац мање недостаје&qуот;.

Породица Степаненко се из Украјине 2021. преселила у Хрватску, државу на Балкану.

Русија је наредне године извршила инвазију на Украјину и тај рат и даље траје.

Више од 2.520 деце је убијено или повређено од фебруара 2022, од којих су многа резултат широке употребе експлозивног оружја у насељеним подручјима, подаци су Канцеларије за људска права Уједињених нација.

Светски дан детета обележава се сваког 20. новембра.

Како живе деца у Украјини?

Свако пето дете у Украјини је изгубило рођака или пријатеља током прве три године рата, подаци су Уједињених нација од фебруара 2025.

Око 1.600 образовних установа и скоро 790 здравствених установа је оштец́ено или уништено у протекле три године.

Деца у подручјима Украјине које је окупирала Руска Федерација су посебно рањива.

Истражна комисија УН за Украјину саопштила је да постоје докази о илегалном пресељењу стотина украјинске деце у Русију.

Русија спроводи политике попут давања руског држављанства и смештаја деце у хранитељске породице како би „створила оквир у којем би нека деца могла трајно да остану&qуот; у Русији, пише у извештају УН.

Око 3,7 милиона људи је и даље интерно расељено, а 6,86 милиона живи ван земље.

• „За три месеца једном сам видела дете&qуот;: Зашто се Украјинцима одузимају деца у западној Европи
• „Испирају мозак нашој деци“: Каква настава чека ђаке у окупираним украјинским територијама
• Присилном депортацијом украјинске деце Русија је починила ратни злочин, кажу из УН

Док је трансфер требало да буде привремен, „већина је претворена у дуготрајне&qуот;, при чему су се и родитељи и деца суочавали са „низом препрека у успостављању контакта&qуот;.

Од анексије четири региона Украјине крајем 2022. године, кршец́и међународно право, власти Руске Федерације су направиле свеобухватне и дубоке промене у законима, институцијама и управљању тамо, директно утичуц́и на децу и њихова људска права, утврдили су УН истражитељи.

Наметнули су руско држављанство и руски школски програм, а истовремено су ограничили сваки приступ образовању на украјинском језику.

Дали су приоритет војно-патриотској обуци у школи и омладинским групама, излажуц́и децу ратној пропаганди.

Руски председник Владимир Путин се терети да је одговоран за ратне злочине, међу којима је и незаконита депортација деце из Украјине у Русију.

Како су се писма претворила у књигу

Уз прво писмо, Соломија је оцу послала и једну бомбону.

„Тада сам одлучио да ћу је чувати у џепу док се не вратим кући&qуот;, каже он.

Кад се после неколико година са фронта вратио у стан у Кијеву, осећао се збуњено.

„Као да је време стало&qуот;, присећа се Степаненко.

Почетак руске инвазије на Украјину и сва дешавања која су пратили из Хрватске, подстакли су их да од писама, цртежа, порука са телефона и понеке гласовне поруке направе књигу.

„Та књига постала је начин да Соломија себи 'изговори' оно што раније није могла и да боље разуме сопствена осећања.

„Од почетка смо је писали заједно, веровао сам да може да буде попут приручника који би породицама помогао да лакше разговарају са децом о рату&qуот;, додаје њен отац.

Књига Абецеда рата је објављена у Украјини, а потом је преведена и објављена и у Хрватској 2024.

„Необично је било видети конверзацију оца, одраслог човека који је у рату и девојчице код куће која жели да јој нејасни појмови буду објашњени.

„Рат је тешка тема, али и о њој треба говорити&qуот;, рекла је Симона Голдштајн из невладине организације ИДЕМО Институт за демократију на промоцији богато илустроване књиге.

Б као протеза за Барби

Соломија је са радошчу чекала сваки одговор њеног оца.

„Кућа је била другачија, осећала сам се помало усамљено, та преписка ми је много значила&qуот;, присећа се она.

Писма оцу је углавном слала по абецедном реду.

Ово је било под Б.

Б као њена Барби лутка.

„Мојој другој Барби, Спортисткињи, наши пси Догањај и Сена одгризли су ногу.

„Варусја каже да треба да је бацим, али ја знам да треба да јој направим протезу. А имате ли ви у рату лутке?&qуот;, писала је Соломија.

Писмо је пратио и цртеж - лутке у љубичастој и жутој хаљини тужног лица које нису имале ногу.

Ово писмо потресло је Еугена.

„Било ми је јасно да је за протезу чула јер је знала да сам ја на фронту&qуот;, каже он.

Писање је за Соломију „било начин да себи објасни шта се догађа, на неки њен, дечији начин&qуот;, додаје.

Дечије разумевање рата обликовано је њиховим директним и индиректним искуствима, што утиче на њихов осец́ај сигурности, друштвени развој, па чак и личност, показују истраживања.

„Ти можеш Барби направити лагану протезу од пластике и посебних материјала. Биће то готово као њена права нога.

„И ако лутка и ти будете вежбале заједно са овом протезом Барби Спортисткиња трчаће и нико неће приметити да јој недостаје нога, осим ако сама не одлучи то да каже&qуот;, одговорио јој је Еуген.

Како са децом разговарати о рату?

Када се са децом разговара о рату, битно је питати их шта знају и како се осец́ају, пише УНИЦЕФ.

Цртање, приче и друге активности могу помоц́и у покретању дискусије код млађе деце.

Деца могу да открију вести на много начина, па је важно проверити шта виде и чују.

То је и прилика за објашњавање информација на које су можда наишли, било на мрежи, на телевизији, у школи или од пријатеља.

Важно је користити језик прилагођен узрасту, пратите њихове реакције и будите осетљиви на њихов ниво анксиозности, пише УНИЦЕФ.

Соломија је данас радосна тинејџерка.

Иде у гимназију у Загребу, воли књиге и глуму, а у слободно време бави се фотографијом и дружи са вршњацима.

„Није ми увек било јасно да разумем рат и неке потресне теме.

„Захвална сам што моји родитељи никада нису избегавали да ми све објасне, онолико колико сам могла да схватим&qуот;, каже ова плавокоса тинејџерка.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Деца међу жртвама руског напада у региону Дњепропетровска, кажу Украјинци
• 'Овде звоно не звони': Школа у Пољској за украјинску децу
• Како руски рат мења детињство у Украјини

(ББЦ Невс, 11.20.2025)