Da sam srećan, ne bih pio
Buro pre 2 sata
Tuga cveta na prostorima Balkana onoliko dugo koliko postojimo na Balkanu.
Rekao bih da je do krhke slovenske duše, ali prateći rad Jovanke Jolić, počinjem da sumnjam da je u pitanju i hronični žal za Nilom. Bilo kako bilo, voleli smo da praznog pogleda pratimo padanje lišća sa grana setno se prisećajući prošlih dana dok nam tužna pesma puni srce čemerom a oči suzama. Elegijski folk je duboko naš koliko i srdžba, rakija i gibanica i ne bismo ga se mogli rešiti sve i da pobegnemo na drugu stranu sveta jer ‒ od bluza se ne beži. Kad smo kod
