Mirovni plan za Ukrajinu: 'Problem je rusko otimanje teritorija', kaže Zelenski

Američki i ukrajinski pregovarači su sastavili „ažurirani mirovni okvir“ i planiraju da nastave „intenzivan“ rad na mirovnom planu u narednim danima, saopštile su dve zemlje.

U zajedničkom saopštenju se navodi da su razgovori o američkom planu u Ženevi bili „veoma produktivni“.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da je postignut „ogroman napredak“ u usavršavanju plana koji je Rusija oprezno pozdravila, ali ne i lideri u Kijevu i Evropi, koji ga smatraju previše povoljnim za Kremlj.

Rubio je rekao da „još ima posla“, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da postoje „signali da nas tim predsednika [Donalda] Trampa sluša“.

Američka administracija predložila je plan od 28 tačaka za okončanje rata, za koji je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da bi mogao da posluži kao osnova za sporazum.

Prema planu, ukrajinska vojska bi se povukla iz velikog istočnog regiona Donbasa, a sukobi na južnim linijama fronta bi bili zamrznuti.

Uoči sastanka u Ženevi, Zelenski je rekao da se Ukrajina suočava sa „jednim od najtežih trenutaka u istoriji“, dok Tramp vrši pritisak da prihvati plan.

U razgovoru sa novinarima posle sastanka u Ženevi, Rubio je rekao da su pregovarački timovi imali „veoma dobar dan“.

Rekao je da je glavni cilj bio da se smanji broj „otvorenih stavki“ iz američkog plana od 28 tačaka i da su uključene strane to postigle na „značajan način“.

Međutim, američki visoki diplomata je rekao da bi svaki konačni sporazum morali da dogovore ukrajinski i američki predsednik pre nego što bi mogao biti predstavljen Rusiji, i da se još pregovara o nekim pitanjima.

Pozitivni izveštaji o sastanku stigli su nekoliko sati nakon što je Tramp optužio ukrajinske lidere da ne pokazuju „nikakvu zahvalnost“ za napore SAD da okončaju rat Rusije i Ukrajine.

Američki predsednik je rekao i da Evropa, u kojoj Ukrajina ima neke od najlojalnijih saveznika, nastavlja da kupuje naftu od Rusije.

Moskva se u velikoj meri oslanja na izvoz nafte i gasa kako bi nastavila da finansira rat u Ukrajini.

Nekoliko medija je izvestilo da su videli alternativni plan za okončanje rata koji su sastavili evropski saveznici Kijeva, predvođeni Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom.

BBC nije imao uvid u evropski dokument, a Rubio je negirao bilo kakvo saznanje o njegovom postojanju.

Zelenski: Agresor mora da plati za rat

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da je ovo „kritičan trenutak“ i da Kijev „tesno sarađuje sa SAD i drugim evropskim partnerima kako bi definisala korake“ za okončanje rata.

„Putin želi pravno priznanje onoga što je ukrao, da prekrši princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta. To je glavni problem. Svi razumete šta to znači“, kaže on.

Putin to želi „ne samo od Ukrajine, već od celog sveta, i to je veoma opasno“.

Zelenski dodaje da su tokom dosadašnjih razgovora uspeli da zadrže „veoma osetljive tačke“ na stolu, među kojima su oslobađanje svih ukrajinskih ratnih zarobljenika i povratak otete ukrajinske dece.

Ali kaže da ima još toga da se uradi i poziva na odluke o korišćenju zamrznute ruske imovine.

„Agresor mora u potpunosti da plati za rat koji je započeo“, kazao je Zelenski u video obraćanju poslanicima švedskog parlamenta.

• Tajni američki plan za kraj rata u Ukrajini: Šta je poznato
• Mirovni plan stigao do Kremlja, Putin ne pristaje na kompromis
• Putinov propagandista ili ključ za mir u Ukrajini: Ko je diplomata Kiril Dmitrijev

Šta je u planu za mir od 28 tačaka

Iako nacrt američkog plana SAD nije objavljen u celosti, ključni detalji su procureli poslednjih dana.

Evo ključnih detalja:

• Da Ukrajina preda Rusiji delove istočnog Donbasa, koji su još pod kontrolom ukrajinske vojske
• Plan predviđa da poluostrvo Krim, koji je Rusija anektirala 2014. kao i da regioni Lugansk i Donjeck, iz kojih se sastoji Donbas, budu priznati kao ruski
• Zamrzavanje linije fronta na jugu, odnosno u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti. Obe oblasti Rusija je nekoliko meseci od početka rata proglasila za svoju teritoriju
• Ukrajina bi trebalo da smanji broj vojnika sa 880.000 na 600.000 ljudi
• Obećanje Ukrajine da neće tražiti članstvo u NATO-u. Umesto toga, Kijev bi dobio „pouzdane garancije bezbednosti“, o kojima nisu dati detalji
• Rusija bi se obavezala da neće napadati susedne zemlje, ali i garanciju da se NATO neće dalje širiti
• Rusiji bi bile ukinute zapadne sankcije i ponovo bi bila uključena u globalnu ekonomiju i vraćena u grupu najmoćnijih zemalja sveta (sada je G7, a ponovo bi bila G8)
• Zamrznuta ruska imovina vredna 100 milijardi dolara bila bi investirana u američke projekte obnove Ukrajine, pri čemu bi SAD dobile 50 odsto profita, dok bi Evropa dodala dodatnih 100 milijardi dolara za rekonstrukciju

• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu
• Zašto je Donjeck toliko važan za odbranu Ukrajine
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima

Tramp je prethodno dao Ukrajini rok do četvrtka, 27. novembra da se složi sa predlozima, mada je kasnije rekao da nacrt ne predstavlja „konačnu ponudu“ nakon što su ukrajinski saveznici izrazili zabrinutost.

Rubio je 23. novembra novinarima rekao da je „veoma optimističan da ćemo stići tamo u veoma razumnom roku vrlo brzo“, bilo da je to četvrtak, drugi dani ili početak sledeće nedelje.

Uoči sastanka grupa američkih senatora iznela je tvrdnju da plan nije američki, već ruski, i da im je to rekao Rubio.

Američki državni sektetar je to porekao, rekavši da je autor plana SAD, uz „doprinos“ Moskve i Kijeva.

Evropski lideri upozoravaju na rizike mirovnog plana

Odvažni i nekonvencionalni pristup Trampa u pregovorima o miru u Ukrajini naišao je na očekivani oprez evropskih saveznika i drugih partnera.

Predstavnici devet evropskih zemalja, kao i Japana i Kanade, javno su izrazili zabrinutost zbog američkog plana, ističući da se radi o „početnom nacrtu“ koji će „zahtevati dodatni rad“.

Premijer Velike Britanije Kir Starmer priznao je da plan ima „neke važne elemente“, ali da „još mnogo toga treba uraditi“.

Francuski predsednik Emanuel Makron naglasio je potrebu za rešenjem „koje je dobro za Ukrajince“, dok je nemački kancelar Fridrih Merc istakao da „rat može biti okončan samo uz bezrezervni pristanak Ukrajine“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto Tramp još nije ubedio Putina da okonča rat u Ukrajini
• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama
• Šta se krije iza Putinovog nepopustljivog stava
• Ruski uslovi za mir: Jake sile kao garant bezbednosti Ukrajine, NATO nikako
• 'Posejdon' i 'Burevestnik': Zašto Rusija testira neobično nuklearno oružje
• 'Flota iz senke' i 'zombi tankeri': Kako Rusija izbegava naftne sankcije Zapada

(BBC News, 11.24.2025)