Šta se dešava sa srcem kada se maraton trči 366 dana

Ugo Farijas je 2023. godine postavio svetski rekord istrčavši 366 uzastopnih maratona.

To znači da je duže od godinu, svakog dana, po kiši, suncu, prehlađen i povređen trčao više od 42 kilometra.

Tokom ovog neverovatnog poduhvata, 45-godišnji poslovni čovek iz Brazila učestvovao je u medicinskoj studiji koja je pratila kako će njegovo srce reagovati na napor dok je trčao ukupno 15.000 kilometara tokom 12 meseci.

„Nisam bio veliki sportista.

„Do tada sam istrčao samo jedan maraton, ali želja da napišem novu životnu priču, ostavim trag kroz sport… je jednostvano rasla u meni”, kaže Ugo.

Pogledajte video o ovom neverovatnom poduhvatu

Odluku da napusti posao i posveti se sportskom izazovu doneo je zbog sve većeg nezadovoljstva svakodnevnim životom.

„Došao je trenutak kada sam se zapitao: Da li sam rođen samo za ovo?

„Da svakog dana ponavljam isto 35 ili 40 godina?", kaže Ugo u razgovoru za BBC Njuz Brazil.

„Od malih nogu učimo da treba da izaberemo karijeru pre 18. godine, težimo stabilnosti, osnujemo porodicu i pripremamo se za penziju.

„Počeo sam da osećam da mogu da učinim nešto više, da motivišem ljude na drugačiji način”, dodaje Ugo.

• Kako sam prvi put istrčala maraton: „Noge su bolele, ali glava je izgleda bila spremna"
• Neverovatna priča o Bobi Gib, prvoj ženi koja je istrčala Bostonski maraton
• Zašto ljudi trče maratone

Doprinos nauci

Želeo je da ostavi trag, pa je tražio nešto što do sada niko nije ostvario.

Otkrio je da je belgijski atletičar Stefan Engels već istrčao 365 maratona za godinu dana, pa je odlučio da istrči maraton više.

Tokom osam meseci, Ugo je osmislio precizan plan koji je obuhvatio logistiku, fizičke pripreme i podršku nekoliko stručnjaka.

„Znao sam da to ne mogu da izvedem sam, te sam okupio multidisciplinarni tim: lekare, sportske stručnjake, kao što su treneri i fizioterapeuti, i psihologa”, kaže Ugo.

„Zamenio sam stabilnu karijeru nečim potpuno neizvesnim, što, naravno, izaziva anksioznost i nesigurnost.

„Zato mi je bilo važno da imam profesionalca koji će mi pomoći da olakšam teret ovakve odluke i ostanem usredsređen na moj cilj”, dodaje.

Jedno od stručnih tela koje je pozvao da učestvuje u njegovom poduhvatu bio je Institut za bolesti srca InCor u Sao Paulu.

„Pitao sam ih da li bi želeli da sarađuju i prate kako će moje srce reagovati na ovakav izazov - da li će se povećati ili smanjiti, da li će razviti aritmije (probleme sa srčanim ritmom) i sve druge moguće promene.

„Želeo sam da dam i neki doprinos nauci”, priča on.

U ovom projektu učestvovala je i kardiološkinja Marija Žaniere Alves.

„Ovo niko nikada nije pokušao, a moglo bi značajno da utiče na rad srca”, objašnjava doktorka Alves.

Naučnici su postavili ograničenja „zasnovana uglavnom na obimu, a ne intenzitetu” fizičkog opterećenja, koja bi omogućila Ugu da završi izazov „bez rizika po kardiovaskularni sistem”.

Ugu je svakog meseca rađena ergospirometrija (dijagnostička procedura koja meri funkciju srca i pluća tokom fizičkog napora), a na svaka tri meseca i ehokardiografija (ultrazvuk srca).

„Cilj je bio da se prate srčane adaptacije kako na velikom, tako i na mikroskopskom nivou, i da se uoče mogući znakovi poremećaja, adaptacije ili loša prilagođavanja na fizički napor”, objašnjava Alves.

'Bezbedna zona'

Ugo je izazov završio 28. avgusta 2023. godine.

Bilo mu je potrebno oko 1.590 sati da pređe ukupno 15.569 kilometara, što mu je donelo i upis u Ginisovu knjigu rekorda.

Kao otac dvoje dece, uvek je trčao ujutru da bi ostatak dana mogao da provede sa porodicom, oporavi se i usredsredi na vežbe jačanja mišića.

Skoro uvek je trčao istom trasom u gradu Amerikanu, u saveznoj državi Sao Paulu.

Studija, koja je objavljena u naučnom časopisu Arquivos Brasileiros de Cardiologia, pokazala je da uprkos učestalosti i obimu fizičke aktivnosti, nije bilo znakova oštećenja miokarda (mišićng tkiva srca).

Sve kardiovaskularne promene bile su pretežno fiziološke, dakle prirodne i zdrave, i nisu ukazivale na bilo kakvo oboljenje.

Istraživanje je pre svega pokazalo da je moguće „prilagoditi srce sportskom naporu velikog obima, pod uslovom da je intenzitet umeren”, ističe doktorka Alves.

„Ovo dodatno potvrđuje verovanje da srce treniranog sportiste može da izdrži ekstremni napor, sve dok se održava u bezbednom opsegu intenziteta i uz odgovarajući oporavak između treninga”, kaže Filipo Savioli, sportski kardiolog koji nije učestvovao u studiji za BBC.

On navodi da je Ugo trčao umerenim intenzitetom i da mu je prosečan puls bio 140 otkucaja u minuti, što je otprilike 70 do 80 odsto maksimalnog broja otkucaja predviđenog za njegovu starosnu dob.

„To ga je držalo u bezbednoj zoni, u kojoj telo još može da uskladi potrošnju kiseonika sa proizvodnjom energije”, objašnjava doktor Savioli.

Prema njegovim rečima „trčanje u tom opsegu smanjuje rizik od oštećenja srca, kao što su upala, ožiljci i aritmije”, čak i tokom dugotrajnog svakodnevnog fizičkog napora.

Ističe da u slučaju da je Ugo trčao visokim intenzitetom, posledice su mogle da budu štetne, i upozorava da je opasno upustiti se u ovakav izazov bez fizičke pripreme i medicinskog nadzora.

„To predstavlja značajan rizik i nikako se ne preporučuje.

„Bez odgovarajuće pripreme postoji stvarna opasnost od ozbiljnih povreda, kao što su aritmije, upala, pa čak i iznenadne smrti”, kaže doktor.

'Verujte u sopstvene mogućnosti'

Zaključci studije su bili iznenađenje i olakšanje za Uga.

„Postigao sam nivo fizičke spreme za koji nikad nisam pomislio da mogu da dostignem.

„I bilo mi je izuzetno važno da znam da nema nikakvih posledica po moje zdravlje”.

Ali izazov nije bio bez rizika.

„Prošao sam kroz sve – hladnoću, vrućinu, kišu, saobraćaj, povrede”.

Tri puta je imao ozbiljne dijareje, a najgora je trajala pet dana.

„Izgubio sam četiri kilograma i morao sam da prilagodim ishranu i unos tečnosti.

„Ali smo nastavili ka cilju”.

Oko 120. maratona, dobio je plantarni fasciitis, bolnu upalu pete i donjeg dela stopala koja se često javlja kod dugoprugaša.

Zatim je oko 140. maratona dobio atletsku pubalgiju (sportsku kilu) - povredu u predelu prepona koja pogađa tetive i mišiće donjeg stomaka i unutrašnje strane butine.

Ugo je napisao knjigu o iskustvu i nastavlja da trči.

Njegov sledeći izazov je da postane prvi čovek koji će istrčati čitavu dužinu američkog kontinenta: od mesta Prudou Beja na Aljasci do Ušuaje u Argentini.

„Cilj je da se širom sveta ukaže na koristi fizičke aktivnosti i da su ljudi sposobni za neverovatne stvari.

„Niko ne mora da trči maraton svaki dan, ali svi treba istinski da veruju u sopstvene mogućnosti”, zaključuje Ugo.

Pogledajte kako je izgleda trčati na -50 Celzijusa

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.24.2025)