Niška Tvrđava dobila prvu monografiju, obuhvatila dva veka postojanja
Monografija "Niška tvrđava (1689–1878). Nastanak i razvoj" autora istoričara Milana Ranđelovića iz Niša i Ozana Čekmeza iz Istanbula je danas predstavljena u Oficirskom domu u Nišu, a od subote, 29. novembra monografija će biti na štandu Niškog kulturnog centra na Sajmu knjiga u Hali Čair.Na prezentaciji je istaknuto da je reč o prvoj monografiji koja detaljno obrađuje nastanak i razvoj niškog utvrđenja od kraja 17. do kraja 19. veka.
Rečeno je da posebnu vrednost tom delu daju obiman korpus do sada neobjavljenih dokumenata iz više od 40 osmanskih arhiva i arhivska građa iz zapadnoevropskih izvora, novine iz tog doba, retke knjige i materijal privatnih kolekcija.
Milan Ranđelović, istoričar i doktor filoloških nauka, specijalizovan za istoriju Niša u osmanskom periodu, kazao je da smatra da je Tvrđava svakom niškom istoričaru "Sveti gral" .
On je kazao da je Tvrđava veoma izazovna i za njegovog kolegu Čekmeza iz Istanbula i za njega, a rezultat je prva monografija o Tvrđavi.
"Naše istraživanje pokazalo je da je Tvrđava bila svet za sebe koji je bio toliko veliki i toliko slojevit da nekada čak nije ni reagovao u skladu sa gradom Nišom, već nekada sasvim izolovano, bukvalno kao svet za sebe. Tvrđava je 'Atlantida' koju buduće generacije treba da otkrivaju", ocenio je Ranđelović.
On je kazao da ga je tokom rada na monografiji najviše oduševila unutrašnja infrastruktura Tvrđave.
"Mislili smo da to bude jedno skromno poglavlje u knjizi, ali na kraju je ispalo da smo mogli da afirmativno pišemo o tome. Mogli smo da damo odgovore kako je izgledala saobraćajna mreža i koje su najvažnije ustanove koje su bile u Tvrđavi", kazao je Ranđelović.
Po njegovim rečima, za 300 godina koliko tvrđava postoji, infrastruktura se menjala svake decenije.
"Mi sada znamo koje su ulice bile glavne. To su Beogradska i Carska. One su se račvale od Stambol kapije kao i danas, odvajao ih je kao i danas Arsenal. Tu je bilo i nekoliko sokaka, pravih ulica kao što su Muftijski, Sat kule sokak, Topdžijski…", naveo je Ranđelović.
On je kazao da su im tokom istraživanja istorijske građe za monografiju posebno bile zanimljive dve mape niške Tvrđave.
"Mi smo našli dve osmanske mape iz 19. veka koje su toponimski lepo obeležene i sada znamo imena svih uglova bedema Tvrđave. Neka imena su se ranije pominjala u pisanoj građi, ali mi to vizuelno nismo mogli da zamislimo gde je bilo, a sada to znamo", istakao je Ranđelović.
Niška tvrđava, dodao je, sada je apsolutno mapirana.
Vršilac dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš Dušan Andrejević rekao je na promociji da monografija "Niška tvrđava (1689–1878). Nastanak i razvoj" donosi podatke i izvore za koje se nije znalo ni da postoje.
"Ima mnogo novih podataka, najviše o tome na koji način je građena Tvrđava u otprilike dva veka. Temeljno je obrađena unutrašnjost tvrđave po izvorima koje je Ranđelović našao u osmanskom arhivu", istakao je Andrejević.
Po njegovim rečima, lociranje velikog broja objekata kojih više nema, može biti veoma značajan podatak za dalje istraživanje, kako istorijsko, tako i arheološko.
Na promociji u Oficirskom domu koju je je organizovao Niški kulturni centar, o monografiji su govorili i recenzentkinja, naučna savetnica Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Marija Kocić i profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Zoran Simonović.
(Beta, 27.11.2025)
