Бохињска рапсодија

Крадем последње мирне дане и бежим у Словенију, на Бохињско језеро које одавно чувам као посебно место где могу да ћутим дуго, дишем дубоко и спавам као беба. Бохињско језеро изгледа као на платнима фламанских сликара. Вода је огледало у ком се осликавају облаци, планински врхови, шума. Боје и облици се смењују као на калеидоскопу. Природа сама чува своју посебност, у њеном присуству не говоримо гласно, желимо да је пустимо да нам исприча сваки детаљ својих